Posle mnogo godina inflacija je u mnogim zemljama ponovo glavna tema razgovora vlada, privrednika i građanstva. Mediji širom sveta izveštavaju o zaoštravanju monetarnih politika od strane centralnih banaka i povećanju kamatnih stopa radi zaštite ekonomskih prilika. U naletu rasta stopa inflacije, finansijska i druga tržišta susreću se sa novim oblikom neizvesnosti, a kraj nije ni na pomolu. Koje su posledice ovih trendova i zašto su zapravo one važne?
Zašto?
Problemi započeti poremećajima na planu protoka robe usled pandemije Covid-19 sada se nastavljaju poprimajući novu formu sa ovogodišnjom eskalacijom globalnih tenzija. Jednostavno rečeno, konflikt je izazvao nestašice mnogih osnovnih proizvoda kao što su žitarice, minerali, nafta, prirodni gas itd. širom sveta. Razlog je što zalihe od najvećih izvoznika opadaju.
Kako su tržišta iskusila pad ponude, cene ovih proizvoda su nastavile da rastu. Efekat “snežne grudve“ se nastavlja kako se povećavaju troškovi proizvodnje i transporta brojnih gotovih proizvoda što je dovelo do povećanja potrošačkih cena. Visoka inflacija nastaje kada ovi parametri više nisu pod kontrolom, te centralne banke moraju da intervenišu merama monetarne politike.
Štaviše, neki od stručnjaka poput šefa za globalna makro istraživanja u ING banci, Karstena Brzeskog, smatraju da je došlo čak do stagflacije, jer su na delu i rast cena i usporeni ili negativni ekonomski rast. Kako je istakao, to je najveći izazov sa kojim se centralne banke mogu susresti.
Stanje u svetu
Širom sveta države beleže rekordne stope inflacije.Na primer, u zoni evra nivo inflacije dostigao je u jednom trenutku čak 7,5%, što je najviši nivo uvećanja od njenog osnivanja, 1999. godine. Okvirna projekcija za stope inflacije u OECD području za 2022. godinu trebalo je da bude u nivou 2,75-3%, dok podaci govore da je u maju inflatorna stopa dosegla nivo od 9,2% što je najviša izmerena stopa još od davne 1983. godine. Razlog ovoliko visoke stope je uvećanje inflacije u cenama hrane.
I druge zemlje beleže neslavne rekorde, poput Velike Britanije gde je izmerena stopa inflacije 9,1% u martu, najveća vrednost još od 1982. godine. Sve G7 članice takođe beleže rast inflatorne stope, pri čemu je Nemačka doživela najveći skok u grupi sa 2,1% na 7,3% -brojku koju nije dostigla još od 1981. godine. Ovo su samo neki od primera.
Srbija
U Srbiji je ukupna stopa inflacije u martu dostigla 9,1%, dok je već u maju iznosila 10,4%. U majskom izveštaju o inflaciji Narodne Banke Srbije navodi se u drugom delu ove godine očekuje pad inflatorne stope, dok se povratak u granice od 1,5-4,5% očekuje krajem 2023. godine. Razlozi za optimizam pronalaze se pre svega u novoj poljoprivrednoj sezoni koja treba da utiče na smanjenje cena voća i povrća, i pozitivnim efektima već preduzetih mera monetarne politike.
Reakcije centralnih banaka
Centralne banke širom sveta počele su sa zaoštravanjem monetarne politike u cilju ublažavanja posledica inflacije.Najučestaliji metod obuzdavanja inflacije kojem pribegavaju centralne banke jeste uvećanje referentne kamatne stope. .
Naime, Evropska Centralna Banka najavila je uvećanje referentne kamatne stope sa dosadašnjih -0,5% na -0,25%, ne isključujući dodatna uvećanja u septembru ako stopa inflacije to bude zahtevala. ECB je bila oprezna sa uvođenjem ove mere. Štaviše, ova mera je uvedena prvi put u proteklih 11 godina, stvarajući strah od recesije u evrozoni. Federalne Američke rezerve su se odlučile za agresivniji raspon rasta referentnih kamatnih stopa, navodeći da će referentne kamatne stope u SAD-u iznositi između 0,75% i 1,0%. Engleska centralna banka uvećala je referentnu kamatnu stopu sa 0,75% na 1,0%. U Urugvaju, referentna kamatna stopa dostigla je čak 9, 25%.
Narodna Banka Srbije ne zaostaje sa primenom mera usmerenih na umanjenje posledica inflacije. Iako su projekcije u Majskom izveštaju o inflaciji blago optimistične, u međuvremenu su učinjene dodatne korekcije, pa je Narodna Banka Srbije danas povećala referentnu kamatnu stopu u Srbiji na 2,75%. NBS stoji pri stavu da su poremećaji na domaćem monetarnom tržištu izazvani globalnim kretanjima, te ovim potezom pokazuje spremnost da prati međunarodne tokove na tržištu kapitala, i u skladu sa njima kreira najoptimalniju monetarnu politiku naše zemlje. Kao i svuda, mišljenja u pogledu blagovremenosti i efekata mera se razlikuju.
Iako centralne banke polažu nade u trenutno nametnute ekonomske mere na globalnom planu, inflatorni pritisci nisu značajno umanjeni. Ukoliko se njihov uticaj nastavi, ili se pogorša, može se očekivati dalji rast referentnih kamatnih stopa što bi značilo niz drugih problema za stanovništvo i privredu, ali i potrebu za korigovanjem ponašanja i poslovanja u budućnosti.
Autori: Miloš Petaković, Teodora Ristić
