Vodeći ekonomisti ističu klimatske promene kao jedan od faktora koji najviše ugrožava ekonomski prosperitet. Iako ekološke politike postoje jako dugo, čini se da nisu imale veliki uticaj u praksi. Nedostatak jasne definicije i preciznih pravila u ovoj oblasti su definitivno jedan od razloga, koji je izazivao zabrinutost i doveo do loših praksi, kao što je „zeleno pranje“ – obmanjujuća metoda marketinga u kojoj je usluga predstavljena kao da sledi principe zaštite životne sredine, samo da bi se stekla konkurentska prednost na određenom tržištu.
EU je još 2014. godine usvojila Uredbu o nefinansijskom izveštavanju („NFRD“) koja je povećala korporativnu odgovornost i transparentnost u vezi sa društvenim i ekološkim pitanjima. NFRD obavezuje velike korporacije da pruže informacije o svojim aktivnostima u vezi sa životnom sredinom i društvenom odgovornošću, ali bez jasnog pravila na koji način ove informacije otkriti. Iz tog razloga je Evropska komisija („Komisija“), 21.aprila 2021.godine, usvojila zakonski predlog Uredbe o izveštavanju o korporativnoj održivosti („Predlog CSRD“). Predlog CSRD predviđa usvajanje EU standarde za izveštavanja o održivosti („ESRS“) za kompanije.
Godinu dana nakon usvajanja Predloga CSRD, Evropska savetodavna grupa za finansijsko izveštavanje („EFRAG“), 29.aprila 2022.godine, najavila je objavljivanje svoje serije nacrta ESRS izloženosti kojima se definišu pravila i zahtevi za kompanije da izveštavaju o uticajima, prilikama i rizicima u vezi sa održivošću u skladu sa Predlogom CSRD. Prema EFRAG-u, kompanije koje podležu CSRD moraju da obezbede strateški poslovni model, procenu uticaja na održivost i izveštaje o održivosti, ciljevima, akcionim planovima i performansama.
Pre svega, ovaj koncept uvodi dvostruku materijalnost, koja obavezuje kompanije da opširnije otkriju svoje uticaje na održivost, kako bi pored finansijskih performansi i ekološki efekti bili uključeni u izveštavanja. Postoje li još neke obaveze? Razmatranje faktora održivosti lanca vrednosti odnosi se na uključivanje značajne indirektne emisije gasova staklene bašte od dobavljača, transporta, i u nekim slučajevima, finansijskih ulaganja, u izveštaje. Ovo će se primenjivati, dakle ne samo na kompanije nego i na ceo lanac vrednosti
Sve navedeno će uvesti značajne promene za kompanije, povećavajući broj kompanija, koje su obavezne da obezbede informacije o održivosti, sa otprilike 12.000 na preko 50.000, namećući strože zahteve za izveštavanje i zahtevajući revidirano uverenje o tačnosti iznetih informacija. Posle 100-dnevne javne konsultacije koja se završava 8. avgusta 2022. godine, Komisija će imati konačni nacrt koji bi trebalo da bude usvojen u novembru 2022. godine.
Već se nameću brojna pitanja. Neki sumnjaju u to da li su ESRS održivo primenjivi ili bi njihova složenost mogla ugroziti njihovu efikasnost. Odgovore ćemo saznati uskoro, ostaje da se nadamo pozitivnim efektima ovih novina.
Autori: Milica Novaković, Vasilije Bošković, Nikola Ivković
