Facebook i Ray-Ban su tek objavili da su zajedno napravili nove pametne naočare, Ray-Ban Stories, a regulatori već dovode u pitanje da li one narušavaju pravo na privatnost. Kompanije su rekle da će naočare prvobitno biti dostupne u Australiji, Kanadi, Irskoj, Italiji, UK i SAD. Samim tim, regulatorne agencije za zaštitu podataka o ličnosti u nekim od ovih zemlja već aktivno rade na slučaju ovih naočara dok ostali posmatraju. Ali, da li je Facebook preuzeo preventivne mere kako bi još pre puštanja naočara u prodaju odgovorio na moguća pitanja o zaštiti prava na privatnost i da li pametne naočare mogu da postanu tema za nadležne institucije na Zapadnom Balkanu koje se bave zaštitom podataka o ličnosti?
Pametne naočare nisu nova tehnologija. One postoje već oko sedam godina a prve su napravili Snap i Google. Kao i njihovi prethodnici, Ray-Ban Stories omogućavaju korisnicima da fotografišu, snimaju, pa čak i telefoniraju putem svojih naočara. Ove naočare mogu još da puštaju muziku i da direktno dele sadržaj na društvene mreže.
Google i Snap su ušli u sferu tehnoloških modnih detalja, ali njihovi proizvodi nisu postali popularni onoliko koliko bi oni to želeli. Za razliku od Ray-Ban Stories-a, naočare koje je napravio Google, Google Glass, su korisnicima pokazivale sadržaj ispred očiju dok se Snapove naočare Spectales fokusiraju na tehnologiju proširene stvarnosti (eng. augmented reality – AR).
Međutim, nisu samo tehnički aspekti ono što je sprečavalo Google Glass i Spectacles da uđu u masovnu upotrebu. Najveća prepreka bila je velika bojazan potencijalnih korisnika oko privatnosti. Tako su, na primer, neki restorani zabranili gostima da ih nose.
Pitanja zaštite podataka o ličnosti i privatnosti se pojave kad god neka od najvećih tehnoloških kompanija na svetu izbaci novi proizvod. Međutim, u pojedinim slučajevima, kao što je Apple Watch, dovodi se u pitanje privatnost kupca samog proizvoda. Pametne naočare se značajno razlikuju od ovakvih proizvoda jer one potencijalno ugrožavaju privatnost onih koji ih nisu kupili jer veoma diskretno i jednostavno mogu snimiti osobu koja nije dala svoju saglasnost za snimanje. Facebook smatra da je ovaj problem rešio tako što je ugradio malo belo svetlo koje se upali na naočarima kada neko snima ili fotografiše. Uprkos tome, mnogi smatraju da ovaj pokazatelj snimanja ili slikanja nije dovoljno očigledan.
Iako se Facebook svim silama potrudio da u svim svojim objavama o proizvodu istakne kako nove Ray-Ban Stories poštuju pravo na privatnost, Italijanska komisija za zaštitu podataka o ličnosti, Garante, je preko Irske Komisije za zaštitu podataka o ličnosti postavila kompaniji niz pitanja o naočarima. Ovaj potez Garante-a nije veliko iznenađenje s obzirom na to da je Facebook već morao da odgovara na ovakva pitanja u prošlosti. Pritom, njihov novi proizvod se izistinski lako može zloupotrebiti (na primer, za snimanje sastanaka ili nekog okruženja bez dozvole) tako da je briga kako korisnika, tako i nadležnih tela za zaštitu podataka o ličnosti itekako opravdana. U pokušaju da ublaži reakciju javnosti i pre puštanja proizvoda u prodaju, Facebook je posvetio oko polovinu svog saopštenja za medije pitanjima zaštite podataka o ličnosti.
Kako bi se obezbedila pravna sigurnost i konzistentnost u primeni propisa o zaštiti ličnih podataka, Opšta regulativa za zaštitu podataka o ličnosti (GDPR) Evropske unije, Magna Carta prava o privatnosti u Evropi, predviđa da će kompanija u slučajevima prekograničnih pitanja zaštite privatnosti, svu komunikaciju obavljati preko nadležne institucije u zemlji njenog sedišta u EU. Samim tim, ako Facebook obrađuje podatke iz drugih zemalja EU, Irska Komisija za zaštitu podataka o ličnosti će se baviti tim pitanjem jer se Evropsko sedište kompanije nalazi u Irskoj. Iz ovog razloga je Garante morao da pošalje Irskoj upit o pametnim naočarima, a ne da sam vodi istragu. U svom obraćanju, Garante je pitao kako će Facebook osigurati saglasnost za snimanje od svakoga ko bude snimljen Ray-Ban Stories naočarima i kako će obrađivati i čuvati podatke koji budu prikupljeni preko pametnih naočara. Zbog pravila koje predviđa GDPR, Irska Komisija za zaštitu podataka o ličnosti je zadužena za ovaj slučaj.
Kao rezultat ubrzanog tehnološkog razvoja, često se čini da regulatori zaduženi za zaštitu podataka o ličnosti pokušavaju da sustignu velike tehnološke kompanije i pronađu rešenja za novonastale izazove u zaštiti privatnosti pojedinaca. Baš zbog brzog globalnog širenja tehnoloških kompanija, pitanje je pre kada će pametne naočare doći na Zapadni Balkan nego da li će doći. A kada se budu pojavile, u Srbiji će pitanja vezana za naočare i potencijalno narušavanje privatnosti biti u nadležnosti Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji će morati da oceni da li su ove pametne naočare u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pitanja koja je Italija uputila Facebook-u bi svi regulatori morali da uzmu u obzir.
Pitanje legalnosti naočara ima i svoj krivičnopravni aspekt jer član 145 srpskog Krivičnog zakonika kaže da će se smatrati za krivično delo ako pojedinac objavi nečiji, spis, portret fotografiju, film ili fonogram bez saglasnosti. Međutim, svi znamo za situacije u kojima neko slučajno „upadne“ u fotografiju, a ta osoba jednako lako može videti ili ne videti svetlo na naočarima osobe pored koje je prošla.
Čini se da velike tehnološke kompanije neprekidno moraju da pravdaju svoje politike zaštite podataka o ličnosti jer zakonodavci konstantno kaskaju za tehnološkim napretkom. Razvojem novih tehnologija kompanije ulaze u neregulisane sfere i konstantno se bore sa tim da li je nešto što rade legalno ili ne. Tako su i Facebook-ove Ray-Ban Stories došle u žižu javnosti. Možemo se pitati i da li je možda sve ovo genijalni plan marketing tima Facebook-a kako bi dodatno promovisali svoj proizvod. Međutim, pitanja o privatnosti koja dolaze iz Italije zasigurno nisu marketinški trik.
