Nemački Savezni ustavni sud i Sud pravde Evropske unije („SPEU“) u poslednje vreme su na ratnoj nozi. U junu 2021. godine, Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Nemačke zbog navodnog kršenja principa prvenstva prava EU. Naime, nemački Savezni ustavni sud doneo je odluku koja predstavlja presedan i koja može imati značajne posledice na odnos snaga između Evropske unije („EU“) i države članice. Pre nego što se detaljnije pozabavimo ovom pravnom zagonetkom, pogledajmo kako su se stvari odvijale.
Evropska centralna banka („ECB“) je 2015. godine pokrenula Program kupovine obveznica javnog sektora („PKJS“). PKJS je šema koja je omogućila ECB da kupuje državne obveznice od država kako bi obezbedila likvidnost i finansijsku stabilnost EU.
SPEU je potvrdila ovaj program. Naime, prema SPEU, svi koraci koje je preduzela ECB spadaju u delokrug vođenja monetarne politike za države članice koje koriste evro kao svoju valutu. S tim u vezi, ECB ima značajne ingerencije i predstavlja telo EU koje je odgovorno za vođenje monetarne politike za mnoge države članice EU.
Sada dolazimo do uloge nemačkog Saveznog ustavnog suda i prekretnice u našoj priči. Iako je nemačka vlada odobrila pomenuti program podsticaja, Ustavni sud je imao druge planove za kupovinu obveznica. Naime, u maju 2020. godine presudio je da PKJS nije u skladu sa nemačkim propisima, osim ukoliko se ne dokaže da je kupovina obveznica opravdana.
Zašto su nemačke sudije zauzele stav kojim se podriva kako ECB, tako i SPEU? Njihovo obrazloženje je da je PKJS delimično u suprotnosti sa nemačkim ustavom. Ovo je trenutak u kojem moramo malo dublje da se pozabavimo pravnim nijansama.
Šta je suštinski problem cele ove zavrzlame? Pitanje nadležnosti, tj. dihotomija između institucija EU i institucija država članica, je u centru pažnje. Prvo pravno pitanje jeste pitanje prvenstva između zakonodavstva EU i nacionalnog zakonodavstva, tj. pravila da kad god postoji sukob između prava EU i nacionalnog prava, EU pravo prevladava. Ovo je poznato kao načelo prvenstva, što je stari presedan koji je potvrdio i Evropski sud pravde: „… [zakon EU] ne može zbog svoje posebne i originalne prirode biti nadjačan domaćim zakonskim odredbama, ma kako uokviren, a da mu se ne oduzme karakter kao Pravo zajednice i bez pravnog osnova same zajednice koji se dovodi u pitanje. “ Međutim, ovaj princip prvenstva primenjuje se samo u oblastima u kojima su države EU ustupile suverenitet EU.
Drugo pravno pitanje tiče se nemačkog Saveznog ustavnog suda i njegovog mišljenja o PKJS. Naime, Ustavni sud je zauzeo stav da program nije u skladu sa nemačkim zakonom (tj. nemačkim ustavom) i da ECB mora pružiti odgovarajuće obrazloženje za program u roku od tri meseca od odluke. Glavna briga bila je to što PKJS narušava, tj. prelazi granicu između monetarne i ekonomske politike i bavi se direktnim državnim finansiranjem što prevazilazi nadležnosti date ECB.
Ovaj konflikt između nemačkih sudova i sudova EU nije nikakva novina i traje već neko vreme. Iako je pokretanje postupka zbog povrede prava predstavljalo potpuno iznenađenje za neke, za druge je oštra reakcija iz Brisela očekivani korak, s obzirom na postojeći sukob povodom poštovanja prvenstva prava EU u Poljskoj i Nemačkoj. Međutim, slučaj još uvek nije završen, a posledice ćemo tek videti. Da li će stari, ustanovljeni presedani EU i dalje odolevati zubu vremena ili smo svedoci početka jedne nove ere? Možda će još neke države članice slediti ovaj primer?
