Drugi najviši sud EU stao je na stranu tehnološkog giganta zaključivši da Amazon ne duguje milione neplaćenog poreza Luksemburgu. Opšti sud („Sud“) je 12. maja 2021. godine ukinuo nalog Evropske komisije („Komisija“) Amazonu da plati 250 miliona evra Luksemburgu, kao povraćaj nedozvoljene državne pomoći.
Naime, Sud smatra da se inicijalno stanovište Evropske komisije o navodnoj prednosti zasniva na analizi koja je netačna u nekoliko aspekata. Ukratko, Opšti sud tvrdi da nijedano stanovište koje je Komisija iznela u pobijanoj odluci nije dovoljno da dokaže postojanje prednosti u smislu člana 107 (1) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, usled čega se pobijana odluka mora poništiti u celosti. „Komisija nije dokazala postojanje odgovarajućeg pravnog standarda da je došlo do nezakonitog smanjenja poreske obaveze evropskog ogranka Amazona“, zaključio je Sud.
U izjavi koja je usledila nakon odluke Suda o slučaju Amazon, izvršna potpredsednica Margaret Vestager naglasila je da, iako države članice imaju isključivu nadležnost da urede svoju poresku politiku, to moraju učiniti u skladu sa pravom EU, uključujući pravila o državnoj pomoći. Štaviše, aludirala je na međunarodnu saradnju nakon predloga Bajdenove administracije o ustanovljavanju minimalne stope poreza na dobit pravnih lica na globalnom nivou kao i na ambicioznu reformu digitalnih tržištima. „Blizu smo postizanju istorijskog globalnog sporazuma o reformi međunarodnog okvira za porez na dobit pravnih lica. Štaviše, Komisija je u procesu donošenja predloga za digitalni porez, u smislu da kompanije koje imaju koristi od jedinstvenog digitalnog tržišta pošteno doprinose budžetu EU “, istakla je Vestager.
S druge strane, Amazon je pozdravio odluku Suda, ističući da je ista u skladu sa njihovim dugogodišnjim stavom da su poštovali sve važeće zakone kao i da Amazon nije imao nikakav preferencijalni tretman.
Bez obzira na pravne neuspehe, Komisija nije odustala od borbe protiv tzv. preferencijalnih aranžmana u pogledu poreza na dobit pravnih lica u EU, prelivajući na taj način fiskalni teret za oporavak od pustoši koju je izazvala pandemija COVID-19 na multinacionalne kompanije koje su do sada uživale prednosti zlatnog doba izbegavanja poreza. Međutim, bavljenje poreskim izazovima koje pokreće digitalna ekonomija trenutno je glavni prioritet OECD-a i G-20 i od samog početka bila je ključna oblast u Projektu erozije poreske osnovice i preusmeravanja dobiti.
Da zaključimo, ovo je još jedan veliki udarac za „Poresku damu“, Margaret Vestager, koja vodi snažnu kampanju za sprečavanje poreske evazije i suzbijanje preferencijalnih aranžmana koje države pružaju multinacionalnim kompanijama. Štaviše, ovo je treći put da je evropski Sud utvrdio da Komisija nije uspela da dokaže da je multinacionalna kompanija imala koristi od državne pomoći. Naime, presuda u slučaju Amazona usledila je nakon prošlogodišnjeg veliki poraza Komisije, kada je Sud poništio čuvenu odluku Komisije da Apple duguje Irskoj iznos od 14,3 milijarde evra na ime poreskog duga i pripadajućih kamata (više detalja dostupno ovde), kao i presude kojom je bilo naloženo Starbaksu da plati 30 miliona evra poreskog duga Holandskoj vladi, a koja je ukinuta još 2019. godine.
U svakom slučaju, Komisija ima pravo na žalbu na ovu odluku i to najvišem evropskom sudu, Evropskom sudu pravde. Budući da je izvršna potpredsednica izjavila da će Komisija pažljivo proučiti presudu i razmotriti sledeće korake, nestrpljivi smo da vidimo šta će se dalje dogoditi.
