Izvan svake sumnje je da je Internet ključni pokretač globalizacije i privrednog rasta poslednjih godina. U tom smislu, vodeće onlajn platforme imale su ključnu ulogu u ubrzanju tog rasta i omogućavanju kompanijama svih veličina da iskoriste sve prednosti digitalne ere. Stoga nije iznenađujuće što su mnoge onlajn platforme, poput Amazona, Fejsbuka i Gugla, među najuspešnijim svetskim kompanijama. Međutim, postoji zabrinutost da su njihov privredni rast i napredak indirektno podstaknuti zakonodavstvom koji štiti onlajn platforme od prekomerne odgovornosti za veb sadržaj koji objavljuju njihovi korisnici. Još jedan nedostatak važećeg zakonodavstva predstavlja upravo činjenica da je digitalna transformacija stvorila ogroman prostor za kreativne strategije tehnoloških giganta kojim iskorišćavaju rupe u zastarelim propisima.
Naime, trenutni pravni okvir EU o digitalnim tržištima je daleko od savršenog. Digitalizacija je drastično promenila svakodnevni život, kako u EU, tako i globalno. Treba napomenuti da je regulatorima nekada jako teško da isprate tempo inovacija u digitalnoj sferi. EU je 2000. godine usvojila Direktivu o elektronskoj trgovini sa ciljem da ukloni prepreke u sferi prekograničnih onlajn usluga na jedinstvenom tržištu EU i omogući pravnu sigurnost kompanijama i potrošačima. Direktiva o elektronskoj trgovini je kamen temeljac regulative u oblasti digitalnih usluga na jedinstvenom tržištu EU. Ipak, u vreme njene izrade, mnoge današnje izazove bilo je nemoguće predvideti i samim tim, uspešno regulisati.
2020. godina kao prekretnica u regulisanju digitalnih tržišta
Prvi korak na dugom putu ka redizajniranju digitalnog tržišta EU bile su tromesečne javne konsultacije koje su trajale od juna do septembra 2020. godine. Ishod konsultacija jeste finalni nacrt propisa koji je predstavljen krajem 2020. godine. Kampanja EU za reviziju postojeće regulative digitalnih tržišta rezultirala je predlogom dve nove uredbe: predlogom Uredbe o digitalnim uslugama i predlogom Uredbe o digitalnim tržištima (Skup propisa o digitalnim uslugama). Ove dve inicijative, najavljene od strane Evropske komisije, deo su mnogo šire slike – Evropske digitalne strategije. U skladu sa postojećim zakonodavstvom, njihov glavni cilj jeste da transformišu jedinstveno tržište EU i odgovore na izazove postavljene ekspanzijom digitalnih usluga. Suočavajući se sa činjenicom da pravila u oblasti digitalne ekonomije nisu prilagođena savremenom poslovnom okruženju, Evropska komisija je inicirala reformu propisa o digitalnim uslugama. U suštini, Komisija želi da revidira pravila uvođenjem veće odgovornosti na onlajn platformi za sadržaje koji korisnici postavljaju. Nacrt novih propisa o digitalnim uslugama sadrži nekoliko opcija za veću transparentnost i inkluzivnost na digitalnom tržištu i ide korak dalje od pravila koja identifikuju nezakonite i štetne aktivnosti na internetu.
Nacrt Uredbe o digitalnim uslugama je usmeren na postizanje više ciljeva:
Predložene novine predstavljaju jedinstvenu priliku za Evropu da preuzme vođstvo u stvaranju konkurentne, „čiste” i regulisane digitalne ekonomije. Internet platforme imaju složenu ulogu u privredi i u jednom društvu uopšte. Sa jedne strane, iako donose mnoge pogodnosti, zahtevaju i donošenje transparentnih propisa koji se konstantno moraju ažurirati. Predložene izmene teže ka tome da stvore adekvatan sistem podsticaja koji će motivisati učesnike na tržištu da poštuju pravila igre i ostanu u zakonskim granicama poslovanja. Značajno povećanje dostupnosti nelegalnih i nebezbednih proizvoda na internetu je lajtmotiv ove iscrpne reforme. Imajući to u vidu, opravdano je očekivati da će ove novine u velikoj meri proširiti odgovornost tehnoloških giganata u pogledu njihovog poslovanja na internetu.
Jedna stvar je izvesna, novi propisi predstavljaju hrabar potez EU kojim tehnološki giganti sasvim sigurno nisu oduševljeni. Iako EU nastoji da stvori konkurentnije tržište, ne postoji garancija da je upravo ovo najpodobniji način za ostvarivanje tog cilja. Naravno, postoje i određene kritike prema kojima se novi mehanizmi mogu zloupotrebiti i time zapravo doneti više štete nego koristi. Međutim, ne treba donositi preuranjene zaključke. Konačan ishod napora EU da uredi digitalno težište tek treba da se vidi. Nastaviće se…
Autori: Jovana Trivunović i David Spaić
