Decenija iza nas u potpunosti je izmenila način poslovanja. Razvoj tehnologije doveo je do ogromnog napretka u gotovo svim sektorima, stvarajući u tom procesu do sada nepoznate probleme. Jedno od pitanja koje se postavilo je način zaštite poslovne tajne u eri know how poslovanja. Zbog prepoznatog problema, Narodna skupština Republike Srbije je 27. maja 2021. godine, nakon skoro čitave decenije, donela potpuno novi Zakon o zaštiti poslovne tajne („Zakon“), koji je stupio na snagu 5. juna ove godine. Zakon harmonizuje ovu oblast sa propisima Evropske Unije.
Treba obratiti pažnju da nisu sve poverljive informacije poslovna tajna. Novim Zakonom se zbog toga precizno definiše koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna. Značajna novina u tom pogledu je da zakonodavac zahteva da je sam držalac poslovne tajne preduzeo razumne mere da zaštiti svoju poslovnu tajnu ili prostim rečima – ako sam ne štitiš svoju poslovnu tajnu neće je ni zakon zaštiti. U tom smislu Zakon npr. navodi da je zaključenje ugovora o poverljivosti razumna mera zaštite, čime je Zakon prepoznao i institucionalizovao već dugogodišnju praksu zaključivanja ugovora o poverljivosti u srpskoj privredi. Dalje, Zakon pravi jasnu razliku između zakonitih i nezakonitih načina sticanja i raspolaganja informacijama koje se smatraju poslovnom tajnom i to precizno nabrajajući te slučajeve. Interesantno je da, pored nabrojanih slučajeva, uvodi princip dobrih poslovnih običaja. Konkretno, Zakon navodi da će se nezakonitim pribavljanjem informacija smatrati svako postupanje koje nije u skladu sa dobrim poslovnim običajima, i to prema konkretnim okolnostima slučaja. Da li je ovakvo određenje previše široko i da li će stvoriti nedoumice u praksi, ostaje da vidimo.
Povreda čuvanja poslovne tajne učinjena od strane privrednog društva odnosno odgovornog lica u njemu i dalje se smatra za privredni prestup. Ukoliko je pak povreda čuvanja poslovne tajne učinjena od strane fizičkog lica, biće reč o prekršaju i uvođenje prekršaja za fizičko lice je novina Zakona.
Nadalje, produžen je rok za podnošenje tužbe zbog povrede čuvanja poslovne tajne. Taj rok sada je godinu dana od saznanja da je došlo do povrede, a najkasnije ovu tužbu je moguće podneti u roku od pet godina od dana učinjene (poslednje) povrede. Načelno, sudski postupak pokrenut tužbom zbog povrede poslovne tajne je Zakonom detaljnije, iscrpnije i preciznije regulisan naspram ranijeg rešenja, a što bi trebao biti značajan doprinos boljoj zaštiti poslovne tajne u srpskoj privredi.
Uvedena je odgovornost posrednika, odnosno lica čije su usluge korišćene u radnjama kojima se nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovna tajna i to ukoliko je lice znalo ili je moralo da zna da učestvuje u ovim radnjama.
Svi učesnici u procesu povrede poslovne tajne dužni su da pruže informacije sudu o trećim licima koja su takođe učestvovala u ovim radnjama.
Na kraju, lice čija je poslovna tajna povređena – držalac poslovne tajne, može tužbom da zahteva objavu presude o povredi poslovne tajne u sredstvima javnog informisanja. Ovakva mera je postojala i u ranijem zakonskom rešenju i značajno utiče na poslovnu reputaciju lica koje je postupilo mimo “pravila igre”, te služi za odvraćanje od činjenja sličnih radnji u budućnosti.
Da zaključimo, novi Zakon o zaštiti poslovne tajne je, prateći korak modernog vremena, uneo potrebne novine u oblast zaštite poslovne tajne, najpre u mnogo boljem regulisanju sudskog postupka po tužbi zbog povrede poslovne tajne. Kako će se nove odredbe primenjivati, ostaje nam da vidimo. Ipak, evidentno je da je zakonodavac prepoznao da je poslovna tajna jedan od osnovnih instituta zaštite poslovanja u modernom dobu.
