Kako su godinama unazad životi ljudi praktično „preseljeni“ na internet, borba za postojeće i nove korisnike između kompanija koje razvijaju aplikacije je nemilosrdna. I čini se da u toj borbi, protivničke strane ne biraju sredstva, a jedno od njih je intelektualna svojina.
Instagram je, na svom početku već sada davne 2010. godine bio usmeren na deljenje fotografija, kada su društvene mreže korišćene za objavljivanje ličnog sadržaja i održavanje kontakata. Kako su društvene mreže bivale sve popularnije, postale su i mesto za trgovanje, i, razume se, povoljno tlo za deljenje reklamnog sadržaja. Platforma ubira naknadu od oglašavanja, dok prodavci dobijaju pristup izuzetno širokom krugu potencijalnih potrošača širom sveta, a korisnici široku ponudu proizvoda i usluga. Deluje da su svi na dobitku.
Međutim, situacija nije nimalo jednostavna imajući u vidu da ne postoji samo jedna, već postoji množina mreža, a stalno se javljaju nove koje pružaju inovativne opcije. Tako je sukob počeo između Instagrama i Snapchata, koji je prvi ponudio objavljivanje kratkih videa koji se „gube“ nakon 24 časova. Instagram je pokušao da „zauzda“ neizbežne zakonitosti konkurencije, te je brzo razvio opciju Instagram Stories, koja nudi isto što i Snapchat.
TikTok je pre nekoliko godina stekao izuzetnu popularnost i višemilionsku korisničku bazu, a određeni deo korisnika je trajno prešao na TikTok.
Instagram ni ovog puta nije „sedeo skrštenih ruku“, te je u avgustu 2020. godine uveo opciju Instagram Reels. Uz male razlike, sve glavne karakteristike TikToka su tu.
Iako bi se na prvi pogled mislilo da se pravima intelektualne svojine štiti ideja, ipak nije tako. Ako bi se zaštita pružila ideji kao takvoj, na primer, samo bi jedna kompanija u svoje automobile mogla da ugrađuje sigurnosne pojaseve. Isto razmišljanje možemo da primenimo kada razmišljamo o tome da li je Instagram, kreiranjem opcije Reels, povredio prava intelektualne svojine kompanije ByteDance koja je stvorila TikTok. Tako, sama ideja opcije da se kreiraju i objavljuju kratki video klipovi nije zaštićena.
Uostalom, zar, na primer, Twitter nije prvi uveo heštegove koji služe za veću vidljivost objava, koji sada sve društvene mreže uveliko koriste? Zar ovo Facebook nije uveo News Feed? Ovo je samo par u moru primera.
Ipak, u pravu intelektualne svojine nije baš sve tako jednostavno. Ideja se ne može zaštititi, ali može njeno otelotvorenje. Da li je jedno lice istu ideju sprovelo na isti način kao i lice koje je to učinilo pre njega? Ukoliko bi se Instagram i ByteDance našli pred sudom, sud bi postavio isto pitanje i izvodio dokaze kako bi utvrdio da li postoji sličnost u načinu na koji je opcija kreirana. Sud će tražiti sličnosti u interfejsu, izvornom kodu, ili nekom drugom elementu softvera, što zavisi od toga šta pravo zemlje čije se pravo primenjuje uzima kao relevantan kriterijum za ocenu. Na primer, relevantni propisi Evropske unije insistiraju na izvornom kodu, o čemu smo već pisali.
Ovo je samo jedan od brojnih elemenata koji jedan ovakav spor može da ima, te nimalo nije lako doneti odluku. Takođe, nije lako ni kompaniji da donese odluku da podnese tužbu i počne postupak, te (zbog toga) ne vidimo toliko vesti o započetim sporovima koliko bismo možda očekivali.
Sve ovo nam govori da u svetu društvenih mreža nema „pozitivnih“ i „negativnih“ strana, već da se ideje šire, razrađuju, i da stalno dobijaju nove oblike, zbog kojih dobijamo nove opcije i nove proizvode koji nam internet čine zabavnijim. Pravno gledajući, pravo intelektualne svojine je iskreni saveznik konkurenciji, ali i njen ljuti protivnik ukoliko se zloupotrebljava.
