EU parlament usvojio Paket o Digitalnim Uslugama

Uprkos brzom tehnološkom i poslovnom razvoju, zakoni EU o e-trgovini nisu ažurirani više od 20 godina. Kako bi održala korak sa ovom digitalnom evolucijom, Evropski parlament (“EP”) je usvojio Zakon o digitalnim tržištima („DMA“) i Zakon o digitalnim uslugama („DSA“). Pošto je DMA usvojen u julu 2022. godine, počeće da se primenjuje početkom 2023. Što se tiče DSA, očekuje se da će on početi da se primenjuje početkom 2024.

Zašto je usvojen DMA?

Ovaj zakon ima za cilj da kontroliše uticaj najvećih digitalnih kompanija, poznatih kao „gatekeepers“ – učesnici na tržištu koji: a) imaju značajan uticaj na unutrašnje tržište EU; b) obezbeđuju osnovnu uslugu platforme; c) uživaju ukorenjenu i trajnu poziciju u svom radu. EU uspostavlja izričita prava i obaveze za gatekeepers, te ih tako čini odgovornim za svoja dela, omogućava inovativnim preduzećima i potrošačima da koriste digitalne mogućnosti, i obezbeđuje jednake tržišne uslove. U praksi, glavna meta DMA će biti najmoćnije svetske korporacije u IT industriji, koje se obično nazivaju „Velikom petorkom“ (Google, Amazon, Apple, Meta i Microsoft). DMA nastoji da spreči ove kompanije da se upuste u antikonkurentske prakse, kao što je zloupotreba dominantnog položaja. Na ovaj način će gatekeepers imati obavezu da se ponašaju tako da se garantuje fer i otvoreno tržište spremno za inovacije od strane svih.

Šta DMA znači za preduzeća i potrošače?

Evropska komisija (EK) će imati mogućnost da nadzire velike kompanije prilikom preuzimanja manjih preduzeća. Ovo će omogućiti EK da prati razvoj tržišta u digitalnom sektoru i da postane svesna „killer acquisitions“ – velike korporacije koje preuzimaju nova preduzeća sa malim prihodima, ali velikim potencijalom. Jedinstven, nedvosmislen okvir na nivou EU pomoći će malim i srednjim preduzećima i startrapovima da se razvijaju i budu konkurentniji.

Na primer, prema DMA, Tehnološki džinovi više neće moći da rangiraju svoje proizvode ili usluge iznad proizvoda i usluga drugih učesnika na tržištu (tzv. „samopreferiranje“ koje je bila glavna tema u „Google shopping slučaju“). S druge strane, potrošači će lako moći da se odjave sa osnovnih usluga platforme, obrišu aplikacije koje su nekada bile obavezne, zaustave podrazumevanu instalaciju softvera uz operativni sistem, preuzmu alternativne prodavnice aplikacija, kao i mnoge druge stvari. Takođe, gatekeepers će morati da dozvole korporativnim korisnicima da pristupe podacima o učinku reklamiranja na određenoj platformi, kao i da omoguće potrošačima da komuniciraju preko nekoliko različitih aplikacija za razmenu poruka. U slučaju da gatekeeper ne poštuje nova pravila DMA, EK može izreći novčane kazne i do 10% godišnjeg globalnog prihoda, ili čak 20% u slučaju ponovljenih kršenja.

Zašto će DSA biti usvojen?

DSA, poznat i kao Digitalni ustav EU, predstavlja obećavajući korak u oblasti zaštite prava na internetu. Glavni cilj DSA je da korisnicima u EU obezbedi bezbednije i pouzdanije onlajn okruženje u koje će oni imati poverenja. Misija ovog zakona je da modernizuje Direktivu Evropske unije o elektronskoj trgovini iz 2000. godine, kako bi izmenila i unela nove zakonske odredbe u pogledu nezakonitog sadržaja na platformama pružaoca usluga na internetu.

Onlajn usluge podrazumevaju široki obuhvat digitalnih usluga koji varira  od običnih veb stranica do velikih onlajn platformi i internet infrastrukture. DSA će se primenjivati tako što se pružaocima usluga na internetu nameće obaveza dužne pažnje. Ova obaveza će se odnositi na provajdere internet usluga, društvene mreže, onlajn prodavnice, servise za razmenu poruka, društvene mreže, platforme za deljenje sadržaja, prodavnice aplikacija i onlajn platforme za putovanja i smeštaj.

Šta DSA znači za preduzeća i potrošače?

U narednim pasusima ističemo samo neke od novih obaveza za koje se očekuje da će uticati na preduzeća i njihovo odgovorno poslovanje u onlajn sferi;

• DSA ograničava nezakonit sadržaj, posebno opasne i falsifikovane proizvode. Novine koje predviđa DSA će omogućiti korisnicima da prijave nezakonite onlajn sadržaje i omogućiće platformama da sarađuju sa specijalizovanim „uzbunjivačima od poverenja“ kako bi otkrili i eliminisali nezakonit sadržaj;
• Dark patterns, odnosno svaka obmanjujuća poslovna praksa, ciljano oglašavanje maloletnicima i korisnički interfejs dizajniran da utiče na onlajn ponašanje potrošača su kategorički zabranjeni. Fokus je i na zahtevu za povećanjem transparentnosti algoritama koji se koriste za promociju, filtriranje ili davanje prioriteta korisničkog sadržaja;
• Ova Uredba definiše pojam veoma velikih onlajn platformi („VLOP“), kao usluge koje dostižu 45 miliona aktivnih mesečnih korisnika u EU (ili 10% stanovništva EU). Za njih je predviđeno uspostavljanje obaveze nuđenja usluga koje su zasnovane na profilisanju, kao i obaveza da omoguće EK i državama članicama da pristupe njihovim algoritmima;
• Platforme moraju da preduzmu preventivne mere usled opasnosti kao što su manipulacije sa rezultatima političkih izbora, širenje dezinformacija, sajber nasilje nad ženama ili opasnosti za decu na internetu. Ove mere biće predmet nezavisnih procena i moraju se pažljivo odmeriti kako ne bi kršile pravo slobode govora;
• VLOP i internet pretraživači imaće obavezu da preduzmu posebne radnje u slučaju velikih pretnji po javno zdravlje i bezbednosti, kao što su pandemije ili rat.

EK će biti primarni regulator odgovoran za nadzor, istragu, sprovođenje i kontrolu VLOP-a, dok će druge manje platforme biti pod nadzorom država članica EU. Slično svojim ovlašćenjima u antimonopolskim postupcima, EK će biti ovlašćena da izrekne kazne. Ako korporacije prekrše pravila, rizikuju da budu kažnjene i do 6% svojih ukupnih godišnjih globalnih prihoda.

Autori: Nikola Ivković, Vasilije Bošković

Share this...

Linkedin

Facebook

Twitter

email