Komisija za zaštitu konkurencije („Komisija”) objavila je 11. februara 2016, na svojoj zvaničnoj internet stranici, Uputstvo u vezi sa podnošenjem zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma („Uputstvo”).
Zaključak koji se može izvesti iz sadržine Uputstva jeste da Komisija pokušava da pošalje poruku da neće više tolerisati odlaganja prijavljivanja restriktivnih sporazuma – takvi sporazumi moraju biti prijavljeni odmah, inače rizikuju da budu kvalifikovani kao zabranjeni i ništavi.
Komisija je, imajući na umu često postavljanja pitanja u svojoj dosadašnjoj praksi, zaključila da postoji potreba za pružanjem detaljnijih informacija u vezi sa postupkom i načinom prijavljivanja restriktivnih sporazuma. Tačnije, kako je to rečeno u Uputstvu, Komisija želi da olakša učesnicima na tržištu obavljanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti, koje često podrazumevaju zaključivanje restriktivnih sporazuma. Stoga, kako bi pomogla učesnicima na tržištu da izbegnu sankcije u slučaju nepoštovanja odredaba Zakona o zaštiti konkurencije („Zakon“), Komisija je odlučila da objavi Uputstvo.
Uputstvo se odnosi na četiri glavna pitanja:
U prvom delu, Komisija objašnjava koncept i pravni režim restriktivnog sporazuma prema Zakonu, razlikujući ga od pravnog režima pod kojim se nalaze restriktivni sporazumi koji se zaključuju na nivou Evropske Unije („EU“). Komisija takođe podseća da su po Zakonu, restriktivni sporazumi zabranjeni i ništavi.
Što se tiče pravnog okvira, Komisija naglašava da se EU pravo može koristiti samo pomoćno sredstvo u tumačenju relevantnih važećih pravnih propisa Srbije.
Komisija, u vezi sa pitanjem šta sve može biti obuhvaćeno zahtevom za pojedinačno izuzeće sporazuma, objašnjava da preferira podnošenje konačnih, potpisanih restriktivnih sporazuma u okviru sadržine zahteva za izuzeće. Iako će Komisija razmotriti i odlučiti o zahtevu uz koji je priložena samo „sadržina budućeg sporazuma“, kako je to mogućnost prema važećem pravu, ipak se preporučuje da sporazumi koji se podnose u zahtevu za izuzeće budu što bliži po sadržini onom koji će se konačno i zaključiti.
U poslednjem delu, Komisija daje određena upozorenja i obećava pomoć u vezi sa postupkom prijavljivanja restriktivnih sporazuma. Naime, Komisija još jednom učesnike na tržištu i njihove pravne savetnike podseća da restriktivni sporazumi koji nisu prijavljeni rizikuju da budu kvalifikovani kao zabranjeni i ništavi, te da učesnici na tržištu u skladu sa tim mogu da budu kažnjeni iznosom i do 10% godišnjeg prihoda u Srbiji. Stoga, Komisija preporučuje da takvi sporazumi budu zaključeni sa odložnim uslovom odobrenja izuzeća Komisije. To će, onemogućiti da strane budu odgovorne za povredu konkurencije do dobijanja odluke o pojedinačnom izuzeću sporazuma.
Konačno, iako odbija pripisivanje uloge „savetnika“ i „pregovarača“ u privrednim transakcijama između strana, Komisija je obećava da će u bliskoj budućnosti doneti sveobuhvatne vodiče za primenu, koji će pomagati učesnicima na tržištu da samostalno procene restriktivne sporazume koje zaključuju. U međuvremenu, do donošenja takvih vodiča, učesnici na tržištu mogu da se obrate Komisiji sa zahtevom za mišljenje ili mogu direktno prijaviti svoj potencijalno restriktivan sporazum.
Detaljnija analiza praktičnog značaja Uputstva će biti objavljena uskoro.
