Komisija za zaštitu konkurencije (“Komisija”) se u skorije vreme fokusirala na koncentracije koje nisu odobrene, takozvani “gun-jumping”. Najnovija “žrtva” ispitivanja koncentracije zbog “gun-jumping”-a je Fortenova Grupa d.d. (“Fortenova”). Jedina kompanija koja je ranije bila subjekt sankcionisanja ovakvog vida tržišnog delovanja je Prointer IT Solutions. Takođe, Ernst & Young su pod istragom usled istih sumnji. Da li je ovo jednostavno linč ili postoji nešto što se ne može videti na prvi pogled?
Pre nego što uđemo u suštinu materije treba da definišemo gun-jumping. Naime, reč je o pojmu iz oblasti prava konkurencije koji označava nezakonitu koordinaciju poslovnih delatnosti društava koja učestvuju u postupku spajanja ili pripajanja, a pre dobijanja konačne saglasnosti za predmetno spajanje odnosno pripajanje od organa nadležnog za zaštitu konkurencije. Jednostavnije rečeno, pojam gun-jumping predstavlja nezakonitu koordinaciju između strana M&A transakcije.
Fortenova je osnovana kao naslednik i potencijalno spasilac za hrvatsku kompaniju Agrokor poznatu po finansijskim problemima. Kako je Agrokor poznat i svima koji su imali susreta sa materijom stečajnog prava, nije tajna da je Agrokor bio subjekt restrukturiranja usled finansijskih poteškoća i kao rezultat toga Fortenova je otpočela svoje poslovanje.
Komisija je početkom oktobra 2020. godine saopštila da je otpočela sa ispitivanjem dozvoljenosti koncentracije Fortenove koja je sprovedena nad društvima koje je Agrokor imao u Srbiji. Naime, Fortenova je stekla kontrolu nad Frikom d.o.o. Beograd, Dijamant a.d. Zrenjanin, Mg Mivela d.o.o. Beograd, PIK Vrbovec d.o.o. Beograd, kao i ostalim društvima koji su bili deo Agrokor grupe. Ishod ispitivanja koncentracije je ujedno i interesantan i dubiozan. Sa jedne strane, Komisija je izrekla novčanu kaznu Fortenovi jer nije dobila odobrenje za svoju koncentraciju, a sa druge strane Komisija nije našla ništa sporno u koncentraciji i odobrila je. Iako je u pitanju tek drugi slučaj sankcionisanja ovakvog kršenja propisa, radi se o najvećoj izrečenoj kazni sa iznosom od 8.8 miliona dinara, ili otprilike 75.000 evra.
Činjenica da je u pitanju rekordna suma za srpsko pravo konkurencije ipak treba uzeti sa rezervom. Bez obzira na činjenicu da govorimo o najvećoj izrečenoj novčanoj kazni, ipak je daleko od maksimalne svote koju dopušta Zakon o zaštiti konkurencije gde je propisano da maksimalan iznos može ići do 10% ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije u relevantnoj godini.
Novčano sankcionisanje kompanija koje nisu prijavile svoje koncentracije nije ništa novo. Kada pogledamo kakva je situaciju u Evropskoj uniji, vidimo da je Evropska komisija itekako zainteresovana za sprečavanje ovakvog ponašanja tržišnih učesnika. Ovo možemo videti na primerima kao što su Altice slučaj, Electrabel, Marine Harvest itd. Međutim, domaći slučajevi kao što je to Fortenova i ispitivanje Ernst & Young možda ukazuju na strožu politiku Komisije čiji je cilj da obezbedi da sve koncentracije budu uredno prijavljene. Čak je i sama Komisija prilikom obrazlaganja novčane kazne stala na stanovište da, između ostalog, ona treba da ima preventivno dejstvo. Da li će ovo biti dovoljno da spreči buduće kršenje normi ili je ovo samo kamen temeljac za buduće postupske ostaje da se vidi…
Autor: David Spaić
