Dana 4. jula 2023. godine, Sud pravde Evropske unije („SPEU„) doneo je značajnu presudu u slučaju Meta Platforms i drugi. Po prvi put, SPEU je presudio da nacionalna tela za zaštitu konkurencije mogu utvrditi kršenja GDPR-a prilikom ispitivanja zloupotrebe dominantnog položaja. Presuda SPEU-a pojašnjava odnos između Opšte uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti („GDPR„) i prava EU o konkurenciji, utvrđujući da mogu koegzistirati i dopunjavati se bez stvaranja konflikta. Slučaj se fokusirao na Meta Platforms Ireland, koji upravlja Facebook-om u EU.
Ova presuda može se dovesti u vezu sa odlukom koju je donela nemačka antimonopolska regulatorna agencija – Savezni kancelarija za konkurenciju, Bundeskartellamt („FCO„), nakon dugotrajne istrage Facebook-ovih operacija. Prakse prikupljanja korisničkih podataka Meta Platforms Ireland-a bile su detaljno ispitane, posebno u vezi s njihovim politikama podataka i kolačića. Korisnici koji su se registrovali na Facebooku bili su vezani uslovima i odredbama kompanije, što je omogućavalo prikupljanje i povezivanje korisničkih aktivnosti kako na samoj društvenoj mreži, tako i van nje. Ovo se naziva „podaci van Facebook-a“ i obuhvata informacije o posetama korisnika web lokacijama i aplikacija trećih strana, kao i njihovu upotrebu drugih Meta usluga poput Instagram-a i WhatsApp-a. Ovi podaci su imali ključnu ulogu u personalizovanom oglašavanju na platformi.
Kao odgovor, FCO je posebno zabranio obradu podataka van Facebook-a bez izričitog pristanka nemačkih privatnih korisnika. FCO je utvrdio da Facebook ima dominantan položaj na nemačkom tržištu društvenih mreža i da je prekršio zakon o konkurenciji zloupotrebom tog položaja putem svojih praksi prikupljanja podataka, koje nisu u skladu sa GDPR-om.
SPEU je razmatrao da li nacionalna tela za zaštitu konkurencije imaju pravo da odluče da li je obrada podataka usklađena s pravilima GDPR-a. Takođe, SPEU je naglasio mogućnost da se nekonkurentske norme, poput onih navedenih u GDPR-u, moraju uzeti u obzir od strane tela za zaštitu konkurencije prilikom ispitivanja zloupotrebe dominantnog položaja. Međutim, SPEU je jasno stavio do znanja da, ukoliko nacionalno telo za zaštitu konkurencije otkrije kršenja GDPR-a, njegova uloga nije da zauzme mesto organa zaduženih za sprovođenje GDPR-a, već da utvrdi zloupotrebu dominantnog položaja i primeni odgovarajuće mere u okvirima prava konkurencije.
SPEU je naglasio značaj konsultacija i saradnje između nacionalnih tela za zaštitu konkurencije i organa zaduženih za sprovođenje GDPR-a kako bi se postigla jednaka primena GDPR-a. Pre nego što nacionalno telo za zaštitu konkurencije odluči da ispituje usklađenost kompanije sa pravilima GDPR-a, mora proveriti da li postoje prethodne odluke donete od strane relevantnih organa zaduženih za sprovođenje GDPR-a ili suda. Međutim, čak i ako postoje takve presude, telo za zaštitu konkurencije ipak može doneti svoje zaključke na osnovu prava konkurencije, mada mora uzeti te presude u obzir.
Bitno je naglasiti da je usledila nakon mišljenja AG Rantosa, od 20. septembra 2022. godine, koje predstavlja živopisan primer velikog značaja uloge opšteg pravobranioca u snalaženju u kompleksnim slučajevima pred SPEU putem predlaganja nezavisnog pravnog rešenja i logičkog rasuđivanja, koje često predstavlja osnovu presude, kao i njenog opravdanja. AG Rantos je smatrao da telo za zaštitu konkurencije „nema ovlašćenje da donese odluku, pre svega, o kršenju [GDPR-a] ili izrekne predviđene kazne.“ Međutim, smatrao je da je to irelevantno. On je argumentovao da ništa u GDPR-u ne sprečava tela za zaštitu konkurencije „da, kao sporedno pitanje, uzmu u obzir usklađenost postupanja sa odredbama GDPR-a.“
Konačno, telo za zaštitu konkurencije procenjuje da li je došlo do kršenja zakona o konkurenciji. Odluka SPEU postavila je važna pitanja o načinu obrade podataka. SPEU je ispitivao da li je postupanje Meta Platforms Ireland-a sa osetljivim i neosetljivim podacima bilo usklađeno s pravnim osnovom navedenom u GDPR-u koja omogućava obradu podataka bez izričitog pristanka korisnika. SPEU je takođe postavio pitanje da li personalizovani sadržaj i korisničke usluge koje nudi Meta grupa ispunjavaju zahteve koji se smatraju objektivno neophodnim i srazmernim za pružanje usluga društvenih mreža korisnicima.
Takođe, SPEU je primetio da finansijsko opravdanje za ciljano oglašavanje na Facebook-u ne opravdava obradu podataka bez izričitog pristanka korisnika. SPEU je objasnio da to što neka društvena mreža ima dominantan položaj na tržištu ne znači automatski da je sposobnost korisnika da daju važeći pristanak u skladu sa GDPR-om ugrožena. SPEU dalje navodi da je važno kako dominantan položaj utiče na slobodu izbora korisnika i neravnotežu moći između korisnika i kompanije koja upravlja njihovim podacima. Ovi faktori su ključni prilikom utvrđivanja da li pristanak koji daju korisnici – daju slobodno. Međutim, imajući u vidu da dominantan položaj na tržištu može uticati na slobodu izbora korisnika i stvoriti očiglednu neravnotežu između korisnika i kompanije koja upravlja podacima, ovakav položaj na tržištu igra značajnu ulogu u proceni validnosti i dobrovoljnog karaktera datog pristanka.
U ovoj značajnoj presudi, sud sa sedištem u Luksemburgu, odobrio je veću fleksibilnost telima za zaštitu konkurencije u istragama velikih tehnoloških kompanija. Presuda dovodi u pitanje osnovu za obradu podataka bez izričitog pristanka i ističe koliko je važno zaštititi privatnost korisnika. Osim naglašavanja važnosti strategije između personalizovanog oglašavanja i korisničkog izbora, takođe skreće pažnju na uticaj dominantnog položaja na validnost pristanka. Na kraju, ova presuda pomaže da bolje razumemo kako se korisnička prava, zakon o konkurenciji i zaštita podataka međusobno prepliću.
Authori:
Branko Gabrić
Milica Novaković
Nikola Ivković
