S obzirom na tehnološke inovacije koje menjaju način sprovođenja zakona za zaštitu konkurencije i nove načine na koji učesnici u tržišnoj utakmici krše pravo konkurencije, četvrta industrijska revolucija (takođe poznata kao AI revolucija) ima uticaja na ovo područje prava, kao i na druge oblasti. Nemoguće je zanemariti potencijal veštačke inteligencije da pokori tržišta, kao i njenu sposobnost da uoči i ispravi bazična kršenja tržišne ravnoteže. Iako tehnologija može doneti brojne pogodnosti potrošačima, ona takođe predstavlja pretnju njihovim interesima kroz remećenje tržišne dinamike, što se može negativno odraziti na konkurenciju na tržištu.
Upotreba AI predstavlja potencijalni rizik za konkurenciju jer može omogućiti dogovore o cenama kroz softvere za praćenje i algoritamsko uparivanje cena. Iako je legitimo da kompanije prilagođavaju svoje cene sa cenama konkurenata, njima je strogo zabranjeno da direktno ili indirektno razmenjuju informacija, u vezi sa njihovim budućim cenovnim strategijama, naročito posredstvom cenovnih signala.
Upotreba algoritama za uparivanje i praćenje cena, kao i implementacija blokčejna (eng. blockchain) za sprovođenje pametnih ugovora (eng. smart contracts), predstavlja novi izazov za usklađivanje kompanija, posebno onih koje posluju na tržištima sa ograničenim brojem konkurenata. Osim toga, AI ima potencijal da olakša zloupotrebu tržišne moći, što može dovesti do diskriminacije ostalih učesnika na tržištu ili do stvaranja barijera ulasku na tržište. Ovo može nastati kao posledica spajanja i preuzimanja ili ekskluzivnih ugovora o saradnji koji kombinuje obimne baze podataka (eng. Big Data) ili kada dominantna kompanija koja poseduje takve obimne baze podataka koristi iste za diskriminaciju konkurenata ili potrošača na tržištu.
U skladu s nalazima Istraživanja sektora e-trgovine koje je sprovela Evropska komisija („EK“) 2017. godine, značajna većina od 67% poslovnih subjekata koji aktivno prate cene konkurenata istovremeno koristi automatizovane softvere za praćenje i izveštavanje o cenama. Nakon toga, mnogi od ovih učesnika na tržištu vršili su ručno prilagođavanje cena, dok je značajan broj njih koristio automatizovane načine za sprovođenje cenovnog prilagođavanja. Kapacitet algoritama za prilagođavanje cena da podstakne koordinisano ponašanje učesnika na tržištu prepoznat je od strane brojnih tela za zaštitu konkurencije širom sveta, uključujući Federalnu komisiju za trgovinu u SAD, Telo za konkurenciju i tržišta u Velikoj Britaniji, pa čak i Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji.
Koji je prag za određivanje nezakonitosti u tržišnom ponašanju? Da bi se uspostavio standard za ponašanje koje narušava konkurenciju, neophodno je utvrditi da li je nezakonito ponašanje bilo prethodno planirano (npr. putem zadatih uputstava AI), ili da li je određeni ishod mogao biti razumno predviđen, čak i u odsustvu ljudske autorizacije. Vodeći igrači u industriji Big Data mogu se voditi antikonkurentskim ponašanjem kako bi razvili sofisticirane algoritme koji koriste osetljive podatke kako bi postigli željene rezultate na tržištu. Zbog toga što ovi algoritmi funkcionišu bez ljudske intervencije, oni su samostalni i dovode do povoljnog tržišnog ishoda za onog ko ih koristi. Određena tela za zaštitu konkurencije, a naročito EK, uspostavili su praksu prema kojoj kontrola nad AI ostaje u rukama kompanije, što čini kompaniju odgovornom za akcije algoritma, čak i ako algoritam nije neposredno pod kontrolom kompanije.
Tela za zaštitu konkurencije mogu započeti istragu o povredi konkurencije vođena različitim signalima, uključujući pritužbe učesnika na tržištu, objavljene tržišne informacije od strane učesnika na tržištu ili javnosti, ili informacije do kojih su tela za zaštitu konkurencije došlo svojom inicijativom. Sada, više nego ikada, tela za zaštitu konkurencije širom sveta analiziraju potencijalni uticaj AI na stanje konkurencije na tržištima.
Tela za zaštitu konkurencije imaju značajno diskreciono pravo u odabiru učesnika na tržištu koji će biti podvrgnut istražnim radnjama. Tela za zaštitu konkurencije moraju da procene ozbiljnost navodnog prekršaja u odnosu na mogućnost otkrivanja i dokazivanja povrede, uzimajući u obzir svoje ograničene resurse i preovlađujuću obavezu prema javnom interesu. Korišćenjem veštačke inteligencije, tela za zaštitu konkurencije mogu u ranim fazama istrage poboljšati svoju efikasnost tako što će ubrzati identifikaciju i analizu tržišnih trendova izvan onoga što bi moglo da se postigne samo ljudskom inteligencijom. Kako količina dostupnih podataka nastavlja da se povećava brzim tempom, AI može da pomogne telima za zaštitu konkrencije u otkrivanju trendova koji bi mogli delovati kao rani indikatori odsustva konkurencije na tržištu.
Istorijski posmatrano, tela za zaštitu konkurencije su imala poteškoće u identifikaciji kartela, pretežno zbog njihove tajne prirode. Ustanovljenje legendarnog „pokajničkog programa“ (eng. leniency), koji pruža podsticaje kompanijama koje otkrivaju informacije o učešću u kartelima, omogućilo je telima za zaštitu konkurencije da se efikasno bore protiv takvih antikonkurentskih praksi. Pitanje koje se postavlja je da li će pojava AI dovesti dа tradicionalni „pokajničkog programa“ ode u zasluženu penziju?
Takođe, tela za zaštitu konkurencije razmatraju uspostavljanje sopstvenih odeljenja za digitalnu forenzičkih. Neka od njih su već razvila digitalne alate koji uključuju AI sisteme za praktičnu upotrebu. Drugi su se odlučili za zapošljavanje stručnjaka za informacione tehnologije („IT„) kako bi pomogli službenicima koji vode slučajeve povrede konkurencije da bolje razumeju kako digitalizacija može poboljšati sprovođenje zakona o zaštiti konkurencije. Tela za zaštitu konkurencije takođe prepoznaju da AI ima potencijal da unapredi konkurenciju na tržištu olakšavanjem ciljanog marketinga i brzih konkurentskih reakcija na promene cena, što može rezultirati poboljšanjem stanja konkurencije, nižim cenama i povoljnijim položajem potrošača.
Uz prepoznavanje potencijalnih dobrobiti upotrebe AI u očuvanju tržišne konkurencije, neophodno je da tela za zaštitu konkurencije budu oprezna na kraći i srednji rok kako ne bi se narušila osnovne procesne garancije EU u postupcima zaštite konkurencije. Ovo podrazumeva sprečavanje rizika od pristrasnosti u sprovođenju zakona ili kršenja procesnih garancija kao što su pravo na pravično suđenje ili pravo na privatnost.
Uticaj AI na pravo konkurencije uvodi višedimenzionalne i dinamične izazove. Iako AI ima potencijal da unapredi konkurenciju i primenu zakona putem ubrzane analize podataka, takođe stvara značajne pretnje, poput omogućavanja antikonkurentnog ponašanja i diskriminatornih praksi prema konkurentima i potrošačima. Da bi postigli harmoničan balans između podsticanja inovacija i zaštite konkurencije, tela za zaštitu konkurencije moraju pažljivo uskladiti oba ova aspekte. Osim toga, trebalo bi da budu proaktivni u razvoju mehanizama primene zakona kako bi se suočili s novim izazovima i prilikama koje proizilaze iz razvoja AI tehnologije.
Autori: Miodrag Jevtić, Vuk Leković, Nikola Ivković
Slika generisana uz pomoć Bing/Dall-E
