Izvrsni rezultati pregovora o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine, održani u Vašingtonu 4. septembra, izazvali su burne političke (i pravne) reakcije, ali jedna bitna tačka je posebno obradovala poslovnu zajednicu Balkana i Evrope, čak i u ovim nepredvidivim i teškim vremenima pandemije.
Američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) „otvara svoju prvu i jedinu kancelariju van Sjedinjenih Država u Beogradu“, prema rečima Damona Vilsona, izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta.
Direktor DFC-a, Adam Boler, je u svom tvitu najavio dolazak tima u Srbiju 21. septembra kako bi otvorili kancelariju i otpočeli rad na projektima.
Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) je američka je razvojna banka koja objedinjuje kapacitete OPIC-a i USAID-ovog kreditnog tela za razvoj.
Pored drugih razvojnih finansijskih institucija koje već postoje u regionu, DFC seusredsređuje da osnaži američku podršku projektima iz privatnog sektora na tržištima u razvoju. Za razliku od EIB-a, koji se uglavnom fokusira na podršku kontinuiranom razvoju i integraciji Evropske unije; EBRD-a, jedne od dve glavne multilateralne razvojne banke orijentisane i na privatni i na javni sektor; i KFW-a koji je sve aktivniji u zemljama u sukobu, DFC će finansirati studije izvodljivosti projekata i grantove za tehničku pomoć, kao i pružati zajam u lokalnoj valuti radi zaštite od valutnog rizika.
DFC ima ukupan kreditni kapacitet od 60 milijardi dolara, što je više od OPIC-ove gornje granice od 29 milijardi, i ima jasniji fokus na zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Najuočljivija razlika je, međutim, novi kapacitet DFC-a da preuzme udeo u kapitalu do 30% u bilo kom projektu.
Velika očekivanja
Marko Čadež, predsednik upravnog odbora WB6 CIF, je posebno istakao dobre strane prisustva DFC-a na domaćem tržištu za mala i srednja preduzeća.
„DFC će kroz garantnu šemu malim i srednjim preduzećima obezbediti bolji pristup finansiranju – jeftine kredite, pod prihvatljivim uslovima, što je velika podrška firmama pojedinačno i preduslov rastu i razvoju MSP sektora koji predstavlja kičmu svake privrede“.
On je takođe pomenuo da ja bilo govora o konkretnim projektima u oblasti energetike, prehrambene industrije, logistike i visokih tehnologija, i dodatno je istakao regionalni značaj nove kancelarije.
“To nisu projekti značajni samo za Beograd i Prištinu i naše međusobno povezivanje, već za ceo region Zapadnog Balkana. Oni će olakšati i realizaciju ‘Mini Šengena’, zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.”
Potpredcednica Vlade i Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sastala se sa savetnikom direktora DFC-a, Kejlebom Mekerijem, s kojim je razgovarala o mogućnostima saradnje u oblasti infrastrukturnih projekata, saopšteno je iz njenog kabineta.
„Ovo je dobar i važan znak za našu zemlju i još jedna potvrda stabilnosti Srbije. Danas smo razgovarali o infrastrukturnim projektima i novom investicionom ciklusu „Srbija 2020-2025″. Verujemo da će biti prilike da vidimo još američkih investicija u Srbiji“, rekla je Zorana za N1.
Očekuju se novi sastanci ministarke i predstavnika delegacije DFC na kojima će se razgovarati o konkretnim infrastrukturnim projektima, i u drumskom i u železničkom saobraćaju, vrednim 3,7 milijardi dolara, prema izjavi Zorane Mihajlović datoj za RTS.
Predsednik Američke privredne komore u Srbiji, Zoran Petrović, takođe je naglasio značaj ovog razvojnog projekta u svojoj izjavi za Tanjug.
Zoran kaže da je konkurencija uvek dobra i da tera sve strane da bolje rade. Takođe navodi da “Amerikanci uvek više vole da podrže privatni biznis i privatno preduzetništvo.”
“Manje je poznato da su oni i kod nas, preko dve manje banke podržali projekte malih i srednjih preduzeća i ulaganje u oblasti poljoprivrede. Do sada su imali tri mandata i ako se ne varam kroz njih doneli oko 24 miliona dolara investicija”, kaže Petrović.
Ostaje da vidimo kakve nam sve izvanredne projekte budućnost donosi s prisustvom DFC-a u Beogradu.
