Godina 2021. je privrednicima u Srbiji donela brojne promene, a u najvećem delu se napori ulažu u digitalizaciju. Stoga, umesto Zakona o fiskalnim kasama, Srbija sada ima Zakon o fiskalizaciji koji počinje da se primenjuje od 1. januara 2022. godine („Zakon“). Lica koja imaju obavezu da evidentiraju ostvareni promet preko fiskalne kase su dužna da do 30. aprila 2022. godine usklade svoje poslovanje sa odredbama Zakona.
Tranzicioni period počeo je 1. novembra ove godine, od kada su obveznici postepeno počeli da prilagođavaju svoje poslovanje novom modelu fiskalizacije. Šta, zapravo, donosi novi model fiskalizacije?
Osim prometa robe i usluga, prema novom Zakonu, moraće da se evidentiraju i primljeni avansi.
Predviđeno je korišćenje elektronskih fiskalnih uređaja, koje će država finansijski podržati iznosom od 100 evra po prodajnom mestu, i dodatnih 100 eura po fiskalnom uređaju, a prijave za subvencije su počela 15. oktobra ove godine. Ovo bi značilo da,ako privrednik ima prijavljena 3 fiskalna uređaja na prodajnom mestu, može da se prijavi za 400 eura državne pomoći. Prijave za subvencije će trajati do 31. januara 2022. godine. Umesto dosadašnjih fiskalnih kasa sa kontrolnim trakama, praktično će moći da se koristi bilo koji elektronski uređaj, koji može da se poveže na internet i koji se sastoji od bezbednosnih elemenata odobrenih od strane Poreske uprave. Obveznici fiskalizacije će imati obavezu da koriste bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe potvrde identiteta prilikom razmene informacija sa Poreskom upravom. Novi fiskalni računi koji će se izdavati će imati QR kod, koji kupac može da skenira i da na taj način proveri da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa Zakonom.
Međutim, pre nego što počne da koristi elektronski fiskalni uređaj, obveznik fiskalizacije je dužan da Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i svaku poslovnu prostoriju. Ukoliko jedan prodajni objekat uđe u tranzicioni period, svi fiskalni uređaji moraju da budu u istom statusu.
Nakon prijave, obveznik će dobiti Uputstvo za uvođenje u fiskalizaciju, a na portalu ePorezi će moći da uputi zahtev za izradu pomenutih bezbednosnih elemenata za uređaje koje planira da koristi (u skladu sa tim, bezbednosni element može biti izrađen u vidu kartice koja se stavlja u uređaj, odnosno u vidu datoteke).
Kada se bezbednosni element poveže sa uređajem, uređaj se automatski povezuje sa Poreskom upravom. Stara fiskalna kasa se automatski defiskalizuje povezivanjem novog uređaja sa Poreskom upravom.
Obavezu evidentiranja promena preko elektronske fiskalne kase sada imaju svi obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti i svi obveznici poreza na dobit pravnih lica koji vrše promet na malo.
Međutim, nisu baš svi subjekti koji se uklapaju u gorenavedenu definiciju obavezni da evidentiraju promet. Prema novoj Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Uredba“), a kao što je bio slučaj sa prethodnim režimom fiskalizacije, i sada za prodaju sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama i sličnim objektima, fizička lica koja su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti a koja nisu preduzetnici, nemaju obavezu evidentiranja prometa. Takođe, ovu obavezu neće imati ni subjekti koji naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje (npr. električna energija, grejanje, voda, itd.).
Osim navedenih, Uredba izričito nabraja pojedine delatnosti, uključujući, između ostalih i gradski i prigradski kopneni prevoz putnika (49.31); taksi prevoz (49.32); uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju (52.21); finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova (64); osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja (65); pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju (66) i druge.
Podrazumeva se, više neće biti modela fiskalizacije gde je prisustvo poreskog inspektora i servisera za fiskalizaciju i defiskalizaciju koji je zahtevao dosta administrativnog posla. Troškovi za obveznike bi trebalo da budu znatno niži, a obveznici će moći da dobiju finansijsku podršku za prelazak na novi model. Na kraju, novi, znatno moderniji model, zbog praćenja prometa u realnom vremenu i direktnog povezivanja sa Poreskom upravom, trebalo bi da doprinese borbi protiv sive ekonomije kao jednog od strateških ciljeva Vlade Srbije.
