Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija („FIFA“) je, u okviru svojih legislativnih ovlašćenja u svetu fudbala, donela nove izmene u svojim Pravilima o fudbalskim agentima („FFAR“). U nadi da će stvoriti transparentniji, efikasniji i pravedniji sistem, nova pravila imaju za cilj jačanje ugovorne stabilnosti, zaštitu integriteta sistema transfera i postizanje veće finansijske transparentnosti. Međutim, nova pravila su donela i neke odredbe koje mogu biti u suprotnosti sa pravom konkurencije, pa mnoge zemlje nisu bile željne da usvoje izmene FFAR u svojim nacionalnim pravilnicima. Uz mnoštvo sudskih postupaka pred raznim nacionalnim sudovima od Engleske do Brazila, kao i pred Sudom za sportsku arbitražu („CAS“), FIFA je morala brzo da reaguje kako bi imala jedinstvena pravila koja će važiti tokom januarskog transfernog roka ove sezone. Shodno tome, FIFA je privremeno suspendovala FFAR širom sveta kako bi sprečila bilo kakvu pravnu nesigurnost ili nepravednost na svetskom nivou, uz nadu da će razrešenje ovog pitanja doneti Evropski sud pravde („ESP“).
Izmene su donete krajem 2022. godine, uz to da mnoge od njih stupaju na snagu početkom 2023. godine. Izmene su mnogobrojne, ali su najupadljivije one koje se odnose na uvođenje ograničenja naknade za usluge agenata u smislu njihove neusklađenosti sa pravom konkurencije mnogih zemalja. Maksimalni iznos koji se može naplatiti za pružanje usluga fudbalskog agenta (nezavisno od broja agenata koji pružaju uslugu klijentu) zavisi od igračeve godišnje naknade.
Pre nego što razmatramo probleme sa pravom konkurencije, može biti korisno provizorno definisati relevantno tržište što je polazna osnova za svaki slučaj u ovoj grani prava. Relevantno tržište za svrhe ove diskusije je svetsko tržište pružanja usluga fudbalskih agenata.
U narednoj diskusiji koristićemo odgovarajuće odredbe prava Evropske unije, jer je većina evropskih zemalja iskrojila svoju regulativu iz prava konkurencije prema čuvenim članovima 101 i 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije („UFEU“).
Pravila FFAR izazivaju ozbiljne probleme u svetlu prava konkurencije, posebno u vezi sa odredbama o rokovima dospeća, određivanju dužnika, zahtevu za naknadu koja još nije dospela, poravnanju, zabrani višestrukog zastupanja, itd. Međutim, očigledno najviše pažnje privlače ograničenja naknade za usluge agenata sadržana u članu 15 FFAR.
Naime, član 101 (1) (a) UFEU propisuje:
(a) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi trgovinski uslovi;
[tekst naglašen]
Iako profesionalna sportska udruženja mogu imati idealističke ciljeve, redovno se smatraju preduzećima u smislu prava konkurencije. Zapravo, presuda Evropskog Opšteg suda (European General Court) iz 2005. godine (tada poznatog kao „Sud prve instance“) u slučaju Piau v. Commission utvrdila je da i nacionalna fudbalska udruženja i FIFA predstavljaju preduzeća jer obavljaju ekonomske aktivnosti.
Usvajanje FFAR se može smatrati odlukom udruženja preduzeća u smislu člana 101(1) UFEU, jer usvajanjem ovih pravila FIFA i savezi koji su njeni članovi usaglašavaju ponašanje svojih članova (klubova i igrača). Time, kvalifikovanjem FFAR kao odluke udruženja preduzeća, omogućava se dalje ispitivanje povreda konkurencije.
Pravila FFAR mogu da ograniče konkurenciju u smislu člana 101(1) UFEU, jer oduzimaju akterima povezanim sa udruženjem (u ovom slučaju FIFA) njihovu ekonomsku nezavisnost i slobodan izbor u vezi sa angažovanjem agenata. Osim toga, agenti igrača su ograničeni i ne mogu dejstvovati slobodno na tržištu, jer više ne mogu nezavisno pregovarati o svojim honorarima. S obzirom da FFAR pokriva celo (svetsko) tržište, agenti nemaju nikakvu alternativu. Na kraju, agenti koji bi odlučili da postupaju suprotno odredbama FFAR mogu biti sankcionisani u skladu sa članom 21 FFAR. Stoga se može tvrditi da FFAR uspostavlja kartel.
Još jedan moguć problem iz ugla prava konkurencije je to što FIFA možda ima tzv. „kolektivni dominantni položaj“ na relevantnom tržištu pružanja usluga fudbalskih agenata.
Prvi paragraf člana 102 UFEU glasi:
Svaka zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog preduzetnika ili više njih na unutrašnjem tržištu ili njegovom znatnom delu zabranjena je kao nespojiva s unutrašnjim tržištem u meri u kojoj bi mogla uticati na trgovinu među državama članicama.
U slučaju Compagnie Maritime Belge Transports and Others v. Commission, Sud pravde je utvrdio da grupa preduzeća ima kolektivni dominantni položaj kada se kompanije predstavljaju ili deluju zajedno na određenom tržištu kao kolektivno preduzeće. Preduzeća moraju imati ekonomske veze koje im omogućavaju da deluju kolektivno. Da bi se utvrdilo postojanje ovih veza, moraju se zadovoljiti sledeći uslovi, kako je navedeno u slučaju Airtours v. Commission:
FFAR vrlo verovatno može predstavljati ekonomske veze između preduzeća koja posluju na relevantnom tržištu jer su obavezna za nacionalne saveze – članove, fudbalske klubove, igrače i agente, koji su takođe podložni sankcijama ukoliko prekrše FFAR, što može dovesti čak i do njihovog isključenja sa tržišta – prema tome, ponašanje ovih tela je dugoročno povezano.
Zanimljivo je da FIFA nije prisutna na globalnom tržištu pružanja usluga fudbalskih agenata jer nije ni menadžer, ni igrač ni klub. Međutim, u pomenutom slučaju Piau, Opšti sud je utvrdio da FIFA ima kolektivan dominantni položaj na tom tržištu jer:
Stoga, primenjujući standarde razvijene od strane sudova EU, može se smatrati da FIFA ima kolektivni dominantni položaj na relevantnom tržištu.
U julu prošle godine CAS je odlučio da nova FFAR pravila ne krše pravo konkurencije. Spor pred CAS-om se ticao Udruženja profesionalnih fudbalskih agenata kao tužioca i FIFA kao tuženog. U svojoj odluci, CAS je naveo da, iako su FFAR pravila kršila i čl. 101(1) i 102 UFEU na način kako je opisano iznad, ona su ipak su bila u skladu sa okvirom „regulatornih pratećih ograničenja“ osmišljenim u slučajevima Wouters i Meca-Medina, tj. FFAR pravila su bila usklađena sa članom 101(3) UFEU.
Naime, CAS je, pozivajući se na praksu EU sudova, objasnio da se anti-konkurentsko ponašanje koje je podložno kršenju člana 101(1) može opravdati ako je ponašanje:
U konkretnom slučaju, CAS je utvrdio da „FIFA može, usvajanjem FFAR, opravdano slediti ciljeve od javnog interesa priznate pravnim poretkom EU, čak i ako osporene odredbe FFAR-a mogu biti podložne kršenju prava EU o konkurenciji, pod uslovom da su odredbe FFAR odgovarajuće i proporcionalne za postizanje predviđenih ciljeva“.
Izmene koje se tiču ograničenja naknada za usluge fudbalskih agenata još uvek nisu sprovedene u mnogim nacionalnim fudbalskim savezima, budući da se usklađenost FFAR sa pravom konkurencije dovela u pitanje pred nacionalnim sudovima mnogih zemalja.
U Engleskoj, Fudbalski savez („FA“) je doneo odluku kojom se ovakav vid regulacije smatra suprotnim britanskom pravu konkurencije. Većina vodećih fudbalskih agencija u Engleskoj su osporile nova pravila FIFA, a FA Rule K Tribunal je proglasio da ovakva pravila nisu u skladu sa Zakonom o konkurenciji iz 1998. godine. Tribunal je takođe istakao da su druge ključne odredbe održive, uključujući one koje sprečavaju agente da zastupaju više klijenata u transferu i pravila koja zahtevaju da klijent plaća agenta, međutim, sprovođenje svih pravila nije izvodljivo zbog ograničenja naknada za usluge fudbalskih agenata.
Španski Privredni sud je doneo privremene mere koje sprečavaju sprovođenje FFAR, sprečavajući njihovo uvođenje u nacionalne propise, pozivajući se na članove 101 TFEU i član 1 španskog Zakona o zaštiti konkurencije. Obrazloženje suda je bilo da ovakva ograničenja mogu imati destruktivan uticaj na održivost poslovnog modela fudbalskih agenata, uz to da bi sprovođenje ovakvih pravila predstavljalo kršenje čl. 101 i 102 UFEU.
Okružni sud u Dortmundu je 24. maja 2023. godine, doneo privremenu zabranu koja sprečava stupanje na snagu novih pravila u Nemačkoj. Privremena zabrana je bila obrazložena time da su ovakva pravila suprotna EU pravu konkurencije. FIFA je uvažila zabranu i preduzela značajne mere kako bi izbegla pravnu nesigurnost. Sledstveno tome, obaveza Nemačkog fudbalskog saveza da sprovede promene u nacionalnim propisima o fudbalskim agentima je obustavljena, te se sve fudbalske transakcije povezane sa klubovima iz Nemačke tretiraju tako da imaju isti efekat kao pre primene novih propisa. Ova odluka je izazvala kontroverzu u svetu fudbala i otvorila vrata za suspenziju FFAR širom sveta.
Situacija u drugim zemljama varira, i većina fudbalskih saveza ne zauzima eksplicitan stav dok Evropski sud pravde ne donese konačnu odluku o ovom pitanju.
Dva tužioca su podnela zahtev za privremenu meru sprečavajući primenu FFAR pred Regionalnim sudom u Majncu, pozivajući se na kršenje članova 101 i 102 TFEU. Prvi tužilac je fudbalski agent, ujedno i potpredsednik udruženja fudbalskih agenata „Fudbalski forum“. Drugi tužilac je društvo s ograničenom odgovornošću koje takođe dejstvuje kao fudbalski agent i registrovano je kod Nemačkog fudbalskog saveza. Regionalni sud u Majncu je uputio predmet ESP. S obzirom da su odluke u vezi sa FFAR kontradiktorne, presuda ESP će imati značajan uticaj. Glavna uloga ESP je da tumači pravo EU. Presuda koja može postaviti autoritativno tumačenje novih izmena i njihove usklađenosti sa EU pravom konkurencije bi mogla okončati tekuću nesuglasicu.
ESP bi morao pažljivo ispitati nova FFAR pravila kako bi utvrdio njihovu srazmernost i nužnost u postizanju legitimnih ciljeva FIFA, kao što su očuvanje sportskog integriteta i zaštita sportista. Procena bi trebalo da utvrdi da li pravila pretežno predstavljaju razumne mere ili služe kao tržišna ograničenja koja prekomerno ograničavaju konkurenciju na tržištu. Ocena bi takođe uzela u obzir široku primenljivost pravila u državama članicama, usklađujući se s ciljem prava EU da promoviše slobodno kretanje usluga i slobodu osnivanja. Ukoliko ESP utvrdi da pravila zaista krše EU pravo konkurencije, FIFA će morati da ih revidira kako bi ih uskladila sa principima EU.
FIFA je 30. decembra prošle godine objavila da je na svetskom nivou odobrila privremenu obustavu primene onih FFAR pravila koja su pogođena odlukom Okružnog suda u Dortmundu, sve do donošenja konačne odluke ESP u vezi sa trenutnim postupcima koji se tiču FFAR. FIFA je takođe preporučila svojim članicama da privremeno obustave primenu odgovarajućih odredbi iz svojih nacionalnih propisa o fudbalskim agentima.
Fudbalski savez Srbije („FSS“) se već suočio sa sličnim izazovima u vezi sa ograničenjima naknada za usluge fudbalskih agenata.
FSS je 2017. godine usvojio Pravilnik o radu sa posrednicima koji, u članu 23, postavlja ograničenja naknada za usluge posrednika (fudbalskih agenata). U skladu sa pomenutim članom, ako fudbaler ili klub zainteresovan da angažuje fudbalera, unajmi posrednika radi ostvarivanja transfera, naknada za usluge posrednika ne sme premašiti 8% ukupnih prihoda fudbalera. Slično tome, ako klub koji prodaje fudbalera, angažuje posrednika, naknada za usluge posrednika ne sme premašiti 8% transferne cene plaćene u vezi sa transferom.
Da li je ova odredba bila ispred svog vremena u promovisanju legitimnih ciljeva FSS ili je bila prosto kršenje prava konkurencije? Vreme će pokazati.
Sveukupno, predložene promene FFAR su izazvale različite reakcije u fudbalskoj zajednici i podelile mišljenja nacionalnih sudova i arbitražnih tribunala. Kako mnoge zemlje usvajaju različite pristupe u sprovođenju novih pravila, potreba za doslednim tumačenjem predloženih izmena nikada nije bila važnija. Moraćemo da sačekamo konačnu odluku ESP po ovom pitanju, jer će ova odluka imati značajan uticaj u primeni prava konkurencije na tržištu fudbalskih transfera.
Autori: Vuk Leković, Dušan Jablan, Marko Jović
