U Srbiji, sektor nekretnina predstavlja značajan deo nacionalne ekonomije, doprinoseći značajnih 5,5% BDP-a, čak i nakon usporavanja usled porasta inflacije. U uslovima građevinskog buma, neprekidno niču novi projekti i razvoji, preoblikujući susedstva i pristup stanovanju. Dok investitori obično dobijaju značajno priznanje za ove razvoje, arhitekte — ključni vizionari iza projekata — često ostaju neprimećeni. Ovaj članak želi da naglasi ulogu koju arhitekte igraju u građevinskoj industriji i bavi se njihovim pravnim i moralnim pravima na priznanje i zaštitu intelektualne svojine.
Arhitekte su ključne za usklađenost i integritet dizajna u građevinskim projektima. Oni osiguravaju da građevinski projekti budu u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji, koja odgovornost uključuje podnošenje izjava o usklađenosti kao deo dobijanja postupka dobijanja građevinskih dozvola. Ova ključna uloga ističe uključenost arhitekte ne samo kao tvorca dizajna, već kao glavnog aktera u pravnim i regulatornim okvirima.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji projekte i tehničku dokumentaciju moraju pripremiti i verifikovati licencirani projektanti. Ova odredba ne samo da održava profesionalne standarde, već i garantuje da arhitektonski rad ispunjava neophodne kriterijume za bezbednost, usklađenost i estetski integritet.
U Srbiji, uključivanje ‘odgovornog projektanta’ — obično glavnog arhitekte — na građevinskim tablama je standardna praksa uvedena Zakonom o planiranju i izgradnji. Ovaj zahtev nije samo pokazatelj usklađenosti, već javno priznanje ključne uloge arhitekte. Međutim, dok su arhitekte pomenute na građevinskim tablama kao deo regulatorne usklađenosti, ovu praksu treba posmatrati kao polaznu tačku, a ne kao kraj priznavanja doprinosa arhitekata.
Arhitektonska dela, uključujući projektovane zgrade, crteže i radove unutrašnjeg dizajna, zaštićena su kao autorska prava prema opštim zahtevima za autorska prava (originalnost, duhovnost, ljudska tvorevina i izražavanje u određenom obliku). Moralna prava kao segment opusa autorskih prava arhitekata obuhvataju više od mogućnosti potraživanja autorstva; omogućavaju arhitektama da štite svoj ugled i održavaju vezu sa svojim kreacijama. Ova prava osiguravaju da arhitekte mogu da se suprotstave bilo kakvim neovlašćenim izmenama njihovog dela koje bi potencijalno mogle naštetiti njihovom profesionalnom ugledu ili integritetu njihovog dizajna.
Međutim, priznavanje arhitekata ne bi trebalo da bude ograničeno samo na građevinske table. Promotivni materijali za bilo koji projekat takođe bi trebali istaknuti imena arhitekata kao oblik prikazivanja vizije arhitekte. Čineći to, tržište ne samo da podržava moralna prava arhitekata, već i obrazuje javnost o ključnoj ulozi koju arhitekte igraju u oblikovanju urbanog okruženja. Ovo prošireno prisustvo u promotivnim kampanjama dalje bi uspostavilo identitet arhitekte i njegov doprinos zajednici i urbanom pejzažu.
Ograničenja zakona o građevinarstvu i intelektualnoj svojini u Srbiji ističu jaz u sveobuhvatnom priznavanju arhitekata. Zakoni o gradnji nalažu uključivanje imena arhitekata na gradilišnim tablama, ali ne pokrivaju promotivne i druge materijale, dok zakoni o intelektualnoj svojini štite moralna prava arhitekata, ali stavljaju teret na samе arhitekte da sprovode ova prava kroz pravne kanale. To može biti zamorno, skupo i potencijalno štetno za profesionalne odnose arhitekata.
Zakon o oglašavanju Srbije, koji reguliše etičke standarde i pravila u praksama oglašavanja, pruža priliku za poboljšanje priznavanja arhitekata. Izmene ovog zakona koje bi uključivale specifične klauzule koje nalažu da oglasi moraju biti u skladu sa povezanim autorskim pravima u svim promotivnim materijalima mogla bi pružiti robusno rešenje koje omogućava arhitektama da budu pomenuti. Ova izmena bi uskladila prakse oglašavanja sa normama autorskih prava, osiguravajući da promotivni sadržaj ne samo da izbegava obmanjujuće prikaze, već i poštuje moralna prava arhitekata.
Takva pravna izmena prebacila bi teret sprovođenja sa pojedinačnih arhitekata na regulatorna tela koja nadgledaju standarde oglašavanja. To bi smanjilo individualne troškove i napore povezane sa težnjom za priznanjem i uspostavilo standardizovanu praksu koja promoviše fer tretman i priznanje širom industrije.
Kako sektor nekretnina u Srbiji nastavlja da se širi, neophodno je revidirati postojeće prakse kako bi se osiguralo da arhitekte dobiju adekvatno priznanje. Poboljšanje pravnih zaštita i industrijskih praksi da uključe imena arhitekata na svim promotivnim materijalima, zajedno sa građevinskim tablama, podstaklo bi pravednije okruženje koje poštuje kako ekonomske doprinose investitora, tako i kreativna prava arhitekata. Štaviše, poboljšanjem profesionalnog integriteta arhitekata, istaknuto prikazivanje renomiranih arhitekata može značajno dodati vrednost projektima, potencijalno povećavajući cene nekretnina i ubrzavajući prodaju. Ovaj pristup ne samo da podiže etičke standarde u industriji nekretnina, već i povećava tržišnu vrednost razvoja, osiguravajući održanu proizvodnju visokokvalitetne, usklađene i estetski privlačne urbane arhitekture.
Autori: Miloš Petaković, Bojan Tutić
