Da li loše odnosi prevagu nad dobrim?
Činjenica je da su ljudi mnogo skloniji tome da pamte negativne kritike ili komentare nego pohvale, a i mnogo je pozitivnih događaja potrebno da bi se nadvladao jedan negativan.
Sud pravde EU je 3. oktobra dao saopštenje za javnost vezano za presudu u predmetu u kojem je gđa Eva Glawischnig-Piesczek tužila Facebook Ireland pred austrijskim sudovima. Gđa Glawischnig-Piesczek je, naime, tražila da se sa ove društvene mreže ukloni posebno štetan komentar koji je postavio jedan od njenih korisnika, a za koji su austrijski sudovi prethodno utvrdili da predstavlja uvredu i klevetu. Vest je momentalno dospela na naslovne strane!
Očekivano je da se Fejsbuk, kao jedan od Četvorice veličanstvenih koji gospodare internetom, s vremena na vreme nađe na udaru javnosti. Bilo koji „skandal“, kada su ovi tehnološki giganti u pitanju, retko je iznenađenje: što je malo zastrašujuće ako uzmemo u obzir koliki je broj ljudi u 21. veku koji koriste njihove usluge.
Ali, da se vratimo priči. Dakle, austrijski Vrhovni sud je od Suda pravde EU zatražio tumačenje Direktive o elektronskoj trgovini. U Direktivi se navodi da Fejsbuk ne odgovara za podatke ukoliko nije upoznat sa njihovom nezakonitom prirodom ili u slučaju da ih brzo ukloni ili onemogući im pristup, čim postane svestan njihove „štetnosti“. To, međutim, ne sprečava nadležne sudske ili upravne organe da Fejsbuku nalože da prekine ili spreči kršenje zakona, pa i da ukloni protivzakonite podatke ili onemogući pristup istim. Ipak, Direktiva Fejsbuku takođe zabranjuje da nadzire podatke koje čuva, kao i da aktivno traga za činjenicama ili okolnostima koje ukazuju na postojanje nezakonitih radnji.
Ali, nije još vreme za spavanje…
Svi smo svesni težine i uticaja sudske prakse Evropske unije, te na umu treba da imamo i činjenicu da Sud pravde EU nije taj koji odlučuje u sporu. Na nacionalnom je sudu ili tribunalu da u predmetu odluči u skladu sa odlukom Suda pravde EU, koja će tako biti obavezujuća i za druge nacionalne sudove i tribunale kad god se pred njima bude našao sličan predmet. Iz Fejsbuka je poručeno da ova presuda „potkopava dugogodišnje načelo da jedna država ne bi trebalo da ima pravo da ograničava slobodu izražavanja u drugim državama”. Sa druge strane, u presudi – koja se u međuvremenu poput požara proširila internetom – detaljno je obrazloženo da se Fejsbuku dozvoljava da ukloni identične i, pod određenim okolnostima, istovrsne komentare za koje se prethodno utvrdilo da su protivzakoniti.
Šta reći osim, bravo za ovu globalnu prekretnicu i Evropu koja upravlja internetom! I još nešto vrlo bitno – propisi EU ne sprečavaju pravno dejstvo ove zabrane u ostatku sveta, uz uzimanje u obzir i okvira relevantnog međunarodnog prava.
Ostanite sa nama još samo malo i bacite pogled na presudu Evropskog suda pravde donetu pre dve nedelje u kojoj se navodi da pravo na zaštitu podataka o ličnosti na koje se Google Inc. poziva nije apsolutno pravo, te da će lice čije je sedište interesa u EU verovatno snositi neposredne i značajne posledice unutar same EU, ali ne i širom sveta. Ako se ova presuda pogleda paralelno sa onom o kojoj je prethodno bilo reči, nameće se zaključak da je Google sigurno imao veoma snalažljivog advokata.
Pošto sada znate kada treba da pritisnete taster “tuži”, možete mirno da spavate.
Authori: Ivana Stojanović i Nadja Kosić
