Jesen na evropskom tržištu novca je donela raspravu o digitalnom novcu. Ubrzani razvoj i korišćenje digitalne tehnologije, povećan obim online/e-plaćanja usled epidemije COVID-19, ali i konkurencija od strane digitalnih moneta koje razvijaju centralne banke, kao što je Kineska centralna banka, kriptovaluta i digitalnih valuta koje razvijaju tehnološki giganti, neki su od razloga koji su pogurali Evropsku centralnu banku (ECB) tj. Eurosistem (Eurosystem) da izađe sa svojim Izveštajem o digitalnom evru. Izveštaj razmatra moguće opcije i uslove pod kojima bi digitalni evro funkcionisao, odišući jasnim oprezom od njegovog uvođenja kao sredstva plaćanja, prvenstveno u odnosu na monetarnu politiku ECB i finansijsko tržište EU. Da li će digitalni evro biti dostupan i u Srbiji i da li će biti interesantan? Kakav će uticaj imati na domaće tržište novca? Da li će doneti nove glavobolje Narodnoj banci Srbije i poslovnim bankama?
Prema Izveštaju, digitalni evro je prvenstveno zamišljen kao sredstvo plaćanja, kao još jedna forma evra uporedo sa evro novčanicama, te ne bi predstavljao nikakvu novu monetu. Ideja je da bude podjednako dostupan na teritoriji zemalja članica EU, a da u određenoj meri i pod određenim uslovima bude dostupan i korisnicima izvan EU. Zavisno od prihvaćenog scenarija tj. modela, upotreba digitalnog evra van EU bi bila zabranjena ili ograničena na određene grupe ili kategorije lica, a mogla bi biti svedena samo na korišćenje tokom boravka u EU. Cilj ograničenja je sprečavanje poremećaja u kretanju kapitala i u platnom bilansu EU, a radi lakšeg vođenja monetarne politike ECB, borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ali i radi zaštite slabijih valuta drugih zemalja čime bi se izbegle i političke tenzije. Eurosistem je svestan da bi digitalni evro mogao biti više od sredstva plaćanja, tj. bio bi predmet ulaganja kapitala ali i zloupotrebe, kako u EU, tako i izvan njega, gde ECB nema efektivnu kontrolu i nadzor.
Ukoliko bi fluktuacija digitalnog evra u Srbiji bila mala i/ili zahtevala ispunjenje mnoštva uslova, za očekivati je da domaće interesovanje za ovakvo sredstvo plaćanja ne bude preveliko. Međutim, digitalni evro bi mogao biti interesantan kao sredstvo ulaganja, jer bi kao proizvod ECB sa malim rizikom uživao značajno poverenje. Posledično, usled različite dostupnosti digitalne i papirne forme, može se stvoriti posebno tržište digitalnog evra, dobijajući značajno na vrednosti u odnosu na papirni evro ali i u odnosu na dinar. Upravo suprotno od cilja uvođenja digitalnog evra od strane Eurosistema. Dodatno, zavisno od uslova i mesta za držanje digitalnog evra i prihoda koji bi donosio, građani Srbije bi mogli da budu podstaknuti da ulažu u digitalni evro, seleći svoj kapital izvan Srbije. Zavisno od medijuma upotrebe, uz mogućnost korišćenja offline i bez dovoljne identifikacije platioca odnosno primaoca, digitalni evro bi u Srbiji mogao biti kanal za legalizaciju sumnjivog kapitala. Treba napomenuti da fokus nacrta zakona o digitalnoj imovini nisu digitalne forme valuta koje izdaju centralne banke kao sredstvo plaćanja, što digitalni evro zapravo jeste.
Narodna banka Srbije, kao glavna poluga domaće monetarne politike, bi morala ići korak ispred finalnog modela digitalnog evra koji izabere ECB, radi sprečavanja eventualnih poremećaja na tržištu novca i tržištu kapitala. Digitalni evro može biti novi izazov za poverenje u domaću valutu, iziskujući intervencije na deviznom tržištu. Propisima o deviznom poslovanju bi trebalo odrediti uslove za korišćenje digitalnog evra, kao dodatna potpora platnom bilansu, deviznom tržištu ali i radi sprečavanja mogućeg odliva kapitala po osnovu ulaganja u digitalni evro izvan Srbije. Mogući odliv kapitala po osnovu digitalnog evra u vidu povlačenja depozita može iziskivati dodatnu potporu poslovnim bankama od strane NBS (recimo, kroz prilagođavanje obaveznih rezervi ili kroz dodatne zajmove poslovnim bankama pod povoljnijim uslovima). Sa aspekta sprečavanja pranja novca, poslovne banke će morati da prilagode svoje procedure provere klijenata i tokova transakcija, kao i IT bezbednost, obzirom da je digitalna forma evra podobna za sajber prevare ili napade. Na kraju, odgovarajući vid saradnje i razmene informacija između ECB i NBS bi pomogao u kontroli i rešavanju eventualnih negativnih efekata korišćenja digitalnog evra na teritoriji Srbije.
U postavljanju osnove za digitalni evro, Evropska centralna banka, odnosno Eurosistem, zadao je sebi ambiciozan zadatak – učiniti ga međunarodnom i konkurentnom digitalnom valutom kao sredstvom plaćanja, uz istovremeno očuvanje stabilnosti finansijskog sistema EU, uz potencijalno značajna ograničenja za njegovu upotrebu van EU odnosno od strane državljana trećih država. Digitalni evro će očekivano uživati veliko poverenje usled malih rizika koje nosi, te će shodno tome biti primamljiv državljanima Republike Srbije, kao sredstvo ulaganja. Kako ECB neće imati efektivnu kontrolu nad sudbinom digitalnog evra van granica evro zone odnosno EU, Narodna banka Srbije će morati pomno da prati dalji razvoj digitalnog evra, kako bi pravovremeno reagovala na moguće negativne efekte na domaće tržište novca i kapitala. Jednom kada ECB stvori finalni model digitalnog evra sa svim uslovima za njegovo korišćenje, adekvatan odgovor srpskih regulatora mora pravovremeno slediti.
Autor: Miodrag Jevtić
