Evropska komisija je predstavila novi zakonodavni paket koji ima za cilj pojednostavljenje regulative u oblasti održivosti i investicija. U okviru najnovijeg Kompasa konkurentnosti, o kojome smo nedavno izvestili, Komisija je predstavila svoju strategiju za unapređenje ekonomske prosperiteta i konkurentnosti EU. Poznate kao Omnibus I i Omnibus II, ove reforme su osmišljene tako da smanje administrativne prepreke, unaprede poslovnu konkurentnost i održe posvećenost EU ciljevima u oblasti održivosti. Glavna regulativa na koju se ove promene odnose uključuje Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), Direktivu o dubinskoj analizi korporativne održivosti (CSDDD), Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i Regulativu InvestEU. Pojednostavljenjem propisa, EU nastoji da učini obaveze u vezi sa usklađivanjem pristupačnijim, dok istovremeno osigurava očuvanje ciljeva zaštite životne sredine i društvene odgovornosti (ESG).
U našem nedavnom članku detaljno smo analizirali najavljene reforme CBAM regulative i njihov značaj. Ključna promena je izuzeće malih uvoznika, koji čine 90% ukupnog broja, iz obaveza u vezi sa CBAM-om. Uvodi se kumulativni godišnji prag od 50 tona po uvozniku. Ovo izuzeće oslobađa manje kompanije dodatnih regulatornih tereta, dok istovremeno obezbeđuje da CBAM ostane efikasan tako da i dalje tretira 99% emisija iz svog obuhvata.
Omnibus reforme takođe pojednostavljuju izračunavanje emisija i zahteve za izveštavanje. Pojednostavljivanjem obaveza, EU nastoji da održi efikasnost CBAM-a, ali i da smanji regulatornu kompleksnost za poslovne subjekte.
EU je takođe uvela nove mere protiv izbegavanja obaveza kako bi sprečila zloupotrebu regulatornog sistema. Ove zaštitne mere obezbeđuju da kompanije ne mogu koristiti pravne rupe za izbegavanje CBAM zahteva, čime se jača dugoročna kredibilnost mehanizma.
Iako ove promene smanjuju administrativna opterećenja za manje uvoznike, one mogu nositi i određene rizike. Veće kompanije bi mogle restrukturirati svoje trgovinske tokove kako bi izbegle obaveze u vezi sa CBAM-om, što bi moglo umanjiti njegovu efikasnost. EU treba da ostane oprezna i predvidi neželjene posledice kako bi CBAM nastavio da igra ključnu ulogu u smanjenju emisija, što je osnovni cilj ove regulative.
Omnibus reforme značajno smanjuju broj kompanija koje podležu obavezama izveštavanja u okviru CSRD-a. Sada su samo velike kompanije sa više od 1.000 zaposlenih obuhvaćene ovom regulativom, čime se iz sistema briše 80% onih koje su ranije imale obaveze. Ova promena omogućava malim preduzećima da izbegnu prekomerne troškove usklađivanja, dok se napori ka održivosti preusmeravaju na organizacije koje u najvećoj meri utiču na životnu sredinu.
Pored toga, obaveze izveštavanja koje su prvobitno bile predviđene za 2026. i 2027. godinu sada su odložene do 2028. godine. Ovo odlaganje pruža kompanijama više vremena za pripremu i obezbeđuje lakši prelaz na nove obaveze.
EU taksonomija će sada biti obavezna samo za najveće kompanije, dok će ostali moći da odluče da li žele da izveštavaju na dobrovoljnoj osnovi. Ova promena usklađuje regulatorni nadzor sa fleksibilnošću, omogućavajući manjim preduzećima da učestvuju u održivom finansiranju bez nepotrebnog pritiska. Takođe, uveden je prag finansijske materijalnosti za izveštavanje u vezi sa taksonomijom, čime se eliminišu nebitni podaci i osigurava fokusiranje na finansijski značajne informacije.
Iako ove izmene značajno pojednostavljuju obaveze i smanjuju troškove usklađivanja za kompanije, posebno male i srednje, i dalje postoji razlog za oprez. Smanjenje obuhvata CSRD-a može oslabiti transparentnost u pogledu ESG standarda, što može otežati investitorima procenu u pogledu održivosti.
Kompanije sada moraju da usmere svoje napore u pogledu CSDDD isključivo na direktne poslovne partnere, umesto na ceo lanac vrednosti. Ova promena pojednostavljuje usklađenost sa propisima i smanjuje administrativno opterećenje koje proizlazi iz praćenja indirektnih dobavljača.
Procene, koje su ranije bile obavezne svake godine, sada će se sprovoditi svakih pet godina. Smanjenjem učestalosti izveštavanja, pkompanije mogu efikasnije raspodeliti resurse, dok istovremeno sprovode nadzor nad rizicima u oblasti održivosti. Ipak, ostaje da se vidi kako će ova promena uticati na pravovremeni odgovor na nove rizike koji se naknadno mogu pojaviti.
Omnibus reforme takođe uklanjaju uslove EU u vezi sa građanskom odgovornošću iz direktive, prepuštajući sprovođenje ovih pravila zakonima država članica. Iako ova promena daje državama veću fleksibilnost u implementaciji, može dovesti do razlika u pravnim standardima i pristupima usklađenosti širom EU.
Rokovi za implementaciju CSDDD takođe su pomereni. Rok za prenošenje direktive u nacionalno zakonodavstvo sada je 2027. godina, dok će primena obaveza početi 2028. godine. Na taj način je kompanijama dodatno vreme da prilagode svoje mehanizme usklađenosti i pripreme se za nove obaveze u oblasti održivosti.
EU ponovo ulaže prihode iz prethodnih projekata kako bi omogućila dodatnih 50 milijardi evra u vidu javnih i privatnih investicija. Iskorišćavanjem finansijskih dobitaka iz ranijih inicijativa, Evropska komisija nastoji da poveća dostupna sredstava za nove projekte u oblasti održivosti i ekonomske otpornosti.
Zahtevi za izveštavanje za finansijske posrednike i male i srednje kompanije sada su pojednostavljeni, čime se očekuje ušteda od 350 miliona evra. Ovim se preduzećima omogućava da se više fokusiraju na rast i inovacije, umesto na složene administrativne obaveze. Smanjenjem birokratskog opterećenja, EU želi da poboljša pristup malih i srednjuh kompanija investicionim programima.
Učešće u investicionim programima koje podržava EU takođe postaje jednostavnije za države članice. Pojednostavljenjem procedura i povećanjem pristupačnosti, EU podstiče veće učešće kako država, tako i privatnih investitora. Ovim promenama se žele u većoj meri uskladiti investicione inicijative sa prioritetima održivosti i ekonomskog rasta.
Ove reforme imaju za cilj da preusmere više kapitala ka inovativnim i održivim sektorima, čime se jača konkurentnost EU na globalnom tržištu.
Zapadni Balkan, kao region koji teži pridruživanju i ekonomskoj integraciji sa EU, značajno će osetiti posledice Omnibus reformi. Brojne kompanije iz regiona izvoze svoje proizvode u EU i deo su lanaca snabdevanja evropskih kompanija, zbog čega su ove zakonodavne promene posebno relevantne.
Pojednostavljeni okvir CBAM regulative može doneti nove izazove za izvoznike iz Zapadnog Balkana, naročito u ugljenično-intenzivnim industrijama kao što su eproizvodnja električne energije, čelika i cementa. Iako su manji uvoznici sada izuzeti iz obaveza, naročito veći izvoznici u regionu i dalje imaju obavezu da usklade svoje poslovanje sa zahtevima CBAM kako bi održale svoju poziciju na tržištu. Kompanije u ovim i drugim sektorima treba da proaktivno ulažu u tehnologije za smanjenje emisija kako bi ostala konkurentna na duže staze.
Smanjeni obuhvat CSRD izveštavanja mogao bi koristiti manjim kompanijama sa Zapadnog Balkana koje posluju sa evropskim korporacijama. Ranije su male i srednje kompanije iz regiona često dobijali zahteve za pružanje podataka o održivosti od većih EU firmi, u skladu sa obavezama u okviru njihovih lanaca snabdevanja. Novi okvir sada štiti mnoge od ovih kompanija od nepotrebnih administrativnih opterećenja, dok im i dalje omogućava dobrovoljno učešće u izveštavanju o održivosti, što bi im moglo pomoći da privuku investicije iz EU.
Mogućnosti za investicije u okviru revidiranog InvestEU programa takođe bi mogle otvoriti nove finansijske opcije za kompanije u regionu. Kako EU nastoji da mobiliše dodatna sredstva za održive projekte, kompanije sa visokim ESG standardima mogla bi lakše obezbediti sredstva za zelene inicijative. Međutim, da bi u potpunosti iskoristile ove prilike, kompanije iz regiona moraju se uskladiti sa EU regulativama u oblasti održivosti i pokazati jasnu posvećenost dekarbonizaciji i odgovornom poslovanju.
Reforme Evropske komisije imaju za cilj da učine propise o održivosti i investicijama efikasnijim. Smanjenjem administrativnog opterećenja i produženjem rokova za usklađivanje, kompanije – posebno male i srednje – dobijaju preko potrebno olakšanje. Ipak, EU treba pažljivo da uravnoteži ova pojednostavljenja sa dugoročnim ciljevima održivosti.
Za kompanije u Zapadnom Balkanu, ove reforme donose i izazove i prilike. Dok regulatorna usklađenost može postati jednostavnija, kompanije bi trebalo da proaktivno prilagode svoje poslovanje novim EU standardima kako bi očuvala konkurentsku prednost. Kompanije koje se uspešno usklade sa prioritetima održivosti imaće pristup novim investicionim i trgovinskim mogućnostima na evropskom tržištu.
Kliknite na link kako biste preuzeli objedinjeni PDF sa ključnim integralnim predlozima Omnibus I i Omnibus II reformi.
