Kompas konkurentnosti EU: Strategija za razvoj ekonomske otpornosti i inovacija

Evropska unija suočava se sa brzim tehnološkim napretkom, geopolitičkim neizvesnostima i klimatskim imperativima, te je predstavila Kompas konkurentnosti kao strateški okvir za jačanje ekonomske otpornosti i globalnog položaja. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila je ovu inicijativu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, s ciljem da se otklone neefikasnosti, podstaknu inovacije i omogući održivi rast, dok se EU čini atraktivnom za poslovanje i investicije.

Holistički pristup konkurentnosti

Kompas konkurentnosti fokusira se na četiri ključna stuba: inovacije, dekarbonizaciju, sigurnost i smanjenje administrativnih prepreka. Ovi elementi odražavaju uverenje EU da prosperitet zahteva ekonomsku dinamiku i stratešku otpornost.

I Podsticanje inovacija: Zatvaranje globalnog tehnološkog jaza

EU zaostaje za SAD-om i Kinom u ključnim tehnološkim sektorima, posebno u veštačkoj inteligenciji (AI), poluprovodnicima i biotehnologiji. Da bi smanjila ovaj jaz, Kompas konkurentnosti će:

• Podrška startapovima i skalapovima: Strategija za startapove i skalapove poboljšaće pristup finansiranju, kreirati regulatorne okvire i olakšati prekogranični rast.
• Investicije u deep-tech sektore: Evropa će se fokusirati na veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i biotehnologiju, gde je konkurencija oštra, a prednosti prvog pokretača su značajne.
• Jačanje izdvajanja za istraživanje i razvoj: Evropa ima snažne akademske institucije, ali se suočava sa izazovima u komercijalizaciji istraživanja. EU će usmeriti više resursa ka inovacijama spremnim za tržište.

Strukturne prepreke, poput fragmentisanih tržišta kapitala i kulture sklonosti ka izbegavanju rizika, mogu usporiti napredak. Da bi se otključao inovacioni potencijal, EU mora podstaći privatne investicije i pojednostaviti regulative.

II Dekarbonizacija i industrijska konkurentnost: Pronalaženje prave ravnoteže

Evropa predvodi globalnu zelenu tranziciju, ali mora balansirati ambiciozne klimatske ciljeve sa industrijskom konkurentnošću. Ključne inicijative uključuju:

• Akcioni plan za pristupačnu energiju: EU će stabilizovati cene energije, posebno za industrije poput čelika, hemije i proizvodnje, koje se suočavaju sa visokim proizvodnim troškovima.
• Zelena industrijska strategija: EU će povećati subvencije za čiste energetske tehnologije, hvatanje ugljenika i javno-privatna partnerstva u proizvodnji obnovljive energije i vodonika.
• Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM): EU će uvesti tarife na uvoz proizvoda sa visokim sadržajem ugljenika kako bi sprečila nefer konkurenciju iz zemalja sa slabijim ekološkim standardima.

Ove politike promovišu održivost, ali uvode rizike. Viši troškovi mogu dovesti do premeštanja investicija van EU, osim ako subvencije ili podsticaji ne ublaže teret. EU mora balansirati između ekološkog liderstva i industrijske konkurentnosti.

III Jačanje bezbednosti i otpornosti

Geopolitičke tenzije, poremećaji u lancima snabdevanja i energetska zavisnost ističu potrebu za ekonomskom i strateškom autonomijom. EU će:

• Diversifikacija lanaca snabdevanja: EU će osigurati kritične sirovine, čiste izvore energije i naprednu proizvodnju. Trgovinski sporazumi sa Mercosurom, Meksikom i Švajcarskom će pomoći u tome.
• Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva: EU proširuje projekte obnovljive energije i infrastrukturu kako bi smanjila oslanjanje na spoljne dobavljače.
• Unapređenje tehnološkog suvereniteta: EU teži nezavisnosti u poluprovodnicima i sajber bezbednosti. Evropski zakon o čipovima ima za cilj da poveća domaću proizvodnju poluprovodnika.

Ove strategije zahtevaju značajne investicije. Smanjenje zavisnosti od globalnih lanaca snabdevanja moglo bi dovesti do kratkoročnih neefikasnosti i povećanih troškova.

IV Smanjenje administrativnih prepreka: Otključavanje punog potencijala jedinstvenog tržišta

Birokratija i dalje predstavlja značajnu prepreku, naročito za mala i srednja preduzeća (MSP). Kako bi unapredila poslovno okruženje, Evropska unija će:

• Smanjiti administrativna opterećenja – Evropska komisija planira smanjenje birokratskih procedura za 25%, s posebnim fokusom na izveštavanje o održivosti i obavezama dubinske analize poslovanja (due diligence).
• Harmonizovati poslovne regulative – Predloženi „28. režim“ omogućiće jedinstvena pravila u oblastima oporezivanja, radnog zakonodavstva, korporativnog prava i stečajnih postupaka, čime će se olakšati prekogranično poslovanje.
• Osnažiti tržišta kapitala – EU će raditi na produbljivanju finansijskih tržišta kako bi olakšala prekogranične investicije, posebno za preduzeća sa visokim potencijalom rasta.

Iako je pojednostavljenje regulativa od ključnog značaja, prethodni pokušaji reformi nailazili su na nerazumevanje. Postizanje deregulacije bez ugrožavanja postojećih standarda zahteva pažljivo balansiranje interesa. Kritičari, uključujući sindikate i nevladine organizacije, upozoravaju da bi predložena smanjenja administrativnih obaveza mogla naprotiv oslabiti zaštitu radnika, ekološke standarde i prava potrošača. Takođe, postoji zabrinutost da bi agresivan pristup deregulaciji mogao nesrazmerno pogodovati velikim korporacijama, dok bi naprotiv MSP i radnici mogli biti marginalizovani.

Potencijalni značaj za zemlje Zapadnog Balkana

Kompas konkurentnosti će imati značajan uticaj na zemlje Zapadnog Balkana koje teže integraciji u jedinstveno tržište EU. Iako ove zemlje žele da postanu deo evropskog ekonomskog prostora, stroži zahtevi konkurentnosti mogli bi doneti dodatne ekonomske i regulatorne izazove. Države regiona moraće još više da rade na tome da se usklade sa inovacionim, energetskim i regulatornim standardima EU. Smanjenje birokratskih prepreka moglo bi olakšati proces pristupanja, ali istovremeno, strogi zahtevi u vezi sa dekarbonizacijom i bezbednosnim standardima mogli bi predstavljati finansijske i logističke izazove. Pojačano finansiranje iz EU i snažnije trgovinske veze mogle bi pomoći ovim zemljama u tranziciji i integraciji u evropski ekonomski okvir.

Izazovi i put napred

Uprkos ambicioznim ciljevima, Kompas konkurentnosti suočava se sa nizom prepreka:

1. Sukobi interesa među državama članicama – Zemlje EU imaju različite ekonomske prioritete, što otežava usklađivanje reformi zasnovanih na konsenzusu.
2. Nedostatak investicija – Veliki projekti u oblasti inovacija i infrastrukture zahtevaju značajne investicije iz javnog i privatnog sektora.
3. Balansiranje otvorenog tržišta i ekonomske autonomije – EU mora očuvati ekonomsku nezavisnost, ali bez narušavanja trgovinskih odnosa sa ključnim partnerima.
4. Rizici regulatorne reforme – Smanjenje birokratskih procedura mora se sprovesti pažljivo, kako ne bi došlo do smanjenja zaštite potrošača i ekoloških standarda.

Ključan trenutak za evropsku konkurentnost

Kompas konkurentnosti predstavlja jedinstvenu priliku za EU da uhvati korak sa globalni razvojem u inovacijama, održivosti i ekonomskoj otpornosti. Međutim, uspeh ovog plana zavisiće od hrabre i odlučne implementacije, političke stabilnosti i ekonomske transformacije.

Dok EU nastoji da ostane konkurentna u odnosu na SAD i Kinu, uspeh ove inicijative zavisiće od njene sposobnosti da strateške smernice pretoči u konkretne rezultate. Ključni akteri – donosioci odluka, poslovna zajednica i investitori – moraju sarađivati kako bi Evropa ostala konkurentna, uz postavljanje novih standarda za održiv i inkluzivan rast.

Ukoliko želite da se dublje upoznate sa elementima ove inicijative, sledite link.

Share this...

Linkedin

Facebook

Twitter

email