Vlada Republike Srbije usvojila je novu Strategiju razvoja elektronskih komunikacija do 2027. godine. Ovaj dokument, koji je razvilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u saradnji sa brojnim partnerima, postavlja novi strateški okvir za izgradnju bezbedne, pouzdane i pristupačne infrastrukture elektronskih komunikacija. Strategija ima za cilj da u potpunosti uskladi oblast elektronskih komunikacija sa rastućim potrebama za ovim uslugama. Sastavni deo dokumenta je Akcioni plan koji definiše mere i aktivnosti neophodne za uspešno ostvarivanje postavljenih ciljeva. Primarni fokus Strategije je prevazilaženje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja. U tom smislu, planiran je projekat izgradnje optičke infrastrukture u ruralnim oblastima Srbije. Ovaj […]
Detalji
Šta je DMA? Zakon o digitalnim tržištima Evropske unije (DMA) ima za cilj da učini digitalna tržišta pravičnijim i konkurentnijim. Način na koji DMA to čini je jednostavan; Evropska komisija određuje „čuvare pristupa“ (uglavnom velike tehnološke kompanije), namećući im nove obaveze, kao što su obavezna interoperabilnost usluga čuvara pristupa, i sprečavanje čuvara pristupa da favorizuje svoje proizvode i usluge u odnosu na slične usluge ili proizvode koje nude treća lica na platformi „čuvara pristupa“. Kratki podsetnik uslova koji je potrebno da kompanija ispuni da bi postala „čuvar pristupa“: jaka ekonomska pozicija, značajan uticaj na jedinstveno tržište, aktivnost u više EU […]
Detalji
Uvod Veštačka inteligencija (AI) je na putu da promeni način na koji percipiramo intelektualnu svojinu. Sa nedavnim porastom popularnosti AI-a, ljudi su otkrili da mogu koristiti AI za stvaranje umetničkih dela. To postavlja važna pitanja, kao što su pripisivanje autorskih prava za ove kreacije i zaštita prava intelektualne svojine. U ovom članku obrađujemo neke od ključnih problema sa korišćenjem AI-a i odnosa sa intelektualnom svojinom, i pružamo neka moguća rešenja. Takođe pružamo uvid u neke poznate slučajeve i trendove koji mogu biti ključni za dalji razvoj AI-a u okviru prava intelektualne svojine. Vlasnik autorskih prava Dakle, ko je autor intelektualne […]
Detalji
Kako su godinama unazad životi ljudi praktično „preseljeni“ na internet, borba za postojeće i nove korisnike između kompanija koje razvijaju aplikacije je nemilosrdna. I čini se da u toj borbi, protivničke strane ne biraju sredstva, a jedno od njih je intelektualna svojina. Instagram je, na svom početku već sada davne 2010. godine bio usmeren na deljenje fotografija, kada su društvene mreže korišćene za objavljivanje ličnog sadržaja i održavanje kontakata. Kako su društvene mreže bivale sve popularnije, postale su i mesto za trgovanje, i, razume se, povoljno tlo za deljenje reklamnog sadržaja. Platforma ubira naknadu od oglašavanja, dok prodavci dobijaju pristup […]
Detalji
Zamišljena bliskost koja se ostvaruje sa poznatima putem platformi kao što je Instagram, češća je kada se sa jedne strane nađe tzv. influenser – osoba, čije mišljenje, odnosno ponašanje uvažava veliki broj korisnika, što se ostvaruje zbog uticaja i ugleda te osobe. Zamišljena bliskost je, s druge strane, i veoma značajno oružje influensera – korisnici se neretko „sažive“ sa influenserom i njegovim načinom života. A način života koji prikazuje influenser kao sadržaj sadrži i (po neku) promociju. Kada influenser na svom profilu objavi da koristi određeni proizvod, velika je šansa da će se njegovi/njeni pratioci opredeliti upravo za taj proizvod. […]
Detalji
Pravni okvir za tzv. influensing Reći da u Bosni i Hercegovini („BiH“) za oglašavanje ne postoji poseban zakon, nije sasvim tačno. Naime, pojedini oblici (ilegalnog) oglašavanja uređeni su Zakonom o nedopuštenom oglašavanju. Zakonom o nedopuštenom oglašavanju reguliše se zaštita trgovaca od nedopuštenog oglašavanja i postupak zaštite, utvrđuju oblici nedopuštenog oglašavanja, koja pitanja su ostala otvorena. Sa druge strane, oglašavanje kao takvo regulisano je posrednim putem na nivou federacije BiH. U tom smislu, primenjiv je Zakon o zaštiti potrošača, s obzirom na to da BiH, kao jedna od retkih evropskih zemalja, trenutno nema zakon o medijima, ali ni zakon o elektronskim […]
Detalji
Influensing se razvija, a broj influensera svakodnevno raste i u komšiluku. Naime, Hrvatska je takođe „plodno tle“ za razvoj influensinga i brojnih izuzetno „uticajnih influensera“. Svedočenja brojnih, kako „mirko“, tako i „makro“ influensera iz Hrvatske govore o tome da je to celodnevni posao. Međutim, kako angažovati influensera za takav posao? Influenseri po pravilu nakon „sticanja slave “ svakodnevno dobijaju ponude da reklamiraju razne vrste proizvoda i usluga, ali da li je i kako to pravno regulisano u Hrvatskoj? O tome kakav je njihov položaj, pravno gledano, kao i koje obaveze imaju, više u nastavku. Kako angažovati influensera u Hrvatskoj? Slično […]
Detalji
Šta je „influensing“? Razvoj tehnologije i veliki uticaj društvenih mreža na savremeni način života rezultirali su stvaranjem potpuno novog pravca u digitalnom marketingu – influensingom[1]. Naime, sve veći broj uspešnih brendova danas prepoznaje ovaj vid oglašavanja kao izuzetno važan način reklamiranja svog poslovanja koji im donosi uvećanje broja korisnika, odnosno veću prodaju proizvoda i usluga. Influenseri su, prema novom pojmu koji je unet u srpski, a preuzet iz engleskog jezika, uticajne osobe u određenom krugu ljudi. Sa njihovim radom se danas susrećemo na različitim društvenim mrežama na kojima dostižu izuzetnu popularnost. Najčešće su prisutni na Instagram-u, YouTube-u, Twitter-u, dok ih […]
Detalji
Već dugi niz godina gledanje filmova i serija prelazi na različite internet platforme, dok se autori pitaju gde su u svemu tome njihova autorska prava. Relevantne odgovore na to pitanje bi trebalo da pruži Zakon o autorskom i srodnim pravima („ZASP“) koji je počeo da se primenjuje pre više od 11 godina, i to u periodu kada su u Srbiji već masovno počele da se koriste različite platforme za razmenu podataka. Danas, kada je prenos podataka mnogo brži, a računarska tehnologija mnogo naprednija, ZASP i dalje ne uspeva da nedvosmisleno odgovori novim izazovima koji se pojavljuju, a kako bi zaštitio […]
Detalji
Četvrto veće Suda pravde Evropske unije („CJEU“) je 3. decembra 2020. godine, donelo presudu u predmetu Star Taxi App SRL vs. Unitatea Administrativ Teritorială Municipiul Bucureşti prin Primar General i Consiliul General al Municipiului Bucureşti pri čemu je pružio neke, u namanju ruku, veoma interesantne zaključke. Ali, ostavimo same zaključke za kasnije i hajde prvo da se dotaknemo činjenica koje su obeležile ovaj slučaj. Rumunska kompanija SC Star Taxi App SRL upravlja aplikacijom koja povezuje korisnike taksi usluga sa vozačima taksija širom Rumunije. Aplikacija, dostupna u Apple Store-u i Google Play-u, omogućava korisnicima da izvrše pretragu, koja zatim prikazuje listu […]
Detalji
Izvan svake sumnje je da je Internet ključni pokretač globalizacije i privrednog rasta poslednjih godina. U tom smislu, vodeće onlajn platforme imale su ključnu ulogu u ubrzanju tog rasta i omogućavanju kompanijama svih veličina da iskoriste sve prednosti digitalne ere. Stoga nije iznenađujuće što su mnoge onlajn platforme, poput Amazona, Fejsbuka i Gugla, među najuspešnijim svetskim kompanijama. Međutim, postoji zabrinutost da su njihov privredni rast i napredak indirektno podstaknuti zakonodavstvom koji štiti onlajn platforme od prekomerne odgovornosti za veb sadržaj koji objavljuju njihovi korisnici. Još jedan nedostatak važećeg zakonodavstva predstavlja upravo činjenica da je digitalna transformacija stvorila ogroman prostor za […]
Detalji
Neophodnost jedinstvenog digitalnog tržišta … Globalna ekonomija raste ubrzanim tempom i pretvara se u digitalnu. Informaciono-komunikacione tehnologije više nisu poseban privredni sektor, već osnova svih savremenih inovativnih ekonomskih sistema. Internet i digitalne tehnologije transformišu način na koji radimo, ali i naš celokupni život, budući da postaju sve više integrisani u sve sektore naše privrede i zajednice. Sledstveno, naši životi , ali pre svega naše poslovne aktivnosti moraju da prate svetske trendove, konkurentne strategije, marketinške tehnike i poslovne modele, što ne bi bilo moguće bez digitalne povezanosti. Brza i sigurna digitalna povezanost je ključni element reformi potrebnih za stvaranje okruženja povoljnog […]
Detalji
Turbulencije na digitalnim tržištima ponovo na naslovnim stranama? Čini se da novinari i blogeri jedva stižu da isprate sve nove odluke tehnoloških giganata. Whatsapp, kompanija koja pripada Facebook-u, nastoji da poseduje najuspešniju aplikaciju za slanje poruka i obavljanje poziva, te su stoga rukovodioci kompanije nedavno odlučili da izmene politiku privatnosti. Nova ažuriranja dostupna za Android i iOS sisteme su dovela do toga da internet bude preplavljen informacijama da će aplikacija koja navodno obezbeđuje šifrovanu razmenu poruka, „primorati“ svoje korisnike da dele informacije sa Facebook-om, vlasničkom kompanijom, odnosno, da će korisnici morati da se saglase da dozvole Facebook-u i ostalim zavisnim […]
Detalji
Jedan profesor beogradskog Univerziteta govorio je da je kinematografija ugovoreni brak koji se sklapa između investitora i intelektualnih stvaralaca/umetnika. S poštovanjem, ne bismo se složili sa tom izjavom – ovakvom „braku“ nedostaje pravni stručnjak. Medijsko pravo je široko područje koje u nekim segmentima može obuhvatiti gotovo sve grane prava – intelektualnu svojinu, državnu pomoć, pravo konkurencije, privredno pravo, krivično pravo, ljudska prava itd. U ovom biltenu fokusiraćemo se na snimanje u Srbiji i pokrićemo dva najvažnija pitanja za filmsku industriju. Prvo je autorsko pravo stvaralaca i pravo producenata na finansijsku eksploataciju filma kao deo Zakona o autorskim pravima. Drugo je […]
Detalji
Fizička i pravna lica u Srbiji vode veliki broj sporova oko predmeta koji obuhvataju sve oblasti poslovanja i pravnog života, uključujući i sporove oko prava intelektualne svojine. Rešenja se najčešće traže pred sudom ali i kroz alternativne vidove rešavanja sporova. Arbitražom stranke mogu da reše spor na brži i efikasniji način, uz potencijalno manje troškove nego što bi to bio slučaj pred sudovima. Brže rešavanje sporova pred arbitražom omogućeno je elektronskom prepiskom, utvrđenim rokovima i brojem ročišta na kojima se odvija glavna rasprava, tako da arbitri dolaze do odluke do najviše godinu dana od upućivanja zahteva arbitražnoj instituciji. Kada su […]
Detalji
U današnje vreme, činjenica je da ako idete negde, kupujete nešto, konkurišete za posao, plaćate račune – jednostavno ako živite, u svakom od tih trenutaka u vašem životu, vaše lične informacije se koriste, prikupljaju ili obrađuju. Da bi se zaštitilo pravo na privatan život u vezi sa automatskom obradom ličnih podataka, Savet Evrope je usvojio Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka – ETS br. 108 („Konvencija 108“). (Bez) potrebe za modernizacijom Konvencije Konvencija 108 je prvi obavezujući međunarodni instrument koji štiti pojedince od zloupotreba koje mogu da prate prikupljanje i obradu ličnih podataka. Istovremeno, Konvencija […]
Detalji
Programiranje predstavlja kreativni proces pisanja određenog skupa znakova, koji, u određenoj kombinaciji, predstavljaju uputstvo računaru da izvrši određenu radnju. Da bi računar „prepoznao“ uputstvo, programer mora da bude što detaljniji i precizniji u pisanju konkretnog uputstva. Računarski program se sastoji iz skupa instrukcija, te je, sledstveno tome, potrebno da se napiše veliki broj uputstava. Najstariji računarski sistemi nastali su u prvoj polovini prošlog veka, koji su bili mehaničkog ili elektromehaničkog tipa. Da bi se uneo novi program ili da bi se izmenio postojeći, ukoliko je to bilo uopšte moguće, bilo je potrebno da se električni releji povežu na konfiguraciju koja […]
Detalji
Novi Zakon o žigovima („Zakon“) koji je stupio na snagu 1. februara 2020. godine, nastao je zbog potrebe da se otklone nedostaci uočeni tokom primene prethodnog zakona, da se uspostavi efikasniji sistem zaštite žigova, kao i da se srpska zakonska rešenja usklade sa zakonima država članica Evropske Unije u ovoj oblasti. Stavljanje u promet robe ili usluga zaštićenih žigom omogućava nosiocu žiga da se predmetna roba ili usluge razlikuje na tržištu od istih ili sličnih, dok u isto vreme povećava njegovu odgovornost prema potrošačima. S obzirom na značaj koji žig ima, neophodno je da njegova pravna regulativa pruža efikasnu i što […]
Detalji
Nemački organ nadležan za zaštitu konkurencije (Komisija) doneo je odluku koja će imati značajan uticaj kako na politiku privatnosti kompanije Fejsbuk (Facebook), tako i na primenu prava konkurencije na društvene mreže. Unutrašnje razdvajanje podataka Komisija je kompaniji Fejsbuk nametnula dalekosežna ograničenja u vezi s njihovom politikom obrade podataka. Sve do sada, njeni korisnici mogli su da koriste platformu samo ako bi se saglasili sa uslovima korišćenja po kojima se podaci korisnika mogu prikupljati i van platforme, uključujući tu kako veb-sajtove i aplikacije u vlasništvu kompanije, tako i treća lica. Ovi podaci mogli su se kombinovati i dodeljivati korisnikovom nalogu na […]
Detalji