U januaru 2018. Evropska komisija (Komisija) izrekla je kompaniji Qualcomm, američkoj kompaniji za proizvodnju čipseta, kaznu od blizu milijardu evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja, u periodu od februara 2011. do septembra 2016. Komisija je utvrdila da je kompanija Qualcomm odgovorna za zaključivanje sporazuma koja podrazumevaju plaćanja, koja imaju efekat podsticaja za Apple kao i za nametanja obaveze Apple-u da korist isključivo Qualcomm LTE čipsete. Sve to, prema odluci Komisije, je na kraju izazvalo antikonkurentne efekte na relevantnom tržištu. Qualcomm je osporio odluku koja je poništena u celosti 15. juna 2022. godine od strane Opšteg suda EU (Sud) iz dva razloga – procesne nepravilnosti koje krše prava Qualcomm-a na odbranu i nedostatak dokaza za antikonkurentne efekte koje je Qualcomm navodno izazvao na tržištu.
Prvo, kako je utvrdio Sud, procesne nepravilnosti su nastale već kada je Komisija sastavljala spise predmeta. Komisija je bila dužna da evidentira precizan sadržaj svih obavljenih intervjua (uključujući sastanke i konferencijske pozive sa trećim licima) prilikom prikupljanja informacija u predmetnoj istrazi. Dodatno, konačna odluka Komisije nije bila u skladu sa obaveštenjem o utvrđenom činjeničnom stanju pa je Sud zaključio da Komisija nije obezbedila Qualcomm-u pravo na saslušanje ni mogućnost da prilagodi svoju ekonomsku analizu, kako bi na pravi način osporila stav Komisije.
Dalje, Sud je razmatrao da li su u navedenom periodu, Qualcomm-ova plaćanja, koja imaju efekat podsticaja za Apple, bila u stanju da umanje Apple-ovu zainteresovanost da pređe na drugog dobavljača za sve Apple-ove LTE čipsete za Iphone i Ipad. Sud je zaključio da Komisija u oba slučaja nije uzela u obzir činjenično stanje.
Štaviše, za iPhone uređaje Komisija nije utvrdila da Apple nije imao tehničku alternativu za LTE čipsete o kojima je reč, dok je za iPad uređaje koji su trebali da budu pušteni u promet 2014. i 2015. godine, Sud utvrdio da je Komisija pogrešno pretpostavila da bi njena analiza mogla da podrži nalaze o propustima kompanije Qualcomm i nadoknadi nedostatak sopstvenog ispitivanja svih relevantnih okolnosti. Povrh toga, Komisija nije ni uradila takvu analizu.
Oba zaključka, jedan u vezi sa procesnim nepravilnostima, a drugi u vezi sa navodnim povredama konkurencije, ohrabriće velike korporacije koje su nedavno pogođene antimonopolskim kaznama od više milijardi evra od strane Evropske unije.
S druge strane, odluka će u velikoj meri uticati na Nacionalne organe za zaštitu konkurencije (NCA) da dokumentuju svaki korak tokom postupka i budu transparentniji tokom celog postupka.
Štaviše, većina NCA, slično kao i Komisija, ima pravo da naplati velike kazne i odluka kompanije Qualcomm bi to mogla u velikoj meri da promeni, a o kojim sličnim posledicama smo imali priliku da pišemo u ranijim člancima. Konačno, zaštita ljudskih prava pojedinaca i kompanija u smislu EKLjP konačno će imati i svoje mesto u antimonopolskim praksama koje neguju slobodno tržište i konkurenciju.
