Kako smo ranije izveštavali, Energetska zajednica održala je ministarski sastanak u Tepeleni, Albanija, 30. juna 2023. godine, na kojem su predstavljeni uzbudljivi noviteti. Naime, na neformalnom sastanku Saveta ministara okupili su se visoki zvaničnici, uključujući ministre država članica Energetske zajednice, predstavnike Evropske komisije i članove Sekretarijata Energetske zajednice, kako bi se upustili u korisne diskusije o hitnim energetskim pitanjima. Primarni fokus sastanka bio je na Dekarbonizacionom putu Energetske zajednice, koji ima za cilj da uspostavi regionalni Sistem trgovine emisijama (“ETS”) i postavi ambiciozne ciljeve dekarbonizacije.
Ove diskusije imaju ogromnu važnost za implementaciju Regulative o Mehanizmu za prekoranično prilagođavanje ugljenika (“CBAM Regulativa”) u sektoru električne energije zemalja članica Energetske zajednice na Zapadnom Balkanu (“ZB”). Dijalog i saradnja u vezi sa cenama ugljenika i regionalnim ETS-om su ključni koraci ka ostvarenju ciljeva izloženih u Dekarbonizacionom putu usvojenom 2021. godine. Nedavno usvajanje CBAM Regulative dodatno doprinosi postojećim obavezama i podržava tranziciju ka zelenoj energiji.
Trenutna situacija u zemljama ZB
Sve zemlje ZB su 2020. godine potpisivanjem Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan (“Sofijska deklaracija”) pokazale svoju posvećenost usvajanju propisa EU o energetici i klimatskim pitanjima, uključujući i cenu ugljenika. Sofijska deklaracija je naglasila kontinuirano harmonizovanje sa Sistemom trgovine emisijama EU (“EU ETS”) i istraživanje dodatnih metoda naplate ugljenika u cilju podsticanja dekarbonizacije u regionu.
Prema Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan: proleće 2023, od potpisivanja Sofijske deklaracije postignuti su značajni pomaci. Naime, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su usvojile zakonodavstvo o praćenju, izveštavanju i verifikaciji (“MRV”) emisija gasova sa efektom staklene bašte (“GHG”), čime su utabali put ka nacionalnim sistemima cena ugljenika. S tim u vezi, Crna Gora je trenutno najnaprednija, s obzirom na to da je uvela nacionalni ETS 2020. godine, pokrivajući sektor električne energije i industriju, sa minimalnom cenom pojedinačne emisione dozvole od 24 EUR. Bosna i Hercegovina istražuje potencijalne opcije za nacionalni sistem naplate ugljenika. Srbija i Severna Makedonija su sprovele procene uticaja, dok je uspostavljanje naplate ugljenika u Albaniji u fazi razmatranja.
U svim zemljama ZB postoje indirektne cene ugljenika, koje obuhvataju politike koje prenose pozitivan ili negativan cenovni signal, kao što su subvencije za fosilna goriva (koje predstavljaju negativno plaćanje) i akcize (koje predstavljaju pozitivno plaćanje).
Da li je ZB spreman za izuzeće od CBAM-a?
Kako se približava oktobar, a sa njim i primena CBAM Regulative kroz prelazni period, Sekretarijat Energetske zajednice je objavio CBAM Readiness Tracker, novi izveštaj koji procenjuje napredak zemalja članica Energetske zajednice u postizanju uslova za izuzeće od CBAM-a. Izveštaj pokazuje da su zemlje Zapadnog Balkana napravile napredak na polju ispunjavanja uslova za izuzeće od CBAM-a, ali da je potrebno uraditi još dosta toga kako bi se u potpunosti izbegla kupovina CBAM sertifikata prilikom uvoza električne energije u EU. CBAM Regulativa dozvoljava izuzeće uvoza električne energije u EU do 2030. godine, ako je tržište električne energije države članice Energetske zajednice povezano sa EU i ispunjava specifične kriterijume u pogledu klimatskih i energetskih propisa. Naime, postoji šest uslova koji treba da budu ispunjeni za izuzeće od CBAM-a u pogledu električne energije:
(i) zaključen sporazum sa EU kojim se utvrđuje obaveza primene zakonodavstva EU u oblasti električne energije, uključujući zakonodavstvo o razvoju obnovljivih izvora energije, kao i drugih pravila u oblasti energetike, životne sredine i konkurencije – Ovaj uslov je ispunjen za sve ugovorne strane, imajući u vidu da je Ugovor o Energetskoj Zajednici potpisan između EU i ugovornih strana, što obavezuje ove potonje da primene EU acquis u vezi energetike, obnovljivim izvorima energije, životnom sredinom i konkurencijom.
(ii) implementacija sledećeg u domaće zakonodavstvo:
(iii) podnošenje plana klimatske neutralnosti do 2050. godine i ETS-u (u bliskoj vezi sa četvrtim i petim uslovom) – Ovaj uslov još uvek nije ispunjen od ugovornih strana, budući da one još uvek nisu razvile i podnele planove klimatske neutralnosti.
(iv) Ostvarivanje ciljeva klimatske neutralnosti do 2050. godine – Ovaj uslov zahteva od ugovornih strana, između ostalog, da objave dugoročnu strategiju za smanjenje emisija gasova staklene bašte u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o promeni klime („UNFCCC„) i implementiraju je u nacionalno zakonodavstvo. Do sada je, među zemljama Zapadnog Balkana samo Severna Makedonija podnela svoju dugoročnu niskougljeničnu strategiju prema UNFCCC. Međutim, prema Mapi puta za dekarbonizaciju usvojenoj od strane Ministarskog saveta Energetske Zajednice 2021. godine, ugovorne strane podržavaju put prema klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.
(v) Uspostavljanje domaćeg ETS-a – Još jedan uslov je uvođenje cene ugljenika koja je ekvivalentna ceni u EU, posebno što se tiče proizvodnje električne energije. Nekoliko ugovornih strana radi na usklađivanju svog klimatskog zakonodavstva sa pravilima EU. Albanija, Crna Gora i Srbija su usvojile zakone kojima se regulišu klimatska pitanja, dok Severna Makedonija već ima nacrt takvog zakona koji je u fazi javnih konsultacija. Kako smo ranije napomenuli, za sada samo Crna Gora poseduje nacionalni Sistem trgovine emisijama, ali po cenama koje su mnogo niže od cena u EU ETS-u. Sledeći korak za sve ugovorne strane je implementacija nacionalnog ETS-a sa cenom ekvivalentnom EU ETS-u, najkasnije do 2030. godine.
(vi) delotvoran sistem za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije (eng. circumvention) u EU iz drugih trećih zemalja ili teritorija, koje ne ispunjavaju uslove za izuzeće od CBAM-a – Ovaj uslov još uvek nije ispunjen ni u jednoj od ugovornih strana.
Zelenija budućnost?
Iako je postignut napredak na planu usvajanja zakonskih i podzakonskih akata o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao i transponovanja propisa o tržištu električne energije EU, za ugovorne strane još uvek postoje izazovi u pogledu izuzeća od CBAM za električnu energiju. Za sada, nema vremena za zaustavljanje jer izazovi nastavljaju da stoje pred nama, ali je region dobro pozicioniran da nastavi da radi na usklađivanju sa klimatskim i energetskim standardima EU. Svojom odlučnošću i posvećenošću, ZB i te kako ima potencijal da se integriše sa EU ETS-om i preuzme ključnu ulogu na putu ka zelenijoj i održivijoj budućnosti.
Autori:
Vasilije Bošković
Nikola Ivković
Branko Gabrić
