25 jan 2023

Deklaracija iz Tirane – Zapadni Balkan sarađuje u pravcu zelenije budućnosti?

Lideri EU i Zapadnog Balkana okupili su se prošlog decembra u Albaniji na Samitu EU – Zapadni Balkan i razgovarali o saradnji i EU perspektivi regiona. Deklaracija iz Tirane („Deklaracija“) potpisana je između lidera zapadno balkanske šestorke i država članica EU, sa predstavnicima Saveta EU i Komisije EU. Dokument sadrži konkretne inicijative u različitim oblastima koje su osmišljene da ojačaju saradnju unutar regiona uporedo sa procesom pristupanja EU.

Jedna od značajnih tema Deklaracije bila je posvećenost Zapadnog Balkana da u potpunosti sprovede Zelenu agendu i razvije politiku cena ugljenika u kontekstu Mehanizma EU za prilagođavanje granice ugljenika.

Kao što smo izvestili, u decembru 2022. godine, Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU postigli su privremeni sporazum o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika („CBAM“) i konačno uskladili svoje stavove u vezi sa glavnim pitanjima ove revolucionarne klimatske regulative. CBAM će se primenjivati već od oktobra ove godine, dok bi se sama cena ugljenika primenjivala od 2026. Brojne zemlje čiji će proizvodi biti obuhvaćeni ovim regulatornim instrumentom nastoje da projektuju njegov uticaj na međunarodnu trgovinu robom, posebno na izvoz na jedinstveno tržište Evropske unije („EU“).

Zapadni Balkan i Evropska unija

U svetlu procesa pridruživanja EU, zemlje Zapadnog Balkana („ZB“) potpisale su nekoliko međunarodnih sporazuma i deklaracija u kojima su se, između ostalog, obavezale na ambiciozne klimatske ciljeve. Jedan od takvih koraka bilo je potpisivanje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan u novembru 2020. godine, kojom su zemlje regiona prihvatile Zeleni dogovor EU kao novu strategiju razvoja moderne, klimatski neutralne i konkurentne ekonomije. Ugovorne strane su se ovim aktom obavezale na niz konkretnih aktivnosti, uključujući uvođenje cene emisija ugljen dioksida, povećanje udela i investicije u obnovljive izvore energije i postepeno ukidanje subvencija za ugalj. Potpisnici su se obavezali da će raditi zajedno sa EU na ostvarenju ciljeva klimatske neutralnosti do 2050. godine i da će uskladiti svoje zakonodavstvo sa strogom klimatskom politikom EU. Pored toga, Sofijska deklaracija predviđa da zemlje SB treba da nastave da promovišu dekarbonizaciju u regionu usklađivanjem sa sistemom EU za trgovinu emisijama i uvođenjem drugih oblika cena ugljenika. Prepoznavanje problema klimatskih promjena od strane zemalja Zapadnog balkana je neosporno, a implementacija mehanizma kao što je CBAM dodatno će podstaći zelenu tranziciju u ovim oblastima. Konačno, vlade moraju usvojiti nacionalne klimatske planove za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Od kraja prošle godine, jurisdikcije regiona su potpisivanjem Deklaracije iz Tirane preuzele dodatne obaveze u vezi sa određenim ekološkim aspektima.

Tiranska deklaracija i Zelena agenda

EU je kroz Deklaraciju iz Tirane izrazila spremnost da podrži obaveze zemalja Zapadnog Balkana prema Zelenom dogovoru EU. Po prvi put stavlja poseban akcenat na primenu CBAM-a u regionu. EU je izjavila da je spremna da pomogne liderima Zapadnog Balkana u implementaciji Zelene agende u toj oblasti, uključujući njihove klimatske obaveze prema Pariskom sporazumu, kao kritičnom pokretaču prelaska na klimatski neutralanu, klimatski otpornu i resursno efikasnu ekonomiju. EU je istakla važnost Zelene agende za razvoj potencijala cirkularne ekonomije, borbu protiv zagađenja, unapređenje upravljanja otpadom i ubrzanje prelaska na zelenu energiju u regionu. Pored toga, EU namerava da pruži tehničku i finansijsku pomoć partnerima u kreiranju strategije cena za emisije ugljen dioksida u okviru CBAM.

Primena CBAM-a u zemljama Zapadnog Balkana – prilika za prekograničnu saradnju

Imajući u vidu da je EU vodeći trgovinski partner zemalja Zapadnog Balkana, sa 67,6% ukupne trgovine regiona, ove zemlje pomno prate uvođenje CBAM-a, prve dažbine na uvoz ugljenika.

Izvoznici sa Zapadnog Balkana na jedinstveno tržište EU imaju na raspolaganju nekoliko opcija da postanu usklađeni sa CBAM-om. Kupovina CBAM sertifikata na granici prilikom izvoza proizvoda pokrivenih CBAM-om je najmanje poželjna opcija. U tom smislu, zemlje van EU, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, će najverovatnije imati dve dodatne mogućnosti da izbegnu plaćanje CBAM:

  1. Povezivanje sa EU ETS – Zemlje van EU koje su povezane sa EU ETS (EU sistem trgovine emisijama) biće izuzete iz CBAM (npr. Švajcarska). Međutim, imajući u vidu zahtevne standarde za povezivanje sa EU ETS, ova opcija je manje verovatna iz praktične perspektive.
  2. Interni sistem cena emisija ugljen dioksida (domaći ETS) – Zemlje van EU sa domaćom cenom ugljenika mogu ostvariti proporcionalno smanjenje cene CBAM-a kako bi se izbeglo dvostruka naplata dažbine. Ovde postoji prilika za prekograničnu saradnju između zemalja Zapadnog Balkana. Stvaranje unutrašnjeg tržišta ugljenika širom Zapadni Balkan samo je jedna od opcija o kojima se raspravlja na raskršću politike i ekonomije.

Na godišnjoj konferenciji Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i Ukrajini, ministar životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije Naser Nuredini je ukazao na to da je Zapadnom Balkanu potreban zajednički sistem cena emisija jer je to jedini način da se izbegne CBAM i zadrže sredstva koja bi EU naplatila putem ove prekogranične takes, kao i da Severna Makedonija nije spremna da sama uvede namet na emisije.

Ostaje da se vidi da li će nacije Zapadnog Balkana sarađivati i efikasno implementirati mehanizme određivanja cena ugljenika i da li će moći da prevaziđu sve prepreke koje se mogu pojaviti u tom procesu. Ipak, postoji osećaj optimizma da će kroz usaglašene napore i čvrstu rešenost moći da prevaziđu ove izazove i utru put ka održivoj budućnosti.

 

Autori: Vasilije Bošković, Nikola Ivković