Inicijativa Otvoreni Balkan ima za cilj da omogući i podstiče saradnju među balkanskim zemljama. U tom duhu, sama inicijativa je krojena u više gradova na Balkanu, te su različiti gradovi simbolizovali faze u gradnji Otvorenog Balkana. Putovanjem kroz balkanske gradove u ovom članku predstavićemo hronologiju gradnje odnosa u okviru Otvorenog Balkana. (Napomena: Ako odlučite da posetite ove gradove, savetujemo da to ipak konsultujete Google Mape, a ne ovaj članak :D)
Prva lokacija za koju se vezuje rađanje projekta Otvoreni Balkan (kako ga danas znamo) počinje od Novog Sada, koji će stoga biti prva destinacija.
Ideja o povezivanju i saradnji se (verovatno) javila i ranije, ali je u oktobru 2019. godine dobila vidljiviji oblik, kada su najviši predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije potpisali deklaraciju o namerama o započinjanju inicijativu koja će osigurati četiri slobode: kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, čime je inicijativa zvanično započeta, a za koju se uobičajio neformalan naziv „Mali Šengen“.
Na zajedničkoj konferenciji održanoj u novembru 2019. godine, Srbija, Severna Makedonija i Albanija su istakle potrebu za olakšavanjem i postojećih procedura i preduzimanjem mera koje će ubrzati protok ljudi i kapitala, ali poziv drugim zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže inicijativi.
Lideri zemalja članica inicijative sastali su se u decembru 2019. godine i nastavili razgovore o daljoj integraciji. Ovog puta, dodatna tema bila je saradnja u situacijama prirodnih nepogoda.
U novembru 2020. godine, lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije sastali su se na video-konferenciji. Na ovom sastanku, tema je bila saradnja u borbi protiv COVID-19 pandemije, ali, na ovom sastanku je potpisan sporazum između Srbije i Albanije o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama.
Krajem jula 2021. godine, neformalni naziv „Mali Šengen“ postao je „Otvoreni Balkan“. Zemlje članice inicijative su u Skoplju potpisale Memorandum o razumevanju o trgovinskim olakšicama, Memorandum o razumevanju o radnim dozvolama, Memorandum o razumevanju o saradnji u katastrofama, a kojima su se obavezale na dalje korake u cilju bliže saradnje carinskih organa, jednakim uslovima za pristup tržištu rada, ali i na saradnju u slučaju prirodnih nepogoda. Takođe, u Skoplju je dogovoreno potpuno otvaranje granica između ovih triju zemalja od 1. januara 2023. godine.
Samit u Tirani održan 21. decembra 2021. godine rezultirao je potpisivanjem novog seta sporazuma, koji obuhvata Sporazume o međusobnom priznavanju sertifikata ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost između Srbije i Albanije i Albanije i Severne Makedonije, Sporazum o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju građana Zapadnog Balkana, Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, ali i Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu, koji bi trebalo da dalje unaprede sistem kontrole i olakšaju i ubrzaju protok robe. Tokom 2021. godine, granični prelaz Preševo prešlo je gotovo 220.000 teretnih vozila, a sveukupna razmena prehrambenih proizvoda porasla je za oko 15% u odnosu na period pre inicijative.
Na Samitu u Ohridu u junu ove godine potpisano je još četiri sporazuma – Sporazum o međusobnom priznavanju akademskih kvalifikacija, Sporazum o razumevanju i saradnji u oblasti turizma na Zapadnom Balkanu, Sporazum o razumevanju o saradnji u oblasti kulture i Sporazum o razumevanju o saradnji u oblasti poreskih administracija na Zapadnom Balkanu. Olakšano priznavanje akademskih kvalifikacija znači da će za ceo proces priznavanja diplome biti dovoljno 20 radnih dana, što znači mnogo brži put do novog poslodavca u drugoj zemlji članici. Velika su očekivanja u pogledu efekata širenja saradnje na sektor turizma i ugostiteljstva, imajući u vidu da je u 2019. godini bruto dodata vrednost ovog sektora iznosila 6% u Srbiji, 6,6% u Severnoj Makedoniji i 20,5% u Albaniji, te da je u ovom sektoru aktivno oko 60.000 kompanija, a angažovano oko 200.000 lica.
Primena sporazuma će, očekivano, predstavljati svojevrstan izazov za upravne i druge organe država članica, koji moraju brzo da reaguju na nove zadatke koji su pred njima. Takođe, signali sa poslednjih Otvoren Balkan samita upućuju da bi inicijativa mogla da dobije i nove članove, pa tako ovaj vodič možda proširimo i na Mostar, Banja Luku, ili Podgoricu i Cetinje.
Pravi efekti ove inicijative će tek biti vidljivi, imajući u vidu da je agenda „Otvorenog Balkana“, postala je bogatija za više od 10 sporazuma za malo manje od godinu dana. Podatak da je izvoz Srbije u druge zemlje članice inicijative u 2021. godini iznosio više od milijardu evra svakako daje signal da se očekuje povećana razmena u odnosu na period pre postojanja inicijative. A nekada nije sve u brojevima. Sporazumi znače novo tržište, prostor za nove investicije i radna mesta, ali i partnerstvo u dobrim i u kriznim vremenima.
Autori: Nemanja Sladaković, Suzana Dončić
