Postoji mnogo razloga zašto se fudbal smatra jednim od najuspešnijih i najpopularnijih sportova na svetu, a Evropa za njegov dom. Kako je Rohan Roj napisao u svojoj poemi, fudbal je „najlepša igra“. Iako se godinama menjao, što je bilo neizbežno, promene su nailazile na podršku. Ovakve promene kod „najvažnije sporedne stvari na svetu“, najavljivane su i uvođene postepeno, kako bi srž fudbala opstala.
Očigledno je da su navijači i pristalice bili i uvek će biti razlog uspeha fudbala kao sporta. Sve dok se fudbal igra, to se ne sme promeniti, jer će bez navijača fudbal nestati. Pored toga, sve dok su navijači povezani sa fudbalom, „najlepša igra“ će uspeti da prevaziđe sve prepreke koji naiđu. Ove sedmice, svet fudbala je iznenadno šokirala objava 12 vodećih evropskih klubova o osnivanju novog međusedmičnog takmičenja, nazvanog Evropska Super Liga („ESL“).
Najbolji evropski klubovi su se međusobno dogovorili da uspostave novo međunarodno klupsko takmičenje – ESL, time potpuno zanemarujući Ligu šampiona, koju organizuje Unija evropskih fudbalskih asocijacija („Uefa“). Predlog za osnivanje ESL podrazumeva da fudbalski klubovi formiraju sopstveno takmičenje koje bi bilo konkurencija Ligi šampiona. Za razliku od Lige šampiona, ideja ESL je bazirana na stalnom članstvu klubova, dok bi samo pet od dvadeset mesta biti otvoreno za druge timove kroz kvalifikacije ili poziv.
Generalno govoreći, objava o uspostavljanju ESL je bila potpuni udarac za Uefu i praktično je značila otcepljenje velikih evropskih klubova. Ovakav potez osudili su mnogi ljubitelji sporta, ali i politički lideri.
Dvanaest prvoklasnih evropskih klubova saopštilo je da osnivaju novo takmičenje. U dogovor je bila uključena velika šestorka engleske Premijer lige – Mančester Junajted, Mančester Siti, Liverpul , Arsenal, Čelsi i Totenhem. Zajedno sa engleskim klubovima, tri kluba iz italijanske Serije A – Inter Milan, AC Milan i Juventus, kao i tri španska giganta iz La Lige – Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselona pridružili su se kao „osnivački klubovi“. Takođe je najavljeno da će još tri kluba biti priključena do početka sezone, koja prema navodima (osnivačkih) klubova, treba da se organizuje „čim bude praktično“.
Uprkos negodovanju navijača, evropskih političara i fudbalskih eksperata, klubovi nastavili su sa projektom za koji veruju da će podići prihode od globalnog emitovanja i sponzorskih prava na više od 4 milijarde evra po sezoni. Ta suma je otprilike dvostruko veća nego ona koja se dobija u Ligi šampiona, trenutno najboljem kontinentalnom klupskom takmičenju, koje bi ESL trebalo da nadmaši.
Prema rečima onih koji su upoznati sa planovima, petnaest „osnivačkih klubova“ ESL delilo bi 32,5 odsto komercijalnih prihoda. Dodatnih 32,5 procenata bi bilo podeljeno između svih 20 timova koji budu učestvovali, uključujući pet klubova koji su pozvani ili se kvalifikuju da igraju na takmičenju. Sledećih 20 procenata prihoda bi bilo dodeljeno prema „zaslugama“ ili bi zavisilo od učinka na takmičenju. Konačno, 15 procenata bilo bi podeljeno na osnovu veličine publike kojoj utakmice budu prikazivane.
Dobro upućeni novinari otkrili su da bi takav model distribucije omogućio pobedniku takmičenja da dobije samo 1,5 puta više od timova iz donjeg dela tabele. Međutim, svim učesnicima bi bilo omogućeno da zadrže sve prihode od sponzorskih ugovora klubova. Računica sasvim jasna. Profit je glavni razlog za uspostavljanje takmičenja van okrilja Uefe, koja od klubova uzima veliki deo kolača samo za sebe. Pokušaj reorganizacije najbolje evropske fudbalske lige očigledno je zasnovan na principu da vrhunski klubovi treba da idu za komercijalnim benefitima kao i u svakom biznisu.
Od sportskih federacija kao što su Fifa i Uefa zahteva se da regulišu pravila igre i da se bave ključnim poslovima prodaje TV prava i raspodele prihoda među fudbalskim klubovima i nacionalnim asocijacijama. U tom smislu, uloga sportskih federacija je da zaštite integritet, zdravlje, bezbednost i pravilno funkcionisanja sporta. Samim tim, uspostavljanje ESL bi moglo da ima značajan uticaj na pravila konkurencije u EU. Naime, iz navedenog bi se mogla postaviti dva pitanja. Prvo, da li bi „osvetoljubiva“ akcija Uefe, usmerena protiv članova ESL, mogla da prekrši pravila o konkurenciji? Drugo, da li bi ESL mogla biti smatrana kartelom?
UEFA je na početku saopštila da će razmotriti i upotrebiti sve raspoložive mere na svim nivoima, kako sudske tako i statutorne, kako bi se navedeni plan sprečio. „Fudbal je zasnovan na otvorenim takmičenjima i sportskim zaslugama i to ne sme biti promenjeno“, navela je Uefa. Za sada, Uefa je odgovorila upućivanjem pretnji da će bilo koji klub koji bude učestvovao u ESL biti diskvalifikovan iz Lige šampiona a igrači iz ESL neće moći da učestvuju da međunarodnim takmičenjima koje organizuje Uefa. Zagovornici ESL tvrde da takva akcija neopravdano ometa konkurentnost na tržištu, imajući u vidu da bi se ESL, kao konkurent Uefinoj Ligi šampiona, sa njom naticao za TV prava a novonastala situacija na tržištu bi navijačima dala mogućnosti izbora.
Sa druge strane, koncept ESL sa petnaest stalnih članova i samo pet rotirajućih mesta mogao bi se smatrati jako antikonkurentskim, jer bi uključivao poslovnu praksu osmišljenu tako da smanji konkurenciju. Drugim rečima, ESL bi mogla da prekrši pravila konkurencije EU jer stvara zaštićeno tržište koje ograničava druge da na njega uđu. U ESL, fudbalski klubovi iz istočne Evrope ne bi imali šansu ili bi imali veoma ograničenu šansu da igraju sa klubovima kao što su Real Madrid ili Barselona, što nije slučaj u Ligi šampiona. Pitanje je da li je to fer i u duhu fudbala?
Opšti pristup Evropske komisije („Komisija“) je sledeći: „[…] restriktivna sportska pravila kompatibilna su sa evropskim pravom konkurencije ako teže legitimnom cilju i ako su ograničenja koja stvaraju svojstvena i proporcionalna dostizanju tog cilja.“
Prema vestima koje kruže internetom, Komisija nije voljna da iskoristi svoja ovlašćenja da reši bitku između Uefe i ESL. Odgovarajući na pitanja o uspostavljanju ESL, Komisija je ukazala da su nacionalni sudovi i arbitražna tela najpozvaniji za sporove u sportu, i da Komisija ne planira da sama pokrene bilo kakvu potencijalnu antimonopolsku istragu.
Međutim, u slučaju osnivanja ESL, takav stav Komisije sigurno neće sprečiti zainteresovane strane da podnesu žalbe Komisiji i drugim nacionalnim organima za zaštitu konkurencije.
U tom smislu, vredi podsetiti na slučaj koji se odnosi na Pravila o prihvatljivosti doneta od strane Međunarodne klizačke unije („ISU“). Klizači koji učestvovali u događajima koje ISU nije odobrila suočavali su se sa suspendovanjem ili doživotnom zabranom učestvovanja u bilo kom takmičenju organizovanom od strane ISU. Naime, u navedenom slučaju Komisija je utvrdila da je ISU usvajanjem navedenih pravila sprečila organizatore takmičenja da uspostave alternativne sportske događaje i da zbog toga nije postupila u skladu sa pravilima konkurencije. Opšti sud je potvrdio odluku i jasno stavio do znanja da, mada sportske federacije mogu da uvedu sistem za odobravanje konkurentskih događaja, uvedena pravila ne smeju neopravdano da ometaju takve događaje.
Sprovođenje postupka protiv ISU je bilo lakše za Komisiju nego šta bi bilo otvaranje istrage protiv Uefe ili najjačih evropskih fudbalskih klubova. Međutim, biće zanimljivo videti stav Komisija ako dobije pritužbe u vezi sa ovim pitanjem.
Možda ne zbog pritiska Uefe, ali u roku od 72 časa nakon prvobitnog saopštenja o ESL, klubovi su počeli da se povlače iz lige.
Mančester Junajted je na svom sajtu objavio: „Pažljivo smo saslušali reakcije naših navijača, Vlade Velike Britanije i drugih ključnih aktera. Ostajemo posvećeni zajedničkom radu sa drugima širom fudbalske zajednice kako bismo došli do održivih rešenja za dugoročne izazove sa kojima se igra suočava.“ Ostaje pitanje procedure povlačenja iz takmičenja. Mančester siti je potvrdio da je formalno pokrenuo procedure za napuštanje grupe koja razvija planove za ESL. Identična objava može se pronaći i na internet stranici Totenhema. Čelsi je takođe preneo da njihovo kontinuirano učešće u planovima za ESL „neće biti u najboljem interesu kluba, naših pristalica ili šire fudbalske zajednice“. Još jedan ostrvski gigant – Liverpul naveo je da je njihovo angažovanje u predloženim planovima za formiranje ESL prekinuto, jer je klub dobio predstavke mnogih ključnih aktera. Arsenal je objavio otvoreno pismo navijačima u kojem se navodi da se povlače iz predložene ESL.
Svih šest premijerligaških timova koji su bili uključeni u ESL povuklo se iz takmičenja. Van Britanije – „kolevke fudbala“, do kraja završetka ovog teksta, Inter Milan je takođe potvrdio da više nije deo ESL projekta, kao i Atletiko Madrid koji je preneo odluku da neće konačno formalizovati svoju privrženost projektu. Milan je naveo da će nastaviti naporno da radi na iznalaženju „održivog modela za fudbal“. U narednih nekoliko dana očekuje se da će ostali klubovi objaviti svoje povlačenje iz ESL koja sada izgleda kao potpuni promašaj.
