„Evropska komisija je zaključila da je Irska pružila nedopuštene poreske olakšice Eplu i to u iznosu od čak 13 milijardi evra [što je najveći poreski račun do sada naplaćen izvan Sjedinjenih Američkih Država]. Ova praksa je,prema pravilima Evropske unije, ilegalna, s obzirom na to da je omogućila Eplu da plati značajno manji iznos poreza u poređenju sa drugim kompanijama. Irska sada mora da povrati ilegalno pruženu pomoć [indirektne subvencije].“1
Po sprovođenju detaljne istrage u vezi sa izuzetno povoljnim fiskalnim sporazumom postignutim između Irske i Epla, Evropska komisija je izvela zaključak da je Epl stekao protivzakonite poreske povoljnosti od Irske kroz povoljne poreske aranžmane koje su na selektivnoj bazi pružani ovoj kompaniji dugi niz godina. Komisija je izjavila da je, „u stvari, ovaj selektivan tretman doveo do toga da Epl plaća porez na dobit po efektivnoj poreskoj stopi od 1 posto na evropski profit za 2003. godinu, da bi ta stopa došla do neznatnih 0,005 posto u 2014. godini.”2 Drugim rečima, Eplu su dogovori sa Irskom omogućili da plaća porez u iznosu od približno 500 evra na svaki milion evra ostvarene dobiti.
Suština ovog slučaja leži u tome što su, prema stanovištu Komisije, dve kompanije koje pripadaju Epl grupaciji (Apple Sales International i Apple Operations Europe) svoj profit interno usmeravale ka „centrali” koja je postojala samo na papiru. Ova centrala nije imala zaposlene kao ni poslovne prostorije. Usled toga, navedeni profit nije bio oporezivan u bilo kojoj od zemalja u kojoj je originalno ostvaren i to zahvaljujući posebnim odredbama irskog poreskog prava koje više nisu na snazi. Drugim rečima, samo neznatan deo ostvarenog profita ove dve kompanije je zaista i bio oporezovan u Irskoj, dok je preostali veliki deo bio izdvojen u gorepomenutu „centralu”, gde je izmakao oporezivanju, objašnjava Evropska komisija.
Na drugoj strani, Epl, Irska kao i američka vlada su se spremno izjasnili povodom ovakvog ishoda i to sa snažnim neodobravanjem. Naime, kompanija je optužila Komisiju da na ovaj način “pokušava da preoblikuje istoriju Epla u Evropi, pritom ignorišući irsko poresko pravo i time dovodeći u pitanje međunarodni poreski sistem.”3 “Ovaj slučaj nije o tome koliko Epl plaća po osnovu poreza, već o tome koja vlast će imati pravo na ubiranje takvog poreza. On će imati duboke i štetne posledice po investicije i otvaranje novih radnih mesta u Evropi”4, istakao je Epl. Kako irska, tako i američka vlada isprva su izjavile da će uzeti učešće u osporavanju odluke Komisije. Od tog trenutka do danas, ova borbenost je polako počela da gubi na snazi. Irska već danas dovodi u pitanje da li bi trebalo da uzme učešće u žalbi. Mišljenja na ovu temu su podeljena. Sa jedne strane, uskraćivanje podrške Eplu bi moglo da uzdrma trenutnu politiku te države usmerenu ka pružanju podsticaja razvoju poslovanja u ovoj zemlji dok sa druge strane, postoji mišljenje da interesi irskih poreskih obveznika takođe moraju da budu uzeti u obzir, što bi bio slučaj ukoliko bi Irska dopustila da Epl plati svoj poreski dug u iznosu koji je odredila Evropska komisija. Usled sudara različitih gledišta, irska vlada je objavila obaveštenje za javnost u vezi sa pitanjem njenog učešća u žalbi. „Dogovoreno je da se ostavi dodatno vreme kako bi se razmislilo o stvarima i razjasnila neka pravna i tehnička pitanja sa kancelarijom državnog tužioca i drugim zvaničnicima.“5 Kada je Amerika u pitanju, reakcije na odluku već doživljavaju različite varijacije. Pored stavova strastvenika koji ovu odluku opisuju kao „nečuvenu“, pojedini eksperti u ovoj oblasti već imaju na umu neka pravna sredstva koja bi mogla biti upotrebljena u kontekstu amodgovora na odluku. Naime, odeljak 891. američkog poreskog zakona, donetog 1934. godine, predviđa mogućnost da američki predsednik duplira poreske stope za korporacije iz bilo koje zemlje koja vrši diskriminaciju protiv američkih kompanija. Ipak, imajući u vidu moguće dugoročne efekte ove administrativne mere, velika većina i dalje deli mišljenje da je malo verovatno da američke vlasti odreaguju na navedeni način.
U svakom slučaju, posmatrači iz Amerike počinju da ulaze u dubiozu ovog slučaja i pronalaze naizgled „perverzne podsticaje” u ovom načinu tretiranja ekstremno povoljnih poreskih aranžmana. Naime, suština njihovog gledišta je u tome da „bilo koja vlada može da ponudi povoljan poreski tretman znajući da će, kada se takav tretman otkrije, biti „primorana” da prihvati povraćaj svih poreskih olakšica koje je pružila”6, kako sugerišu.
Korisno je istaći i to da nekadašnji komesar za konkurenciju, Neli Kros, nije pozdravila donošenje ove odluke. Gospođa Kros ju je opisala kao nepravednu i objasnila da “državna pomoć ne može da bude upotrebljena kao sredstvo za menjanje nacionalnih poreskih zakona.“ „Ipak, čini se trenutne istrage koje se odnose na državnu pomoć imaju upravo taj cilj”, rekla je.
Ova odluka predstavlja samo jedan deo opšte politike vođene od strane Komesara za konkurenciju Evropske unije, Margret Vestager, protiv prakse izbegavanja plaćanja poreza. Štaviše, njen značaj naročito dolazi do izražaja ukoliko se ima u vidu da ova odluka pripada oštroj kampanji koju Evropska unija vodi protiv ilegalne državne pomoći, a koja već sada obuhvata nekolicinu multinacionalnih giganata (Starbucks u Holandiji, Amazon u Luksemburgu i Anheuser-Busch InBev u Belgiji). Sve su prilike da će Generalni direktorat zadužen za oblast konkurencije nastaviti da se bori protiv sličnih slučajeva po istom obrascu.
————————————-
1 Evropska komisija, Državna pomoć: Irska je obezbedila protivzakonite poreske olakšice Eplu u vrednosti od čak 13 milijardi evra, Saopštenje za javnost, u Briselu, 30. avgusta 2016. godine
2 Evropska komisija, Državna pomoć: Irska je obezbedila protivzakonite poreske olakšice Eplu u vrednosti od čak 13 milijardi evra, Saopštenje za javnost, u Briselu, 30. avgusta 2016. godine
3 Tim Cook, glavni izvršni direktor Epla, Poruka Epl zajednici u Evropi, 30. avgust 2016. godine
4 Tim Cook, glavni izvršni direktor Epla, Poruka Epl zajednici u Evropi, 30. avgust 2016. godine
5 Dostupno na: http://www.ft.com/cms/s/0/b573ac02-6e90-11e6-a0c9-1365ce54b926.html#axzz4IvXkdf4o
6 Dostupno na: http://www.merrionstreet.ie/en/News Room/News/Post_Cabinet_Briefing_Apple_State_aid_Case.html
