Još pre mnogo godina čitav svet je pokazao da je svestan da je neophodno raditi na očuvaju okoline i planete. U svetlu toga, doneto je mnogo sporazuma čije su se zemlje potpisnice obavezivale na aktivno učestvovanje u tom procesu.
Jedan od najrelevantnijih takvih sporazuma bio je Kjoto protokol iz davne 1997.godine, donet sa ciljem obavezivanja industrijalizovanih zemalja da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu GHG). Srbija je ovaj sporazum ratifikovala 2008. godine. On je sadržao obavezne ciljne vrednosti za smanjenje štetnih emisija u periodu između 2008.-2012. godine, nakon čega je prestao da važi.
Usledio je Amandman iz Dohe. Njime je potvrđen drugi obavezujući period Kjoto Protokola, između 2013.-2020. godine, sa novim obavezama smanjenja emisija GHG. Ipak, možda najznačajniji bio je Pariski sporazum. Ovaj sporazum je definisao obaveze država za period nakon 2020. godine, zasnovanim na tzv. -Nameravanim nacionalno određenim doprinosima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (eng. Intended nationally determined contribution -INDC), koje su države same odredile. Republika Srbija je u junu 2015. godine dostavila cilj smanjenja emisija GHG za 2030. godinu, koji iznosi 9,8% u odnosu na 1990. godinu. Iako ne tako ambiciozno smanjenje, ono nije postignuto.
Valja napomenuti da su svi ovi sporazumi, iako sa dobrima zamislima, ostali upravo to – dobre zamisli. Tek u poslednjih par godina vidimo značajan pomak na polju očuvanja životne sredine. U Srbiji je, između ostalog, 2021. godine donet Zakon o klimatskim promenama (u daljem tekstu Zakon). Zakon je donet u cilju ispunjenja obaveza koje je Srbija preuzela svim gorenavedenim aktima. On uređuje sistem za ograničenje emisija GHG i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, te značajnu pažnju poklanja monitoringu i izveštavanju o strategiji niskougljeničnog razvoja i njenom unapređenju. Zakonodavac je time evidentno prepoznao da samo konstantan nadzor može da donese značajne promene u praksi.
Još jedna značajna stvar ove godine u Srbiji bila je emitovanje prve srpske zelene obveznice. Srbija je ovim napravila veliki korak u prikupljanju sredstava za ispunjenje zacrtanih ciljeva. Obveznica je emitovana na iznos od milijardu evra, i rok dospeća od 7 godina. Ova evroobveznica emitovana je po najnižoj kuponskoj stopi ikada -1,00 %. Prikupljena sredstva će biti iskorišćena za projekte iz zelene agende, odnosno za postizanje još održivijeg rasta naše ekonomije, i to kroz ulaganja u oblastima obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i sprečavanja i kontrole zagađenja. Zanimljiva napomena je da je Srbija, emitovanjem ove obveznice, postala jedina država u Evropi, a van Evropske unije, koja je emitovala zeleni finansijski instrument. Emisija zelene obveznice je u potpunosti usklađena sa Principima zelenih obveznica, izdatih od strane Međunarodne asocijacije tržišta kapitala (ICMA – International Capital Market Association).
Put za očuvanje ekologije i životne sredine je dug, a svet je tek na njegovom početku. Ipak, smatramo da Srbija u proteklih godinu dana načinila značajne korake u ispunjenu svojih zelenih obaveza.
