Evropska komisija planira da izuzme 80% kompanija iz Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). EU komesar za klimu Vopke Hukstra nastoji da pojednostavi zahteve i smanji birokratiju, a da pritom očuva klimatske ciljeve.https://www.geciclaw.com/sr/cbam-navigator/
CBAM, čija puna primena počinje 2026. godine, uvodi svojevrsnu carinu na uvoz proizvoda sa visokom emisijom CO2, kao što su gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električna energija, vodonik i cement. Novi predlog ograničava obavezu usklađenosti sa CBAM na 20% najvećih uvoznika, koji su odgovorni za 97% ciljane emisije. Poslovna zajednica širom Evrope je već izrazila zabrinutost zbog složenosti CBAM-a i visokih administrativnih troškova. Prelazni period primene pokazao je da je, na primer, u Nemačkoj i Švedskoj samo 10% od očekivanih kompanija dostavilo podatke, što ukazuje na birokratske neefikasnosti u primeni CBAM.
Hukstra insistira da predložena reforma pojednostavljuje procese, a da se pritom ne narušavaju klimatski ciljevi. „Ako kompanija nije obuhvaćena merama, nema razloga za nepotrebnu papirologiju,“ rekao je on. EU planira da smanji birokratiju za 25% – a za mala preduzeća čak 35% – kako bi podstakla rast i produktivnost. Predlog će biti deo predstojećeg „omnibus“ zakona o pojednostavljenju i zahteva odobrenje država članica EU i Evropskog parlamenta.
Ključni trgovinski partneri poput SAD-a, Indije, Kine, Južne Afrike i Brazila protive se CBAM-u. Oni tvrde da ovaj namet šteti ekonomijama u razvoju, čineći njihove izvozne grane manje konkurentnim na tržištu EU. Zvaničnici EU brane ovaj namet, tvrdeći da je on neophodan da bi se sprečilo „curenje ugljenika“, gde kompanije premeštaju proizvodnju u zemlje sa manje zahtevnim propisima.
I evropske kompanije traže dodatna prilagođavanja. Na primer, sektor čelika zahteva izuzeće za proizvode koji se izvoze van EU, obrađuju u inostranstvu i ponovo uvoze. Takođe, traže izuzeća za artikle poput čeličnih greda i komponenti za avio-industriju.
Uprkos predloženim pojednostavljenjima, izazovi su brojni. Mnoge evropske kompanije teško dolaze do podataka o emisijama od proizvođača širom sveta, što komplikuje sprovođenje CBAM-a. Dok Brisel finalizuje reforme, trebalo bi da pronađe ravnotežu između klimatskih ambicija i ekonomske konkurentnosti.
Pristup EU prema CBAM-u mogao bi uticati na globalne politike u pogledu cene emisije ugljen-dioksida. Uspeh bi mogao podstaći druge ekonomije da usvoje slične mere. Ipak, evropski donosioci odluka bi trebalo da obezbe pravičnu primenu, uz očuvanje ekonomskog rasta.
Kao što smo u više navrata pisali, CBAM će značajno uticati na izvoznike sa Zapadnog Balkana. Oni su posebno izloženi kada je reč o izvozu čelika, električne energije i drugih sirovina u EU. Iako pojednostavljeni CBAM može smanjiti troškove usklađenosti, i dalje je važno raditi na smanjenju emisije ugljenika kako bi se izbegao dugoročni teret ovog nameta. Da bi ostala konkurentna na tržištu EU, kompanije sa Zapadnog Balkana moraju voditi računa o emisijana i ulagati u ekološki prihvatljivije proizvodne metode. Takođe, ne postoje posebna izuzeća za susedne zemlje EU i izvoz iz regiona će od 2026. godine snositi finansijske posledice CBAM-a. Drugim rečima, iako se birokratija može donekle smanjiti predloženim merama, CBAM je i dalje stvarnost sa kojom se moramo suočiti.
