Sud pravde Evropske unije („CJEU„) otvorio je postupak u slučaju C-619/23, Ronos, prema zahtevu za odlučivanje o prethodnom pitanju Upravnog suda Sofijskog okruga – Bugarska („Sud”). Sud je zatražio tumačenje opsega ovlašćenja Autoriteta za zaštitu konkurencije u Bugarskoj („CPC”) za preduzimanje radnji izuzimanja privatne korespodencije tokom nenajavljenog uviđaj sprovedenog u prostorijama preduzeća pod istragom zbog navodnog kartelskog ponašanja.
Ovaj zahtev za odlučivanje o prethodnom pitanju koji se tiče odnosa EU prava i garancija osnovnih ljudskih prava utvrđenih u bugarskom Ustavu daje najvišem sudu Evropske unije novu priliku da ispita zakonitost instituta nenajavljenog uviđaj i njegovog uticaja na privatnost pojedinaca.
Prethodno pitanje ili preliminarni postupak (eng. preliminary procedure), u skladu sa članom 267 TFEU (ex-član 177 UEEZ i ex-član 234 UEZ), ključni je mehanizam za saradnju između CJEU-a i nacionalnih sudova država članica u slučajevima koji uključuju sporna pravna pitanja od opšteg interesa za ujednačenu primenu EU prava. Odlučivanje u preliminarnom postupku se pokazala kao naročito značajno za primenu pravila o zaštiti konkurencije u EU.
Dana 23. juna 2022. godine, CPC je pokrenuo postupak protiv nekoliko učesnika na tržištu Bugarske radi utvrđivanja potencijalnog kršenja prava zaštitite konkurencije u obliku zabranjenog sporazuma i/ili usaglašenog postupanja (kartela), čiji je cilj bio ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije posredstvom nameštenih ponuda na javnim nabavkama.
U toku ovog postupka, uz rešenje nadležnog suda, izvršen je nenajavljeni uviđaj u prostorijama privrednog društva Ronos OOD. Tokom nenajavljenog uviđaja, službeno lice CPC je pristupilo laptopu direktora preduzeća, na kojem je bio instaliran softver koji je povezan sa Viber aplikacijom na mobilnom telefonu. Službeno lice je napravilo snimke određenih korespodencija na Viber softveru na laptopu, za koje se smatralo da su od značaja za istragu. Neposredno nakon što je nenajavljeni uviđaj okončan, CPC je utvrdio da je sadržaj korespondencije u Viber aplikaciji, čiji su snimci prethodno napravljeni, naknadno u potpunosti obrisan.
Rešenjem od 6. oktobra 2022. godine, CPC je utvrdio da je ovom prilikom prekršena obaveza saradnje tokom nenajavljenog uviđaja i da se brisanje sadržaja razgovora u Viber aplikaciji smatra ometanjem vršenja nenajavljenog uviđaja. Na osnovu toga, izrečene je novčana kazna privrednom društvu Ronos OOD i još dvoma fizičkim licima koje su prisustvovala nenajavljenom uviđaju – M.A. i T.I. Pomenuta rešenja su osporena pred Sudom, što je dovelo do otvaranja prethodnog pitanja o kome sada treba da odluči CJEU.
Da bi se ocenilo da li brisanje sadržaja razgovora u Viber aplikaciji predstavlja ometanje CPC u vršenju svojih ovlašćenja, Sud treba najpre da utvrdi da li pristupanje i izuzimanje korespondencije predstavljala zakonito vršenje ovlašćenja CPC prilikom sprovođenja nenajavljenog uviđaja.
S tim u vezi, bugarski Ustav pruža viši nivo zaštite korespondencije građana, u poređenju sa pravom EU. Dok pravo EU dozvoljava ograničenja osnovnih prava u javnom interesu, bugarski Ustav (član 34) ograničava nepovredivost korespondencije samo uz nalog suda, radi otkrivanja ili sprečavanja izvršenja ozbiljnih krivičnih dela. S tim u vezi, Sud primećuje da prema članu 15 Bugarskog zakona o zaštiti konkurencije i članu 101 UFEU – zabranjeni sporazumi, iako ozbiljni prekršaji prava konkurencije, ne smatraju se krivičnim delima prema Krivičnom zakoniku Bugarske.
Sledstveno, prema stavu Suda, ne može se ceniti da li je takvo ograničenje zakonito, bez obzira na javni, vladin ili drugi nadređeni interes kome je namenjen da služi, proporcionalno i razumno. Sud ističe da mora poštovati primat prava EU nad nacionalnim pravom, ali na način koji ne ugrožava pretežnije garancije prava građana na slobodu i poverljivost korespondencije, koje su sadržane u bugarskom Ustavu.
Pitanje zaštite privatnosti tokom nenajavljenog uviđaja pojavilo se i u domaćoj praksi, konkretno u tumačenju odredaba Zakona o zaštiti konkurenciji („ZZK“). Član 53 ZZK predviđa institut nenajavljenog uviđaja, kreiran po uzoru na institut u EU pravu, koji uključuje iznenadnu kontrolu prostorija, podataka i predmeta. S tim u vezi, pojavilo se kontroverzno pitanje u vezi s nenajavljenim uviđajem, koji kao što smo videli, može značajno ugroziti pravo na privatnost pojedinaca.
Naime, prema pravnom rešenju iz ZZK, nenajavljeni uviđaj se može sprovesti bez odluke suda, bez prisustva svedoka, i čak bez prethodne ili naknadne obaveze obaveštavanja suda. Rešenje o sprovođenju nenajavljenog uviđaja donosi se u upravnom postupku koji vodi Komisija za zaštitu konkurencije, kao upravni organ. Ovakvo pravno rešenje direktno krši garancije nepovredivosti stana sadržane u članu 40 Ustava Republike Srbije i članu 8 (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („EKLJP„), kao i obavezujuću praksu Evropskog suda za ljudska prava („ESLjP„).
Vredno je napomenuti da je ovo samo jedno od spornih pitanja u domaćem regulatornom okviru zaštite konkurencije, koja su bila predmet ocene Inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije iz 2027. godine, koji je podnela Advokatska komora Srbije, a u čijem pisanju je Advokatska kancelarija Gecić značajno doprinela.
U slučaju Ronos, CJEU se suočava sa ključnim trenutkom, ispitujući validnost postupaka CPC-a. Trenutni postupci ističu složenu ravnotežu koja je potrebna između ovlašćenja organa za zaštitu konkurencije i prava pojedinaca na privatnost, posebno u kontekstu nenajavljenih uviđaja.
Konačno, odluka CJEU-a oblikovaće budućnost sprovođenja antitrust zakona, utičući na delikatnu interakciju između nadležnosti nacionalnih organa za zaštitu konkurencije i prava na privatnost pojedinaca. Slučaj Ronos predstavlja jedan od značajnih trenutaka u definisanju granica ovlašćenja autoriteta za zaštitu konkurencije u evoluirajućem pravnom pejzažu konkurencijskog prava, što će pre ili kasnije rezonovati u srpskom pravu zaštite konkurencije.
