Magazin Diplomacy&Commerce, izdanje londonskog The Economist magazina za Srbiju, u okviru svog izdanja za februar 2021. pripremio je i specijalni dodatak InFocus, sa ciljem da približi čitaocima razvoj dobrih međudržavnih odnosa i uspešne saradnje između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tim povodom je Bogdan Gecić, partner u kancelariji Gecić Law, koja je osnivač i ekskluzivni član Poslovnog kluba UAE i Srbije od 2019. godine, dao intervju koji u produžetku prenosimo u celosti.
Pravna profesija se kao delatnost značajno promenila. Uvek smo verovali da postoji mnogo prostora za inovacije pa smo shodno tome nastojali da u toj oblasti preuzmemo vođstvo, i bili prilično uspešni u tome.
Razgovarali smo sa Bogdanom Gecićem, osnivačem advokatske kancelarije Gecić Law, o njegovom povratku u Beograd, njegovom viđenju razvoja odnosa između UAE i Srbije, kao i o edukativnom i inovativnom pristupu njegove kancelarije.
Bili ste jedan od prvih u Srbiji koji je zagovarao koncept inovativne advokatske kancelarije. S obzirom na to da se Vaša profesija smatra izuzetno tradicionalnom, šta to podrazumeva?
Navodna konzervativnost naše profesije zavisi od stanovišta svakog pojedinca. Treba imati u vidu da je naše društvo još uvek post-komunističko, pri čemu ne mislim o tome na uvredljiv način. Najveći deo našeg stanovništva je rođen, i većina naših društvenih normi i institucija je stvoreno za vreme komunizma, što se itekako promenilo u proteklih 20 godina.
Suština je u tome da je pre dvadeset godina, kada privatna svojina nije bila dominantna forma vlasništva niti je bilo slobodnog tržišta, nije bilo ni poslovnog prava a ni potrebe za njim. Iz tog razloga, grana prava kojom se naša kancelarija bavi – poslovno pravo, se još uvek smatra novom disciplinom. Dvadeset godina je delić sekunde za pravnu profesiju, zbog čega i postoji mnogo prostora za inovacije u ovoj pravnoj oblasti.
Šta mislite o uticaju pandemije koronavrusa na poslovanje kompanija u Srbiji, posebno sa stanovišta Vaših klijenata, i u kojoj meri je kriza usporila privredu?
Ne bih rekao da je kriza usporila privredu. Različite grane privrede su se suočile sa potpuno drugačijim kontekstom, pa je zato teško proceniti. Pre bih rekao da je pandemija iz korena promenila uslove poslovanja, ali ne bih tvrdio da je “usporila” privredu. U poslovnom pogledu, imali smo zanimljivu godinu. U prvom kvartalu 2020. godine u Srbiji je rast BDP-a bio izuzetan, dok je u naredna tri kvartala ekonomija imala priliku da iskoristi pokretačku snagu rasta kojim smo započeli 2020. godinu. Verujem da 2020. godina neće nužno imati loše rezultate.
Potpuno je prirodno da se promet i poslovanje značajno promenilo u granama i sektorima privrede u kojima postoji potreba učestalog kontakta među ljudima. Mnoge firme koje su postojale i poslovale uspešno pre pandemije, ali nisu nužno bile pokretačka snaga ekonomije, su tokom pandemije doživele pravi procvat.
Kako ste se vi, kao advokatska kancelarija, prilagodili nastaloj situaciji?
Imali smo sreću da vrste usluga koje mi pružamo omogućavaju lak prelaz na rad na daljinu. Prvenstveno smo se usredsredili na bezbednost ljudi koji čine naš tim, naših klijenata i partnera.
Kako se dinamika pandemije menjala, stalno smo bili u kontaktu sa našim zaposlenima kako bismo bili sigurni da smo napravili najbolje moguće izbore, kojima su svi zadovoljni. Kada god je bilo poželjno da se radi od kuće, niko nije bio u obavezi da fizički bude prisutan u kancelariji, a tokom svih talasa pandemije smo sprovodili redovna istraživanja kako bismo utvrdili kada se većina tima oseća bezbedno da se vrati u kancelariju. Osim toga, pošto radimo u starom zdanju u centru Beograda, morali smo da uvedemo neke promene i u sam kancelarijski prostor, da bismo obezbedili poštovanje svih zdravstvenih mera, od toga da je naš klima uređaj bezbedan za upotrebu, do toga da IT infrastruktura može da odgovori na dodatne zahteve.
Kako su svi sastanci – u Beogradu, Briselu ili Barseloni – postali virtuelni, pandemija nas je na neki način zbližila sa kolegama širom sveta. Učestvovali smo na sastancima pravnih mreža TerraLex i TAGLaw, koje su pozvale više od 600 pravnih stručnjaka iz celog sveta na razgovor o uticaju pandemije na poslovanje ali i novim poslovnim mogućnostima.
Imajući u vidu da se u ovom broju bavimo saradnjom između UAE i Srbije, kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo u poslovanju sa kompanijama iz Emirata?
U poslednjoj deceniji smo uspešno sarađivali sa Etihadom ali i drugim kompanijama iz Emirata. Takođe smo jedan od osnivača Poslovnog kluba UAE – Srbija. Teško je praviti poređenja zbog razlika u pogledu veličine i ekonomske snage. UAE su jedna od najvitalnijih tržišta, koje ima najbrži ekonomski razvoj. Dolazimo sa različitih pozicija, referentna tačka je drugačija, pa je time i teško uporediti. U suštini, kompanije iz UAE su vrhunske kompanije – efikasne, brze, vrlo profesionalne, koje posluju širom sveta. Pošto su vrlo principijelni, dogovori su nešto što je njima jako važno, ne samo u strogo pravnom smislu, već i na nivou ispunjenja obećanja. Orjentisani su ka ciljevima, zaista cene rezultate, zahvalni su na posvećenosti i ja za njih imam samo reči hvale.
Koliko prostora postoji za podsticanje arapskih investicija u Srbiju?
Ideja osnivanja ovog kluba je bila da to bude organizacija koja će spajati kompanije, i to ne samo postojeće investitore, već da bude neka vrsta mosta između Emirata i Srbije, a u kontekstu razmene informacija o tržištu i novim prilikama. Naše tržište je za njih nepoznanica. Ono što za nas predstavlja izuzetnu priliku jeste što postoji veliko interesovanje za poslovanje u Srbiji, što je prirodno zbog toga što se Beograd smatra tradicionalnim finansijskim i trgovačkim centrom Zapadnog Balkana. Možemo da očekujemo veliki napredak kada se kriza nastala usled COVID-a završi.
Srbija tek treba da otvari Poglavlja 23 i 24. Koji pravni izazovi čekaju Srbiju na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji?
Bregzit se u našoj zemlji ne prati dovoljno, a Bregzit je ogledalo pristupa Evropskoj Uniji, samo u obratnom redosledu. Britanci su imali mnogo administrativnog, pravnog posla da obave, mnogo propisa da donesu, kao što je “Zakon o velikomopozivu”, što govori o tome koliko nas posla čeka.
EU je najkompleksniji pravni poredak u svetu, što ne znači da je više ili manje savršen od bilo kog drugog sistema, ali je svakako reč o vrlo sofisticiranoj pravnoj strukturi. Smatram da su sva poglavlja ključna s obzirom na to da se odnose na gotovo sva polja društvene stvarnosti.
Tranzicija ka digitalnom poslovanju: elektronski podnesci, virtualna saslušanja, elektronsko upravljanje još uvek predstavljaju veliki izazov za naše sudstvo. Napredak je spor, a posledice su višeznačne. Na primer, podnosite običnu tužbu, i ispostavi se će trebati nekoliko godina da se pitanje po ovoj tužbi reši, a onda se postavi pitanje prava na pravedno suđenje, kao i pitanje zaštite investitora što se na kraju prenese na pitanja poslovne politike i principa, a sve je krenulo od običnog tehničkog pitanja. Dao sam jednostavan primer, ali kada je reč o Evropskim integracijama, to svakako zahteva mnogo posla i kapaciteta.
Kada je reč o pravnoj profesiji i obrazovanju, pomalo zaostajemo zbog relativno malog broja predmeta koji se na Pravnim fakultetima u Srbiji bave pravom Evropske Unije, a pregovori o pristupanju EU imaju uticaj gotovo na sve grane prava u Srbiji.
Da li bi ste nam mogli reći nešto više o Nagradi za advokatsku kancelariju godine u Istočnoj Evropi i na Balkanu, koju ste dobili od časopisa The Lawyer?
Izuzetna je čast i veliki uspeh biti proglašen za najboljeg u tako raznolikom, velikom regionu koji se vrlo brzo razvija, naročito ukoliko uzmemo u obzir da ostale nominovane kancelarije postoje mnogo duže i značajno su veće od naše. Naročito smo ponosni što je komisija koja odlučuje o nagradama, a koju čine vodeći profesionalaci u svetu prava na našem kontinentu, istakla našu želju da se uvek borimo “u višoj kategoriji“, kao i privrženost različitosti i stavu da je doprinos svih kolega, ne samo advokata, suštinski važan za našu sposobnost da klijentima pružimo najbolje savete i usluge.
Iako ne planiramo da se zadovoljimo postignutim i nagrade smatamo samo podsticajem da nastavimo da još bolje radimo, srećni smo da su naše kolege prepoznale dosadašnje uspehe i vrednosti za koje se zalažemo.
Koje izazove očekujete ove godine na profesionalnom i ličnom planu?
U pogledu ličnih izazova smatram da bi svi trebalo uskoro da se stabilizujemo i polako pređemo iz ovog vanrednog u stanje koje je nešto približnije redovnom. Neće biti lako: sa stanovišta upravljanja ljudskim resursima bilo nam je važno da pratimo emocije naših zaposlenih i da se o njima brinemo. Na osnovu naših stalnih ispitivanja i razgovora koje smo vodili sa zaposlenima, uvideli smo da se naš HR tim susreće sa mnogo većim izazovima nego ranije, među kojima su i rast opšte anksioznosti i poteškoće prilikom prelaska iz trenutne situacije u uobičajenu.
Za sve nas koji radimo u timovima, ovo će biti veoma kompleksan period, jer će biti potrebno mnogo veštine i empatije da bismo se na ispravan način brinuli o ljudima. Kako bismo u potpunosti pružili podršku članovima našeg tima, obratili smo se sertifikovanom terapeutu, kome su svi bili u mogućnosti da se obrate za savete o tome kako se izboriti sa trenutnim izazovima – od onih koji prate rad od kuće do anksioznosti zbog opšte situacije koja se stalno menja. Ove veštine su korisne i u nekim drugim, uobičajenijim poslovnim aktivnostima, a naše kolege koriste ovu priliku da rade na ličnom poslovnom usavršavanju i napredovanju.
Izvor: Diplomacy & Commerce magazin
