Septembar mesec je u Srbiji nezvanično bio mesec zaštite potrošača – razlog tome – donošenje novina u zakonskom okviru koji štiti prava kupaca svih vrsta robe i usluga. Naime, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 9. septembra 2021. godine novi Zakon o zaštiti potrošača („Zakon“) koji je stupio na snagu 19. septembra 2021. godine. Zakon će početi da se primenjuje tri meseca od stupanja na snagu, tj. od 20. decembra 2021. godine, osim odredaba koje regulišu vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, koje će početi da se primenjuju 20. marta 2022. godine.
Osnovni ciljevi donošenja (novog) Zakona bili su poboljšanje zaštite potrošača, efikasnije sprovođenje zakonskih rešenja i sveobuhvatno usklađivanje prava potrošača u Srbiji sa EU pravom o zaštiti potrošača, kako bi se na odgovarajući način odgovorilo na najnovije izazove globalnog tržišta.
Nova zakonska rešenja unose u srpsko potrošačko pravo određene odredbe novousvojenih direktiva EU, a pre svega Direktive o alternativnom rešavanju potrošačkih sporova.
Iako je i prethodnim zakonom bila predviđena mogućnost vansudskog rešavanja sporova, ona je slabo zaživela u praksi. Osnovni razlog treba tražiti u činjenici da nije postojala dužnost trgovaca u tom pogledu. Novi Zakon ustanovljava obavezu za trgovce da učestvuju u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i da na prodajnom mestu vidno i jasno istaknu obaveštenje da su po zakonu obavezni da učestvuju. Ukoliko to ne učine, preti im prekršajna odgovornost i novčana kazna od 50.000 dinara.
Sporove će voditi specijalizovana tela čiji rad je besplatan za stranke u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, pa će jedini troškovi za stranke biti troškovi zastupanja, putni troškovi i slični izdaci koje svaka stranka snosi za sebe.
Ono što je bitno napomenuti, nema više cenzusa u pogledu vrednosti spora, što čini još jednu razliku od prethodnog zakona. Podsećamo da se u prethodnim verzijama u vansudskom postupku nije mogao naći spor vrednosti preko 500.000 dinara.
Postupak pred telom može da pokrene potrošač, a osnovni uslov je da je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu. Potrošač dostavlja predlog Ministarstvu koje ga dalje prosleđuje nadležnom telu. Uredan predlog telo dostavlja trgovcu uz obaveštenje da se u roku od 15 dana izjasni da li priznaje ili osporava predlog potrošača.
Pokretanje i vođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, ne isključuje i ne utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu niti na pravo potrošača da zahteva naknadu štete u sudskom postupku. Potrošač ne plaća sudsku taksu za tužbu i presudu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000 dinara. Potrošački spor može se rešavati i pred arbitražom, kada potrošač i trgovac zaključe sporazum o arbitraži nakon nastanka spora.
Ovim Zakonom podvučena je zabrana nametljive poslovne prakse, a pogotovo zabrana upućivanja poziva telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar potrošača koji ne žele da primaju pozive i poruke u okviru promocije i prodaje telefonom. Propisano je takođe da će RATEL, kao regulatorno telo, biti zadužen za ažuriranje ovog spiska na zahtev potrošača, učinjen na propisanom obrascu i bez naknade.
Navedene novele ukazuju na brže i efikasnije rešavanje potrošačkih sporova, ali pre svega brojnije i mogućnosti da se nastali sporovi reše mirnim putem.
