Veštačka inteligencija nastavlja svoju revoluciju u industrijama širom sveta, a njen uticaj na korporativni sektor svakako nije zanemarljiv. Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu olakšati upravljanje kompanijama, u smislu vođenja sastanaka, pregleda dokumenata i regulatorne usklađenosti. Automatizovani procesi ne samo da štede vreme i resurse, već smanjuju i verovatnoću ljudske greške. To omogućava menadžerima da se fokusiraju na zahtevnije zadatke, poput ljudskih resursa, razvoja strategija i podsticanja etičkih poslovnih praksi.
Sa druge strane, odnedavno aktuelna tema je i mogućnost da veštačka inteligencija preuzme upravljačke uloge unutar kompanija[1]. S obzirom na sposobnost veštačke inteligencije da analizira velike količine podataka, donosi odluke zasnovane na podacima i automatizuje procese, neki tvrde da bi ona mogla biti značajna prednost, pa čak i kao lider – „U budućnosti, uz razvoj tehnologije, veštačka inteligencija može steći sposobnost da procenjuje rešenja, donosi odluke, čime bi uticala na promenu statusa quo“[2]. Međutim, ideja o veštačkoj inteligenciji na čelu kompanije postavlja složena pitanja o ulozi ljudskog prosuđivanja, etici i odgovornosti.
Ovaj članak istražuje odnos veštačke inteligencije i korporativnog upravljanja, ističući ključna pitanja za organizacije koje žele da prihvate tehnologiju veštačke inteligencije na odgovoran i održiv način, kao i potencijalne implikacije i izazove postavljanja veštačke inteligencije na čelne pozicije u organizacijama.
I. Veštačka inteligencija u korporativnim telima!?
Integracija veštačke inteligencije u različite aspekte poslovnih operacija donela je transformaciju. Od chat bot-ova i virtuelnih asistenata do prediktivne analitike i algoritama mašinskog učenja, veštačka inteligencija je pokazala svoj potencijal u optimizaciji procesa i donošenju odluka, a „u budućnosti može čak zameniti ljude kao menadžere“[3]. Kao rezultat toga, raste interesovanje za ideju da veštačka inteligencija preuzme rukovođenje kompanijama
Sa imenovanjem VITAL-a (Validating Investment Tool for Advancing Life Sciences), koji je računarski program (algoritam), u odbor direktora hongkonške kompanije Deep Knowledge Ventures („DKV“) 2014. godine, počelo se raspravljati o tome koju ulogu bi veštačka inteligencija imala u korporativnom upravljanju. DKV je zabeležio istorijski trenutak kada je imenovao prvog AI robota u odbor direktora. AI robot nema zvaničnu poziciju ili titulu u odboru, ali je izvršni partner DKV-a, Dmitry Kaminsky, izjavio da kompanija neće doneti nijednu pozitivnu investicionu odluku bez odobrenja od strane VITAL-a. Ova kompanija pripisuje zasluge VITAL-u za spasavanje kompanije od bankrota i iz tog razloga mu ukazuje toliko poverenje.
II. Izazovi i etička razmatranja
Iako su potencijalne koristi veštačke inteligencije u oblasti liderstva intrigantne, potrebno je adresirati nekoliko etičkih pitanja i izazova koji se mogu pojaviti. Jedna od osnovnih zabrinutost vezana je za pitanje odgovornosti. U kompaniji vođenoj veštačkom inteligencijom, ko je konačno odgovoran za odluke koje donose sistemi veštačke inteligencije? Odgovornost veštačke inteligencije donosi složena pravna, etička i moralna pitanja. Važno je uspostaviti jasne smernice i mehanizme kako bi se obezbedilo nadziranje i odgovornost veštačke inteligencije.
Još jedna briga tiče se potencijalnih pristrasnosti[4] integrisanih u algoritme veštačke inteligencije. Sistemi veštačke inteligencije uče iz istorijskih podataka koji mogu sadržavati inherentne pristrasnosti i diskriminatorske obrasce. Bez pažljivog praćenja i uloženih napora da se ovo ublaži, može doći do nesvesne primene pristrasnosti od strane veštačke inteligencije, što dovodi do neželjenih posledica i jačanja sistemskih nejednakosti.
Etičko donošenje odluka je još jedan ključni aspekt. Sistemi veštačke inteligencije nemaju sposobnost razumevanja kompleksnih etičkih dilema i moralnih pitanja. Ljudi u tom smislu poseduju empatiju, intuiciju i sposobnost razmatranja širih društvenih posledica. Ove karakteristike je izazovno replikovati u algoritmima veštačke inteligencije.
Pored toga, postavljanje veštačke inteligencije na liderske pozicije postavlja pitanja o gubitku posla i ljudskom faktoru u donošenju odluka. Iako veštačka inteligencija može automatizovati određene zadatke, vrednost ljudskog suda, kreativnost i emocionalna inteligencija u upravljanju kompanijom ne smeju se potcenjivati. Pronalaženje pravilne ravnoteže između veštačke inteligencije i ljudskog faktora ključno je kako bi se iskoristile prednosti oba pristupa.“
III. Transparentnost i odgovornost
Iako su koristi veštačke inteligencije neosporne, njen sve veći značaj izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću i odgovornošću u donošenju odluka. Mnogi algoritmi veštačke inteligencije deluju kao „crna kutija“, što otežava razumevanje načina na koji dolaze do određenih rezultata. Ova nejasnoća može škoditi poverenju u konkretnu kompaniju, posebno u osetljivim područjima poput procene rizika, praksi zapošljavanja i finansijskog prognoziranja.
Da bi se adresirali ovi problemi, organizacije moraju dati prioritet transparentnosti u sistemima veštačke inteligencije. Trebalo bi težiti razvoju razumljivih modela veštačke inteligencije koji pružaju jasne uvide u procese donošenja odluka. To se može postići kroz tehnike poput analize interpretabilnosti, dokumentacije modela i revizije od strane trećih lica. Uspostavljanjem transparentnosti, kompanije mogu izgraditi poverenje sa zainteresovanim stranama, regulatornim telima i korisnicima, podstičući pozitivnu reputaciju praksi upravljanja veštačkom inteligencijom.
IV. Zaključak
Od unapređivanja procesa donošenja odluka do optimizacije operacija, veštačka inteligencija ima potencijal da preoblikuje strukture korporativnog upravljanja. Međutim, ova transformacija donosi kako mogućnosti, tako i izazove. Da bi efikasno iskoristile potencijale veštačke inteligencije uz istovremeno osiguranje njene etičke i odgovorne upotrebe, kompanije moraju proaktivno adresirati zabrinutosti vezane za transparentnost, odgovornost i pristrasnost ovih sistema.
S druge strane, ideja da veštačka inteligencija vodi kompanije je koncept koji navodi na razmišljanje. Iako veštačka inteligencija pruža dosta mogućnosti u obradi podataka i automatizaciji, nedostaju joj osobine ljudskog prosuđivanja, empatije i etičkog donošenja odluka. Transparentnost, odgovornost i adresiranje pristrasnosti su od ključne važnosti za izgradnju poverenja i uvećanje koristi od veštačke inteligencije. Uključivanje veštačke inteligencije u vodeće uloge zahteva pažljivo razmatranje potencijalnih prednosti i izazova koje ona donosi. Pronalaženje ravnoteže između veštačke inteligencije i ljudskog rukovođenja ključno je za uspešnu integraciju veštačke inteligencije u korporativno upravljanje. S obzirom na to da veštačka inteligencija nastavlja da se razvija, kurs njene uloge u rukovođenju kompanijama će biti ključni aspekt oblikovanja budućih modela korporativnog upravljanja.
[1] Florian Möslein, “Robots in the Boardroom: Artificial Intelligence and Corporate Law” (2018), 736/649-670 Research Handbook on the Law of Artificial Intelligence, dostupno na: https://www.elgaronline.com/view/edcoll/9781786439048/9781786439048.00039.xml.
[2] Martin Petrin, “Corporate Management in the Age of AI”(2019), Vol. 2019 No. 3 Columbia Bussiness Law Review, dostupno na: https://journals.library.columbia.edu/index.php/CBLR/article/view/5118.
[3] E. Hickman and M. Petrin., “Trustworthy AI and Corporate Governance: The EU’s Ethics Guidelines for Trustworthy Artificial Intelligence from a Company Law Perspective” (2021), European Business Organization Law Review (2021), dostupno na: https://link.springer.com/article/10.1007/s40804-021-00224-0.
[4] Videti: Gregory S. Nelson, “Bias in Artificial Intelligence” (2019), dostupno na: https://ncmedicaljournal.com/article/55108.
Autori:
Ognjen Colić
Žarko Popović
