Trka do dna („a race to the bottom“) je društveno-ekonomski izraz koji se koristi da označi situaciju u kojoj se države ili kompanije takmiče kako bi privukle i zadržale ekonomsku aktivnost, i najskoriji podaci Centra za ekonomske analize u Makedoniji ukazuju na to da Makedonija zaista pomera granice u odnosu na susede u regionu. Centar za ekonomske analize, makedonska organizacija osnovana 2003. godine sa ciljem istraživanja ekonomskog razvoja u Makedoniji i davanja preporuka državnim institucijama i nevladinim organizacijama u tom pogledu, objavio je nedavno da su sedam kompanija koje posluju u okviru makedonskih slobodnih zona prikupile ukupno 56 miliona evra državne pomoći. Pri tome je u pojedinim slučajevima visina državne pomoći iznosila i do 47% vrednosti ulaganja. Vesna Garvanlieva, predstavnica Centra, navela je da prema dobijenim podacima jedno novo zapošljavanje košta 21.000 evra i dodala da makedonska ekonomija trenutno ne oseća veliku korist od stranih ulaganja, ali da bi ta korist mogla biti veća u narednim godinama. Prosečna zarada koji isplaćuju poslodavci u slobodnim zonama iznosi 200 evra, odnosno manja je od prosečne zarade u Makedoniji, prenosi Beta.
U Makedoniji postoje četiri slobodne industrijske zone, Skopje 1, Skopje 2, Štip i Tetovo, pri čemu je formiranje još sedam takvih zona u planu, kako bi se postigao jednak ekonomski razvoj svih regiona. Neke od pogodnosti koje se investitorima nude u ovim zonama jesu potpuno oslobođenje od poreskih i carinskih nameta, izostanak radnopravnih ograničenja i lokalnih komunalnih taksi, simbolična cena zakupa zemljišta i direktna državna pomoć u iznosu do 500.000 evra.
„Država gradi celokupnu infrastrukturu, to znači puteve, priključke za struju, za vodu, za sve one komunalije. Najvažnije je što država daje zemljište na dugoročan zakup, do 99 godina, gde jedan hektar zemljišta godišnje košta samo 1.000 evra“, prenela je Al Jazeera prošle godine izjavu direktora slobodnih ekonomskih zona u Makedoniji, Viktora Miza.
Makedonija je prihvatila turski model privlačenja investicija pre sedam godina, i od tada se stotine miliona evra troše za promociju i privlačenje stranih investitora. „Prvo nismo razmatrali Makedoniju. Međutim, neko ju je spomenuo, došli smo ovde i videli šta nam treba – da smo blizu aerodroma, blizu velikog grada, imamo parcelu u industrijskoj zoni. Nakon što smo razmotrili – odluka je donesena“, naveo je Jatin Thakrar, generalni direktor kompanije Johnson Matthey, a prenosi Al Jazeera.
Sve navedeno ukazuje na to da u regionu raste konkurencija u pogledu privlačenja stranih investicija. Poređenja radi, u Hrvatskoj postoji 13 slobodnih zona – četiri se nalaze u lukama Puli, Rijeci, Splitu i Pločama, dok su ostale u unutrašnjosti (Krapinsko-zagorska zona, Splitsko-dalmatinska zona, zone u Kukuljanovu, Osijeku, Ribniku, Slavonskom Brodu, Varaždinu, Vukovaru i Zagrebu). U Crnoj Gori su do sada osnovane biznis zone u osam opština, pri čemu su investitori pokrenuli poslove u okviru biznis zona u Beranama, Cetinju, Nikšiću i Podgorici. Postojeće slobodne zone u Bosni i Hercegovini su Vogošća, Visoko, Hercegovina Mostar i Slobomir Bijeljina.
U Srbiji je trenutno aktivno 14 slobodnih zona: SZ Pirot, SZ Subotica, SZ Zrenjanin, SZ Novi Sad, FAS SZ Kragujevac, SZ Šabac, SZ Užice, SZ Smederevo, SZ Kruševac, SZ Svilajnac, SZ Apatin, SZ Vranje, SZ Priboj i SZ Beograd. Investitori u ovim slobodnim zonama ostvaruju pravo na povlašćeni poreski režim, tj. oslobođenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenim proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala, kao i oslobođenje od plaćanja određenih lokalnih naknada i taksi. Uvoz i izvoz robe u domaće slobodne zone je neograničen, a poslodavcima je omogućen zakup poslovnih prostorija, radionica i skladišta pod povoljnim uslovima. Zarade i prihodi koje se ostvare unutar slobodne zone mogu se transferisati u bilo koju državu, uključujući i Srbiju, bez prethodnog odobrenja i naplate bilo kakvih poreza, carina ili taksi. Slično kao i u Makedoniji, administracija u slobodnim zonama je bazirana na one-stop shop sistemu. U svakoj slobodnoj zoni se, kao i u Makedoniji, nalazi carinski referat koji omogućava jednostavnu i brzu carinsku proceduru.
U ukupnom izvozu robe iz Republike Srbije slobodne zone učestvovale su sa 19,68% u 2013. godini, a u 2014. godini sa 19,00%. U Makedoniji, prema rezultatima istraživanja Centra za ekonomske analize, taj procenat iznosi 27%.
Slobodne zone u Srbiji su u 2014. godini imale ukupno 262 korisnika, od čega 164 domaćih i 98 stranih. U odnosu na 2013. godinu broj korisnika se povećao za 38 (15,93%).
Najzad, ali ne i najmanje bitno, važno je napomenuti da je nakon nedavnog osnivanja Razvojne agencije Srbije (RAS), koja je zamenila SIEPA, započeo rad na propisima koji regulišu podsticaje. Ostaje da se vidi kako će RAS odgovoriti na ovu “trku do dna“ u dodeljivanju podsticaja a u isto vreme poštovati sve zahteve za integraciju u EU.
