Prvi globalni sastanak elitne globalne pravne mreže TerraLex nakon pandemije je obeležio prošlu nedelju. Predstavnici 180 advokatskih kancelarija članica TerraLex iz celog sveta okupili su se u Oslu. Delegati su imali priliku da uče, sarađuju i umrežavaju se sa svojim kolegama u jedinstvenom nizu aktivnosti i u opuštenoj kolegijalnoj atmosferi.
Tim advokatske kancelarije Gecić Law je bio u centru zbivanja jer je TerraLex svoj godišnji sastanak po prvi put vezao za samo jednu temu i za to je izabrao najaktuelniju temu svetu prava danas – ESG: životna sredina, društvena odgovornost i upravljanje. Skup je imao višedimenzionalni pristup temi i pokrio čitav niz rizika, mogućniosti i novih odgovornosti koje ESG donosi preduzećima i rešenja koja pravna praksa može da pruži.
Osnivač i partner advokatske kancelarije Gecić Law, Bogdan Gecić, bio je domaćin i moderator centralne panel diskusije o ESG mogućnostima i rizicima za klijente u globalnom lancu snabdevanja. Njemu su se pridružile kolege Li Ying Ying, partner, regionalno bankarstvo i spajanja i preuzimanja, Kelvin Chia Partnership; Nils Christian Langtvedt, partner, Advokatfirmaet Hjort DA i Lee Smith, savetnik, međunarodna trgovina i nacionalna bezbednost, Baker Donelson.
Diskusija je bila zanimljiva i panelisti su detaljno analizirali različita ključna kretanja i posledice ESG na međunarodnu trgovinu sa stanovišta tržišta i kontinenata iz kojih potiču, pružajući zaista globalnu perspektivu. Učesnici su takođe govorili i svom prektičnom iskustvu u ESG u okviru njihovog savetodavnog rada u različitim oblastima.
Lee Smith je dao primer pojačane spremnosti američke Komisije za hartije od vrednosti („SEC“) da zauzme čvrst stav kada je u pitanju ESG, kako u SAD tako i u inostranstvu, kroz primer postupka protiv brazilskog rudarskog giganta Vale zbog „ulepšavanja“ nefinansijskih izveštaja, što je navodno dovelo do tragedije sa znatnim ljudskim žrtvama. Govorio je i o novom setu pravila SEC nazivanju i objavljivanju informacija o investicionim fondovima, koja predviđaju da „zeleni“ investicioni fondovi alociraju najmanje 80% sredstava na način kako naziv fonda sugeriše. Ako želite da saznate više o ovoj temi, kliknite na link. Li se takođe osvrnuo na američki Zakon o prinudnom radu, po kome carina SAD može zaustaviti uvoz bilo kog proizvoda ukoliko se ne može dokazati da nije bilo prinudnog rada u proizvodnji robe.
Nils Christian Langtvedt je govorio o novom norveškom Zakonu o transparentnosti koji propisuje da je svaka kompanija koja ima promet veći od 7 miliona evra i više od 50 zaposlenih dužna da sprovodi due dilligence poštovanja ljudskih prava kod kompanija u svom lancu snabdevanja, kao i kod drugih partnera kako bi se uverila da ljudska prava nisu povređena od strane preduzeća sa kojima sarađuju. Zakon je stroži od onog što se primenjuje u EU i obuhvata daleko veći broj preduzeća, dok detalji o primeni ovog propisa su i dalje nejasni.
Oslanjajući se na svoje značajno iskustvo u ovoj oblasti, Bogdan je govorio o istorijskom zakonodavnom paketu EU Fit for 55, usmerenom ka smanju emisije ugljen-dioksida za 55% do 2030. Posebno se osvrnuo na Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika („CBAM“) koji će dovesti do tektonskih promena u međunarodnoj trgovini i uticati na lance snabdevanja širom sveta. Da bi ukazao na značaj ove teme, Bogdan je delegatima u publici postavio pitanje o tome da li zemlje iz kojih potiču proizvode robe koje potpadaju pod CBAM, a zatim je pitao koliko zemalja ima nacionalne sisteme za naplatu, kao preduslov za izuzeće od CBAM-a. Pošto su rezultati bili očekivani, naglasio je da izvoznici koji trguju sa EU imaju tri godine da se pripreme i da advokatske kancelarije imaju zadatak da svojim klijentima pomognu u procesu prilagođavanja jer je svest o ovim važnim promenama još uvek relativno niska. Ukoliko ne budu spremni, CBAM može negativno uticati na konkurentnost kompanija i čitavih privreda, posebno u regionima koji znatan deo svoje trgovinske razmene obavljaju sa EU, kao što je Zapadni Balkan. Osim Švajcarske i nekoliko drugih zemalja koje nisu članice EU, vrlo je mali broj zemalja koje su uspostavile sistem cena ugljen dioksida koji bi bio mogao biti priznat od strane EU.
Objašnjavajući situaciju u Aziji, Li Jing Jing je rekala da iako su mnoge kompanije imaju lance snabdevanja koji su locirani u Aziji, znanje o promenama koje predstoje je prilično nisko i da Azija zaostaje za svetom. Razlog za to su znatne društvene i pravne razlike među zemljama koje čine ovaj kontinent, gde trenutno samo Singapur ima uspostavljen sistem cena ugljenika.
Usledila je živa diskusija među učesnicima i publikom o brojnim temama, uključujući pitanje održivosti primene CBAM-a, praktične efikasnosti mehanizma kao sredstva za smanjenje emisije ugljen-dioksida, mogući načini zaobilaženja CBAM-a i očekivani efekti na potrošačke cene.
„Diskusija je bila vrlo dobra jer smo svi shvatili koliko je toga potrebno da se uradi da bi se naši klijenti pripremili za ono što dolazi, a nemamo mnogo vremena. Ovo je velika prilika za pravnu profesiju. TerraLex je savršeno pozicioniran da multijurisdikcijski rad u ESG-u postane jedinstvena globalna ponuda naše mreže“, rekao je Bogdan.
Gecić Law je svoju ESG praksu pokrenuo u septembru 2021. godine kao prva nezavisna advokatska kancelarija na Zapadnom Balkanu koja je ponudila usluge u ovoj sve značajnijoj oblasti.
TerraLex je globalna pravna mreža koja pomaže firmama članicama da zadovolje pravne i poslovne potrebe svojih klijenata u bilo kom delu sveta. TerraLex okuplja visoko-kvalifikovane advokatske firme iz ključnih jurisdikcija, koje klijentima obezbeđuju vrhunske pravne savetnike sa najvišim profesionalnim standardima.
