Gospodin Maciej Szpunar, opšti pravozastupnik (engl. Advocate General) Evropskog suda pravde (u daljem tekstu: ESP), 25. februara 2016. godine je, u spojenim predmetima Promoimpresa srl v Consorzio dei Comuni della Sponda Bresciana del Lago di Garda e del Lago di Idro, Regione Lombardia and Mario Melis, Tavolara Beach Sas, i Dionigi Piredda, Claudio Del Giudice v Comune di Loiri Porto San Paolo, Provincia di Olbia Tempio (u daljem tekstu: Promoimpresa i ostali), dao neobavezujuće mišljenje ESP-u i izneo stav da pravo Evropske unije derogira nacionalni propis koji predviđa da se period važenja dozvola za komercijalno iskorišćavanje priobalja u državnoj svojini automatski produžava. Naime, (bivši) koncesionari su osporili upravne odluke kojima se ukidaju instrumenti, prema italijanskom pravu klasifikovani kao koncesije, na osnovu kojih su komercijalno iskorišćavane oblasti na obali mora i jezera. Nadležni sudovi su pokrenuli postupak dobijanja tumačenja u ovom slučaju, ispitujući da li je relevantni italijanski propis koji dozvoljava produženje isključivog prava iskorišćavanja u skladu sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije i Direktivom 2006/123/EC (koja se takođe naziva „Bolkeštajn direktivom“, po bivšem evropskom komesaru za unutrašnje tržište, Fricu Bolkeštajnu). Čini se da je odgovor – ne.
Evropska komisija je 2008. godine protiv Italije pokrenula postupak zbog povrede prava na osnovu navodne nesaglasnosti italijanske politike davanja prvenstva koncesionarima državnog zemljišta u priobalju sa Bolkeštajn direktivom. Direktiva propisuje da se, ako je broj raspoloživih dozvola za datu delatnost ograničen zbog oskudice prirodnih izvora (kao što jeste u konkretnom slučaju), primenjuje postupak odabira potencijalnih kandidata koji u potpunosti jamči nepristrasnost i transparentnost, i koji posebno podrazumeva adekvatno obaveštenje o pokretanju, sprovođenju i završetku postupka, što, praktično, zahteva sprovođenje tenderskog postupka. Takođe, predviđeno je da takva dozvola mora imati odgovarajuće vremensko ograničenje i da ne sme biti predmet automatskog produženja. Nakon pokretanja postupka zbog povrede prava, pravo prvenstva koje su uživali koncesionari je ukinuto time što je previđeno da može trajati najduže do 31. decembra 2012. godine. Kasnijim izmenama je ovaj period produžen do 31. decembra 2015. godine i, na kraju, do 31. decembra 2020. godine.
Oslanjajući se na pomenuti italijanski propis, pružaoci usluga na italijanskim obalama su se u februaru okupili u Rimu ako bi izrazili protest protiv Direktive i pokušali da zaštite svoje investicije vršeći pritisak na italijansku vladu da pronađe rešenje. Opšti pravozastupnik je, međutim, zaključio da su „koncesionari mogli da predvide vrednost njihovih investicija na osnovu prethodno određenog perioda u kojem je trebalo amortizovati investiciju“ i da je „izričito predviđeno da predmetne mere prestaju 2010. godine“. Konačno stanovište jeste da produženje perioda važenja postojećih dozvola predstavlja povredu obaveza preuzetih Direktivom 2006/123.
Dok čekamo na odluku ESP u slučaju Promoimpresa i ostali, ostaje otvoreno pitanje kakav će uticaj ona imati na evropsko tržište usluga.
