O našoj inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije, podzakonskih i opštih akata zvanično se pisalo i u nedavno objavljenom Godišnjem izveštaju o implementaciji za 2016-2017. godinu (Izveštaj) Energetske zajednice. Radi se o najznačajnijoj međunarodnoj organizaciji koja se bavi energetikom i čiji je cilj da unutrašnje energetsko tržište Evropske unije i njene pravne tekovine proširi na Jugoistočnu Evropu i region Crnog mora, i time stvori integrisano i održivo pan-evropsko energetsko tržište (Izveštaj preuzeti ovde). Izveštaj pravilno analizira i izdvaja neke od ključnih tačaka naše inicijative, posebno krivično-pravnu prirodu prava konkurencije, nedostatke procesnih garantija predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, i povrede načela nulla poena sine lege i ne bis in idem u važećem zakonu (prikazano u nastavku). Ovo je prvi put, prema našim saznanjima, da je jednoj advokatskoj kancelariji, udruženju civilnog sektora i komitetu za ljudska prava, a koji nisu povezani sa Sekretarijatom Energetske zajednice, u jednom godišnjem izveštaju dato toliko prostora, kao i da je velika pažnja posvećena dokumentu koji je rezultat njihovog rada, kao što je to slučaj sa našom inicijativom (preuzeti ovde). Navede
Od svog osnivanja 2006. godine, Energetska zajednica igra ključnu ulogu u približavanju unutrašnjeg energetskog tržišta EU sa tržištima drugih država potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice – Albanije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Kosova* (u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova), Moldavije, Crne Gore, Srbije i Ukrajine, ali i tržištima Jermenije, Norveške i Turske kao država posmatrača. Evropska komisija beleži da se aktivnosti Energetske zajednice u visini od 94,5% finansiraju iz budžeta EU, a odnose se na gas, struju, obezbeđenje snabdevanja, obnovljivu energiju, naftu, energetsku efikasnost, životnu sredinu i konkurenciju. Njen najviši organ, Ministarski savet, koji čine ministri svih država potpisnica Ugovora, odlučuje uz podršku Evropske unije, obično evropskog komesara za energiju i visokog predstavnika predsedništva Saveta ministara. Trenutno tu ulogu ima g. Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije nadležan za Energetsku uniju. Prema podacima ove organizacije, Sekretarijat Energetske zajednice: “[…] je jedina stalna institucija Energetske zajednice koja je odgovorna za pružanje podrške redovnih aktivnosti zajednice i nadzor nad primenom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.”
Poglavlje Izveštaja koje se bavi razvojem događaja na polju prava konkurenije (dostupno na sajtu Energetske zajednice) upućuje na poslednja dešavanja u vezi sa “inicijativom za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije, podzakonskih i opštih akata zbog njihove neusaglašenosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, podnetom Ustavnom sudu”. Navedeni tekst se odnosi na međunarodno prepoznatu inicijativu koju je podnela naša advokatska kancelarija zajedno sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) i Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM). U Izveštaju se dalje detaljno analiziraju neki od ključnih navodi iz inicijative, a posebno: “da je postupak povodom zaštite konkurencije po svojoj prirodi krivično-pravni, ali da mu, s obzirom na to da se vodi po pravilima upravnog postupka, nedostaju određene procesne garantije predviđene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”, da je “povređeno pravilo nulla poena sine lege jer se kazne izračunavaju u skladu sa podzakonskim aktima”, kao i “pravilo ne bis in idem jer učesnici na tržištu mogu dobiti novčane kazne, ali i biti odgovorni za zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama prema Krivičnom zakoniku.” [relevantni delovi istaknuti].
Isto tako, u Izveštaju se konstatuje i sledeće: “Zakon o zaštiti konkurencije [je] uglavnom u skladu sa pravnim tekovinama iz oblasti konkurencije. Međutim, njegova primena u energetskom sektoru se mora poboljšati.” Izveštaj se takođe osvrće na činjenicu da je “saradnja [srpske Komisije za zaštitu konkurencije] sa Sekretarijatom vrlo zadovoljavajuća; međutim, ista bi trebalo da sarađuje sa drugim nacionalnim telima za zaštitu konkurencije u okviru Mreže za konkurenciju Energetske zajednice.”
U nastavku možete pogledati ceo tekst godišnjeg izveštaja, u kojem se, između ostalog, konstatuje da, bez obzira na to što su podzakonski propisi u većoj meri usaglašeni sa pravnim okvirom EU, Srbija kasni sa primenom Trećeg energetskog paketa Evropske unije.
Godišnji izveštaj o implementacijiDa podsetimo, 11. septembra 2017. godine, Advokatska komora Srbije (AKS), najveće profesionalno udruženje advokata na Zapadnom Balkanu sa oko 10.000 advokata, a potom i Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Vojvodine—podnele su takođe Ustavnom sudu inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije i podzakonskih akata, o čemu su obavestile javnost na svojim internet stranicama. Ovo istorijsko dešavanje jednoglasno je podržano u nacionalnoj advokatskoj komori, uključujući i predstavnike svih regionalnih komora. AKS je istovremeno sa inicijativom podnela i zahtev za obustavu postupka koji je protiv nje pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije. O ovoj temi pisalo se i mnogo šire te je čuveni blog o pravu konkurencije u Evropi, Chillin’Competition, objavio članak o najnovijim dešavanjima u Srbiji i na Balkanu zajedno sa ekskluzivnim tekstom naše inicijative na engleskom jeziku. Takva nesvakidašnja objava je ovaj region možda i prvi put dovela u žižu interesovanja na jednom renomiranom blogu i svetskoj stručnoj javnosti iz prava konkurencije.
Posebno želimo da istaknemo da pomenuta inicijativa nije prva te vrste – naime, još 2015. godine, jedan od osnivača i najistaknutijih predsednika srpske Komisije za zaštitu konkurencije, profesorka Dijana Marković Bajalović, kao jedan od potpisnika, podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije, pokušavši da skrene pažnju na ovo važno pitanje pred Ustavnim sudom Srbije. Na iznenađenje mnogih pravnih stručnjaka, ovaj istorijski događaj, za koji se može reći da je bio istinski vesnik svega što će uslediti u kasnijim mesecima, u to vreme je imao neznatnu medijsku pažnju. U svojoj inicijativi, profesorka Marković Bajalović, koja se hrabro usprotivila nezakonitom preuzimanju C Marketa od strane Delte, i suprotstavila lokalnom tajkunu Miroslavu Miškoviću, istakla je neadekvatnost ovog zakona i zahtevala izmene kojima bi se konačno ograničila široka ovlašćenja data Komisiji za zaštitu konkurencije. Uz slikoviti opis u sāmom naslovu „Kadija te tuži, kadija ti sudi“, autorka je široko postupanje ove institucije izvan granica njenih ovlašćenja suštinski okarakterisala kao svojevrsno “jedinstvo vlasti u malom”. Više o pomenutim aktivnostima profesorke Marković Bajalović možete naći na linku i u originalnom tekstu inicijative za ocenu ustavnosti iz 2015. godine, na srpskom jeziku, koji je prikazan u nastavku.
