“Planeta je ono što nam je svima zajedničko.”
-Wendell Berry
Prilikom odlučivanja da li će poslovati sa nekom kompanijom ili investirati u nju, sve veći broj kompanija u obzir uzimaju tri glavna faktora: životnu sredinu, društvenu odgovornost i savesno korporativno upravljanje („ESG„). Ovaj termin se takođe koristi na tržištima kapitala pri proceni ponašanja kompanija radi procene budućih finansijskih performansi korporacija. Sam izraz često se odnosi na održivo finansiranje, odgovorno investiranje, uticajno investiranje ili socijalno odgovorno investiranje. Kada se prikupi dovoljno podataka, oni se koriste u procesu odlučivanja da li je neka biznis prilika dobra sa stanovišta ESG-a. Bitno je napomenuti da su brojna istraživanja pokazala da usklađivanje poslova sa ESG kriterijumima ima uticaj na ostvarivanje profita ali i na dugoročne rizike investicionih portfolija. Dakle, šta je E u ESG?
Životna sredina kao koncept unutar ESG-a se zasniva na premisi da poslovanje može da ima uticaja na stvaranje rizika po životnu okolinu, odnosno po ekosistem, vodu, vazduh i ljudsko zdravlje. „E“ u ESG znači – dajte nam sve informacije o tome kako brinete o životnoj sredini tokom poslovanja, kako bismo mogli da se oslonimo na informacije sa vaših zvaničnih web stranica u vezi sa tim kako brinete o planeti.
Aspekti ’’E’’ u ESG konceptu uključuju merenje potrošnje energije kompanije (Da li kompanija koristi energiju efikasno ili, još bitnije, da li koristi energiju iz obnovljivih izvora, da li radi na smanjenju emisija gasova staklene bašte?). Dodatno, može se odnositi na praksu upravljanja otpadom kompanije (Da li kompanija reciklira svoj otpad?), očuvanje prirodnih resursa (kao što je odgovorna praksa u vrednostima kompanije- odsustvo krčenja šuma ili dobrobiti životinja), upravljanje toksičnim emisijama ili usklađenost sa propisima za zaštitu životne sredine. Takođe, ne treba zaboraviti zajedničke napore u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Naravno, potrebno je naglasiti da gore navedeni kriterijumi nisu jedini i da postoji dosta drugih koncepata koji se mogu uzeti u obzir kada se gleda pristup kompanije održivom razvoju.
Kompanije u EU su svesne da je COP26 možda bila ’’poslednja šansa’’ da se države potpisnice obavežu na smanjenje emisija štetnih gasova. Ova konferencija održana je pet godina posle potpisivanja Pariskog sporazuma, kojim su postavljeni istorijski ciljevi smanjenja emisija ugljenika. Međutim, ti ciljevi su i dalje niski u smislu izbegavanja najgorih scenarija u svetlu klimatskih promena. S obzirom na ovu činjenicu, jasno je da će kompanije morati da ulože više napora kako bi pomogle EU da postavi ambicioznije ciljeve smanjenja emisija.
Važan korak ka tome je to što je Evropska komisija („Komisija„) usvojila određene mere za održivo finansiranje, uključujući dužnost izveštavanja, što znači da je ESG izveštavanje za velike kompanije u EU obavezno. Ne samo da ovo omogućava investitorima da usmere svoje aktivnosti ka održivoj tehnologiji, već pomaže i kompanijama i investitorima da znaju da li su njihova ulaganja zaista ’’zelena’’. Dodatno, Komisija je predložila razvoj pravila izveštavanja i za male i srednje kompanije.
Paket pravila koje je Komisija usvojila uključuje i Uredbu EU o uspostavljanju okvira za olakšavanje održivih ulaganja, koja podržava održiva ulaganja i transparentno prikazivanje toga koje ekonomske aktivnosti najviše doprinose ispunjavanju ekoloških ciljeva u okviru EU. Osim toga, paket sadrži i izmena pravila ulaganja, fiducijarne dužnosti, nadzora i upravljanja proizvodima, uključujući i novu obavezu kompanija da sa svojim klijentima razgovaraju o održivim rizicima prilikom ulaganja.
EU je predložila i nacrt direktive o izveštavanju o održivosti preduzeća, sa ciljem povećanja zahteva za izveštavanje ESG-a za sve kompanije koje posluju u EU. Fokus ovog predloga je da se u pitanje klimatskih promena uključi i u finansijske propise. Očekuje se da će ova direktiva stupiti na snagu 2023. godine.
Na kraju, jasno je da uvođenjem obaveznih dužnosti ESG izveštavanja, EU pokušava da uključi kompanije u postizanje ciljeva postavljenih projektom ’’Fit for 55’’ i da dobije sigurnost da će se svi ekološki ciljevi ispuniti.
Kompanije u Srbiji prepoznale su značaj uključivanja u aktivnosti zaštite životne sredine. Nažalost, ovo ne znači da su implementirale isto. Uzimajući to u obzir, jasno je da se mali broj kompanija u Srbiji trudi da pokaže transparentnost u pogledu svoje poslovne prakse i zaštite životne sredine. Bitno je napomenuti da Srbija ima Zakon o zaštiti životne sredine, ali je dug put do potpune primene ekoloških praksi koje su potrebne za održivi razvoj u pogledu ESG-a. Međutim, Srbija je zemlja u razvoju i stoga postoji nada da će nekoliko primera kompanija koje se pridržavaju ESG principa biti velika stimulacija i potencijalni lideri u preko potrebnim promenama kako u Srbiji, tako i na Balkanu.
Autori: Ognjen Colić, Teodora Ristić, Milica Novaković
