Mekdonalds bi mogao biti sledeća kompanija koja će se potencijalno suočiti sa obavezom plaćanja poreske kazne po osnovu primljenih poreskih olakšica, samo ovoga puta državi Luksemburg, u iznosu od približno 500 miliona dolara, prema proračunima britanskog magazina Financial Times.
U decembru 2015. godine, Evropska komisija je otvorila formalnu istragu o poreskom tretmanu Mekdonaldsa u Luksemburgu. Preliminarni stav komisije je da je moguće da je „Luksemburg svojim poreskim pravilima Mekdonaldsu obezbedio povoljan poreski tretman koji je u suprotnosti sa evropskim pravilima o državnoj pomoći.“1 Komisija tek treba da donese odluku u kojoj će dati svoj konačan stav u slučaju protiv ovog američkog giganta.
Neki bi rekli: istorija se ponavlja. U svetlu skorašnje odluke komisije kojom je američki Epl kažnjen sa 13 milijardi dolara u Irskoj, sve postojeće i buduće istrage protiv multinacionalnih kompanija u pogledu povoljnih poreskih tretmana širom Evrope postavljene su i ostaju pod lupom kako stručne javnosti tako i Evropske komisije.
U konkretnom slučaju, kada je o Mekdonaldsu reč, komisija će ispitati „da li je luksemburška vlast selektivno ukidala pravila svog nacionalnog poreskog prava kao i pravila međunarodnog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Luksemburga i Sjedinjenih Američkih Država, time dajući Mekdonaldsu prednost koja nije bila dostupna drugim kompanijama u uporedivoj faktičkoj i pravnoj situaciji.“2 Margret Vestager, evropski komesar za konkurenciju i osoba koja je zadužena za primenu pravila o državnoj pomoći i razvoj antimonopolske politike, izjavila je da „poreski zakon koji omogućava da Mekdonalds ne plati nikakav porez na svoje evropske prihode, kako u Luksemburgu tako i u Sjedinjenim Američkim Državama, mora biti pažljivo ispitan po evropskim pravilima o državnoj pomoći. Svrha međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je upravo da se izbegne dvostruko oporezivanje, a ne da se opravda dvostruko neoporezivanje.“3
Navodno, Mekdonaldsu je bio pružen poreski tretman koji mu je dozvoljavao da zaobiđe plaćanje poreza, kako u SAD tako i u Luksemburgu, na dobit ostvarenu u Evropi. Prema izveštaju Financial Times-a, „ova multinacionalna kompanija je plaćala porez po prosečnoj stopi od 1.49 procenata na 1,8 milijardi dolara ostvarenih od strane centrale bazirane u Luksemburgu, počev od reorganizacije sprovedene 2009. godine.4 Kada se uporedi sa standardnom poreskom stopom od 29,2 procenta, prethodno pomenuta poreska stopa zaista privlači pažnju. Nadalje, izveštaj koji je u januaru objavila koalicije evropskih i američkih trgovinskih unija izračunala je da je Mekdonalds izbegao plaćanje poreza u ukupnom iznosu od čak milijardu dolara. „Predugo je Mekdonalds krio milijarde u poreskim rajevima i izbegavao plaćanje doprinosa državnoj blagajni dok je istovremeno svojim radnicima isplaćivao plate niže od minimalnih“5, rekao je Skot Kortni, direktor u Međunarodnoj Uniji Zaposlenih. Ipak, na komisiji je da sprovede temeljnu istragu o ovom slučaju i donese odluku u skladu sa rezultatima iste.
Pre nego što takva odluka i bude doneta, bilo kakva diskusija na temu trebalo bi da obuhvati i širi kontekst slučaja.
„Luxleaks“ skandal koji je, između ostalog, prouzrokovao istragu protiv Mekdonaldsa, kreira dodatne kontroverze oko ovog slučaja. Naime, u poslovnom svetu kruže glasine da je Luksemburg, u vreme kada je gorepomenuta istraga otpočela, bio „ulov“ za kompanije koje su imale u planu da se ustale i probiju u Evropu iz ove države. Mnoge od njih su i prihvatile ovu mogućnost i, prema rečima pojedinaca, za takav akt bile su nagrađene povoljnim poreskim tretmanom od strane luksemburških vlasti.
Dodatna nepovoljnost koja proizlazi iz šireg konteksta slučaja leži u činjenici da bi, zajedno sa Eplom, Amazonom i Starbaksom, ovaj slučaj mogao skupo koštati još jednu američku kompaniju, čak četvrtu u nizu američkih multinacionalnih kompanija koje se brane pred komisijom. Imajući u vidu skorašnju izjavu 185 američkih direktora da je kazna koju je pretrpeo Epl „bolna rana“6 za evropsku ekonomiju koju je ona samoj sebi nanela, analogni tretman Mekdonaldsa mogao bi samo da rasplamsa vatru.
Tačno je da pritisak Sjedinjenih Američkih Država, usled skorašnjih postupaka evropskih vlasti, konstantno raste. Uprkos tome, trenutna poseta Americi gospođe Vestager, kako ističe Financial Times, ima upravo svrhu da odgovori na taj pritisak i pokaže da ništa ne može naterati Evropsku uniju da odustane od svoje misije.
Kao što je i bilo očekivano, Mekdonalds se obratio javnosti sa izjavom koja umnogome liči na ono što je i sam Epl tvrdio tokom svoje dosadašnje odbrane: „Mi uredno plaćamo porez koji dugujemo i nikada nismo dobili bilo kakav preferencijalni tretman. Od 2011. do 2015. godine, Mekdonalds je platio više od dve i po milijarde dolara samo po osnovu poreza na dobit pravnih lica u Evropskoj uniji, i to po prosečnoj stopi od skoro 27 posto“7. Kao što je to bio slučaj sa Eplom, ove izjave, pokazalo se, nemaju suštinski značaj ukoliko se pokaže da činjenice govore suprotno.
Imajući ovo u vidu, sve su prilike da će Evropska komisija istrajati u svojoj nameri da reši krizu evropskog poreskog sistema, koja, po svemu sudeći, dozvoljava ilegalnoj državnoj pomoći da uđe na evropsko tržište na mala vrata. „Mi ovo shvatamo veoma ozbiljno. Ovo nije politika, predosećaj, anti-amerikanizam ili bilo šta treće. Ovo je stara evropska škola: kontrolisali smo državnu pomoć od samog početka“8, bila je odlučna Margret Vestager. Pitanje koje se sada postavlja je: „Da li je Evropska komisija uzela preveliki zalogaj?“
————————————-
1 Evropska komisija – saopštenje za javnost, Državna pomoć: Komisija otvara formalnu istragu o poreskom tretmanu Mekdonaldsa u Luksemburgu, Brisel, 03.12.2015. godine.
2 Evropska komisija – saopštenje za javnost, Državna pomoć: Komisija otvara formalnu istragu o poreskom tretmanu Mekdonaldsa u Luksemburgu, Brisel, 03.12.2015. godine.
3 Rošel Toplenski, Mekdonalds bi mogao da bude suočen sa poreskom kaznom od gotovo 500 miliona dolara, Financial Times, 18.09.2016. godine.
4 Rošel Toplenski, Mekdonalds bi mogao da bude suočen sa poreskom kaznom od gotovo 500 miliona dolara, Financial Times, 18.09.2016. godine.
5 Nikolas Hirst, Vestager otvara istragu u vezi sa Mekdonaldsovim porezima u Evropskoj uniji, Politiko, 12.04.2015. godine.
6 Rošel Toplenski, Mekdonalds bi mogao da bude suočen sa poreskom kaznom od gotovo 500 miliona dolara, Financial Times, 18.09.2016. godine.
7 Rošel Toplenski, Mekdonalds bi mogao da bude suočen sa poreskom kaznom od gotovo 500 miliona dolara, Financial Times, 18.09.2016. godine.
8 CPI žurnal, Evropska unija: Vestager: “Imamo Amazon i Mekdonalds u planu”, 18.09.2016. godine.
