Danas nastavljamo sa našom serijom CBAM članaka. Dok čekamo plenarnu sednicu EU parlamenta koja je zakazana za 7. jun na kojoj će se poslanici izjasniti o predlogu CBAM Regulative, napravićemo kratak pregled osnovnih ideja i efekata vetra promena koji nastupa.
Kao nova politika, Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika („CBAM“) se razvija pod okriljem EU Sistema za trgovinu emisijama („ETS”) – koji je kamen temeljac politike EU o klimatskim promenama, a koji je na snazi od 2005. godine. ETS funkcioniše po takozvanom „cap-and-trade” principu. Ovim principom EU određuje godišnji limit (cap) ukupne količine gasova staklene bašte (“GHG”) koje učesnici tog sistema mogu emitovati. Ova granica se vremenom smanjuje kako bi se smanjile i ukupne GHG emisije. Učesnici na tržištu zatim kupuju ili dobijaju dozvole za emisiju, kojima mogu međusobno trgovati. Dozvole za emisije se delom prodaju na aukciji, a delom besplatno dodeljuju industrijama koje su u opasnosti od takozvanog curenja ugljenika (carbon leakage). Do curenja ugljenika dolazi kada određena kompanija odluči da premesti svoju proizvodnju iz zemlje sa striktnom politikom ugljenika u zemlju sa blažom, što rezultira povećanjem emisija GHG. Tokom svog 17-godišnjeg postojanja, ETS je dao mnoge pozitivne rezultate. Međutim, pokrivajući samo kompanije unutar EU, ETS je sam po sebi nedovoljan. Tu na scenu stupa CBAM, stavljajući obavezu plaćanja naknade na uvezena dobra iz zemalja u kojima su cene ugljenika niže od onih u EU ili uopšte ne postoje. Prema novoj CBAM politici, uvoznici će morati da kupe CBAM sertifikate za svaku metričku tonu CO2 ugrađenu u dobra koja se uvoze na jedinstveno tržište EU. Glavni cilj CBAM-a je da spreči curenje ugljenika stvaranjem jednakih uslova za tržišnu utakmicu između uvezenih proizvoda i proizvoda obuhvaćenih ETS-om.
Snažne efekte uvođenja CBAM-a će osetiti kompanije unutar i izvan granica EU.
Pažnja kompanija iz celog sveta koje izvoze u EU je okrenuta na CBAM. Zemlje čiji je izvoz obuhvaćen CBAM-om, mogu se suočiti sa smanjenjem neto izvoza, gubitkom radnih mesta i smanjenjem zarada. S druge strane, uvoz dobara obuhvaćenih CBAM-om će takođe postati skuplji. Već je izvesno da će ove promene uticati na povećanje troškova proizvodnje za sve proizvođače u EU koje se u svojoj proizvodnji oslanjaju na dobra pod obuhvatom CBAM-a. Prema preliminarnim projekcijama, najveći efekti će se odraziti na lance snabdevanja u industrijama kao što su automobilska, građevinska ili industrija tehničkih proizvoda. Troškovi ključnih resursa u ovim industrijama poput čelika i aluminijuma će rasti, a kompanije će morati da prilagode svoje poslovanje kako bi ostale konkurentne.
Na primer, prema objavljenim studijama, u procesu proizvodnje automobila srednje veličine u atmosferu se ispusti šest metričkih tona CO2, od kojih pedeset posto potiče od čelika i aluminijuma koji se u njega ugrade. Ako se u trenutku kada CBAM u potpunosti stupi na snagu cena ugljenika približi 100 evra po metričkoj toni, taksa koja bi se plaćala samo na čelik i aluminijum iznosila bi oko 300 evra. Sa druge strane ako bi CBAM-om bio obuhvaćen ceo lanac proizvodnje, cena automobila bi se kroz takse povećala za preko 600 evra.
Uvoznici na jedinstveno tržište EU će imati nekoliko mogućih opcija da usklade svoje poslovanje sa CBAM-om. Prva opcija, koja je ujedno i najnepovoljnija, je kupovina CBAM sertifikata na granici prilikom uvoza dobara pokrivenih CBAM-om. S druge strane, iako su obuhvaćeni CBAM-om, određena dobra mogu biti izuzeta od kupovine CBAM sertifikata. Zemlje van EU će najverovatnije imati dve dostupne mogućnosti da izbegnu kupovinu CBAM sertifikata:
Koju će od ovih modela zemlje van EU izabrati, ostaje da se vidi nakon ekonomskih analiza efekata CBAM Regulative koje mnoge zemlje sada sprovode.
