U utorak je Evropski parlament pokrenuo značajne procese u globalnoj borbi protiv klimatske krize, usvojivši prvi uvozni namet na emisije ugljen-dioksida na svetu (CBAM). Poslanici su takođe formalno usvojili sporazume postignute sa Savetom u decembru 2022. godine o nekoliko važnih srodnih zakona, uključujući i revidirani sistem EU za trgovinu emisijama („EU ETS“) i novi Fond za socijalnu klimu („SCF“), koji čine značajan deo zakonodavnog paketa Fit for 55, osmišljenog da smanji emisije gasova staklene bašte za 55 procenata do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.
CBAM dopunjuje EU sistem za trgovinu emisijama (ETS), baveći se fenomenom „curenja ugljenika“. Zajedno, ovi sistemi imaju za cilj da podstaknu konkurenciju i da širom sveta uspostave princip „zagađivač plaća“.
CBAM je značajna prekretnica u borbi EU protiv klimatskih promena, čiji je cilj sprečiti kompanije da presele proizvodnju u zemlje sa liberalnijim zelenim politikama. Ovaj mehanizam će pomoći da se izjednače uslovi i da podstakne zemlje koje nisu članice EU da povećaju svoje klimatske ambicije.
Međutim, CBAM može imati značajan negativan uticaj na ekonomije zemalja van EU, a naročito na Zapadni Balkan, jer više od dve trećine izvoza regiona čini EU, a pogođene grane privrede čine bitan deo BDP. Ukoliko se ne uvedu hitne mere, namet bi mogao da umanji konkurentnost preduzeća i privreda na tržištu EU.
Iako je usvajanje CBAM-a naišlo na izazove i nesuglasice, konačno usvajanje Evropskog parlamenta označilo je prekretnicu. CBAM će se u početku odnositi na uvoz gvožđa i čelika, cementa, đubriva, aluminijuma, električne energije, vodonika i prekursora, sa mogućnošću proširenja u budućnosti. Do kraja 2025. Evropska komisija će proceniti mogućnost uključivanja organskih hemikalija i polimera u CBAM, koji su trenutno isključeni.
CBAM će stupiti na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU. Počev od oktobra 2023. godine, nastupiće prelazni period do kraja 2025. CBAM će biti u potpunosti implementiran do 2034. godine, kada će sve kompanije koje posluju u EU biti obavezne da plaćaju za emisije CO2 koje su „ugrađene“ u uvezenim proizvodima.
Kompanije širom sveta moraju da donesu strateške odluke o smanjenju emisija, da pređu na zelenu tehnologiju i da uključe kompenzaciju ugljenika u svoje lance snabdevanja. Vlade treba hitno da razmotre načine za uvođenje nacionalnih mehanizama za određivanje cena ugljenika. Vlade i kompanije moraju brzo da se prilagode promenama i da se pripreme za suočavanje sa izazovima koje CBAM donosi.
Gecić Law pomno prati razvoj događaja i nastaviće da pruža ažurirane informacije o ovom revolucionarnom mehanizmu.
Autori: Vasilije Bošković, Nikola Ivković
