Sve češće čujemo kako živimo u eri digitalizacije. Svaka promena u korak sa vremenom neminovno utiče na naše živote. Jedna od takvih inovacija u Srbiji jeste digitalna imovina, čije su vrste virtuelne/kripto valute i digitalni tokeni. Iako domaće zakonodavstvo tek odnedavno prepoznaje institut digitalne imovine, u Srbiji postoje sve više privrednih subjekata koji su u svom poslovanju upućeni na transakcije kriptovalutama. Zakon o digitalnoj imovini („Zakon“) otvara mnoga vrata za plasiranje digitalne imovine.
Samim tim, opravdano se postavlja pitanje „Da li je kripto naša budućnost ili sadašnjost?“. Mogućnosti za raspolaganje kriptovalutama tek će se videti. Ovaj tekst se osvrće na samo dva vida alokacije, za koji je primećen veliki značaj za privredne tokove razmenu kriptovaluta za nepokretnosti, i ulaganje kriptovaluta u kapital privrednih društava.
Digitalna imovina je najšira kategorija koju poznaje Zakon i definisana je kao „digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja“. Virtuelne valute (pravni termin za kriptovalutu), definisane su kao „vrsta digitalne imovine koju ne izdaje i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski“. Najpoznatiji predstavnik virtuelne valute, i najčešće pominjan je svakako bitkoin (engl. „bitcoin“). S druge strane, digitalni token označava nematerijalno imovinsko pravo u digitalnom obliku.
U Republici Srbiji kriptovalute nisu sredstvo plaćanja. Osim Zakona koji predviđa da kriptovalute nemaju pravni status novca/ valute i Zakon o deviznom poslovanju poznaje isključivo srpski dinar i strana sredstva plaćanja. Narodna Banka Srbije („NBS“) je nekoliko puta ukazala na to da bitkoin i druge kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da ni ona, a ni drugi organi javne vlasti, ne garantuju za njihovu vrednost.
Ipak, to ne isključuje nužno mogućnost sticanja prava svojine na nepokretnosti putem kriptovaluta. Kripotvalute mogu biti sredstvo razmene, iz čega sledi da je moguće da se strane sporazumeju da se za određenu nepokretnost daje protivčinidba u kriptovalutama. Na takav konkretan odnos će se primenjivati pravni režim ugovora o razmeni iz Zakona o obligacionim odnosima jer je kriptovaluta, prema Zakonu, zapravo stvar koja može biti predmet razmene za neku drugu stvar ili uslugu. Dakle, kupovina nepokretnosti kriptovalutama nije moguća, ali trampa nepokretnosti za kripto dolazi u obzir.
Treba istaći da je regulacija još uvek fleksibilna u smislu da se Zakonom sa jedne strane eksplicitno ne zabranjuje davanje kriptovaluta kao protivčinidbe za prenos vlasništva na nepokretnosti, a sa druge strane se ni prodavac ne obavezuje da za nepokretnost primi naknadu u kriptovalutama. Zbog toga, odgovor na pitanje koje nepokretnosti mogu biti „kupljene“ kriptovalutama, nalazimo kod svakog pojedinačnog prodavca. Dakle, najbolje je proveriti u ponudi konkretnog prodavca da li postoji pomenuta opcija ili lično otići/pozvati.
Naravno, uvek postoji mogućnost da sredstva koje posedujete u digitalnoj imovini konvertujete u fiat valute putem licenciranih pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, te onda njih iskoristite u kupoprodaji nepokretnosti.
Osnivanje privrednih društava regulisano je Zakonom o privrednim društvima („ZPD“). Prema ZPD, bez kapitala nema ni društva. Kapital društva stvara se ulaganjem u društvo. U zavisnosti od iznosa uloga, ulagač stiče određene udele u društvu i postaje njegov član.
Kapital društva će se oformiti kroz uloge budućih članova društva. ZPD poznaje dve vrste uloga – novčane i nenovčane uloge. Ulozi nadalje mogu biti u stvarima i pravima, i moraju biti izraženi u svojoj novčanoj protivvrednosti. Ipak, ZPD za sada ne poznaje pojam digitalne imovine. Samim tim, postavlja se pitanje da li postoji mogućnost da se kriptovalute unesu u društvo?
Naime, kriptovalute se ne mogu kao novčani ulog direktno uplatiti u društvo. Međutim, slično kao i kod sticanja nepokretnosti, kriptovalute se mogu konvertovati (zamene) za novac, i dobijenu novčanu protivvrednost član društva može kao novčani ulog da uplati u društvo.
Kriptovalute se takođe ne mogu unositi kao nenovčani ulog u privredno društvo. Ipak, digitalni tokeni mogu da budu nenovčani ulog u privredno društvo ukoliko se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. Izuzetno, nenovčani ulozi u ortačko i komanditno društvo mogu biti i u digitalnim tokenima koji se odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. Komisija za hartije od vrednosti utvrđuje listu ovih digitalnih tokena.
Kao što se može videti, trenutna situacija je takva da se nepokretnosti ne mogu (legalno) kupiti kriptovalutama, ali da se mogu razmeniti za iste. Takođe, kriptovalute ne mogu direktno predstavljati niti novčani niti nenovčani ulog u privredno društvo. Međutim, sveprisutna je tendencija značajnog povećanja mogućnosti za korišćenje i raspolaganje kriptovalutama, što će svakako uticati i na naše poslovne odluke, ali i na svakodnevne životne navike.
