Početkom prošle godine, usvojen je Zakon o elektronskom fakturisanju („Zakon“), koji je stupio na snagu 7. maja 2021. godine. Zbog značajnih novina koje je doneo za srpsku privredu, primena određenih odredaba Zakona je odložena, te poslednji u nizu set odredaba počinje da se primenjuje od 1. januara 2023. godine. Od tada počinje zakonska obaveza za PDV obveznike da započnu sa izdavanjem elektronskih faktura u svim međusobnim transakcijama sa drugim PDV obveznicima iz privatnog sektora kao i u transakcijama sa subjektima javnog sektora. Advokatska kancelarija Gecić Law je još i u ranim fazama donošenja Zakona ukazala na koje novine možemo da očekujemo.
Zakon je dakle kao najvažniju novinu uveo elektronske fakture kao digitalne, dematerijalizovane i nepapirne verzije faktura koje se putem softvera prenose od izdavaoca do primaoca elektronske fakture. Bilo u papirnoj ili elektronskoj formi, faktura jeste dokument koji ima veliki značaj u svakodnevnom poslovanju kako za same učesnike transakcija, tako i za poreske organe zbog obračuna i naplate poreza, za sudove u dokaznim postupcima, ali i za javne izvršitelje u postupcima izvršenja, odnosno prinudne naplate potraživanja. Ovo poslednje možda i najznačajnije s obzirom da je Zakonom izričito predviđeno da elektronska faktura predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje se može tražiti izvršenje u skladu sa zakonom. Potrebno je da je faktura poslata od strane samog izdavaoca fakture ili informacionog posrednika (pravnog lica koje ima licencu Ministarstva Finansija i upisano je u registar informacionih posrednika) ka primaocu preko sistema elektronskih faktura.
U 2023. godini elektronske fakture će se dakle koristiti u transakcijama između:
Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju i poreski punomoćnici stranog lica u Srbiji u transakcijama sa subjektima kako javnog, tako i privatnog sektora. Osim toga, Zakon stvara neophodne preduslove i definiše parametre kako bi sistem elektronskog fakturisanja bio primenjiv i održiv. Posebno je važno istaći da je u sferi privatnog sektora, obaveza elektronskog fakturisanja propisana samo za PDV obveznike, što će državi u velikoj meri omogućiti potpuniju i efikasniju kontrolu obračuna i naplate PDV-a, i smanjiti mogućnost za poresku evaziju, prevaru, utaju i druge kažnjive radnje.
Za ostala pravna lica koja nisu u sistemu PDV-a, kao i za obveznike poreza na prihod od samostalne delatnosti, sistem elektronskih faktura je isključivo opcija, a ne zakonska obaveza. Pa tako, obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu Zakona o porezu na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, mogu da se prijave za korišćenje sistema elektronskih faktura.
Uvođenje elektronskih faktura je posledično uticala i na izmene drugih relevantnih propisa. U skladu sa tim je izmenjen i Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama [1] Izmenama je konstatovano postojanje elektronskih faktura (pored regularnih faktura ), kao i da su privredni subjekti obavezani ovim zakonom i za postupanje sa e – fakturama.
Suarno, završna faza primene sistema elektronskih faktura kreće od 1. januara 2023. godine kada i zapravo zvanično počinje potpuna primena Zakona na PDV obveznike iz privatnog sektora. Za nepoštovanje navedenog (npr. kompanija ne izda elektronsku fakturu, ne evidentira elektronski PDV, odbije da primi elektronsku fakturu i sl.) preti prekršajna kazna u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara.
[1] („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 68/2015, 113/2017, 91/2019, 44/2021, 44/2021 – dr. zakon, 130/2021, 129/2021 – dr. zakon i 138/2022)
