I eto nas ponovo, borimo se protiv klimatskih promena. Samo, ovaj put se fokusiramo na državnu pomoć, te se u tom kontektu mnogi pitaju koliko nam ustvari državna pomoć ide rame uz rame u borbi protiv klimatskih promena?
Ako se samo malo vratimo unazad, primetićemo da je Evropa 2019. godine po prvi put pozdravila European Green Deal. Evropska komisija je objavila Komunikaciju o European Green Deal-u u svojim čvrstim naporima da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama i svim ostalim izazovima vezanim za životnu sredinu. Ova Komunikacija je pokušaj EU da radi na tranziciji u budućnost u kojoj više neće biti „loših emisija“, kakobi se to kolokvijalno reklo. Ili malo stručnije rečeno, da stvorimo Evropu sa nula emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sigurno da ovo neće biti lak zadatak i verovatno će biti mnogo neuspeha, što je i očekivano, ali hajde da vidimo šta još EU radi u delu državne pomoći dok ide ka „čistoj“ EU. U vreme uvođenja Komunikacije, Komisija je prvi put pojasnila kako će biti sprovedene procene, koje su u skladu sa relevantnim Smernicama o državnoj pomoći, uključujući i Smernice za državnu pomoć za životnu sredinu i energetiku. Komisija je obećala da će Smernice biti revidirane do 2021. godine kako bi reflektovale ciljeve politike European Green Deal-a i omogućile postepeno ukidanje fosilnih goriva, posebno onih koja najviše zagađuju, osiguravajući jednake uslove za sve na unutrašnjem tržištu.
Nakon toga je usledio možda i najvažniji dokument o državnoj pomoći, Smernice o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energetike 2014-2020. Kao što odmah možete da primetite, ove Smernice više nisu na snazi, barem formalno gledano, jer zapravo ostaju na snazi sve dok nove ne budu donete. Ove Smernice utvrđuju uslove pod kojima se pomoć za energetiku i životnu sredinu može smatrati kompatibilnom sa unutrašnjim tržištem. Neki od ciljeva su takođe najavljeni i u Komunikaciji o modernizaciji državne pomoći, velikoj reformi pravila EU o državnoj pomoći. Kao dokument koji je došao nešto ranije, još 2012. godine, i ukratko nazvan SAM, ova Komunikacija otkriva tri glavna cilja kojima se teži modernizaciji kontrole državne pomoći: (i) podsticanje održivog, pametnog i inkluzivnog rasta na konkurentnom unutrašnjem tržištu, (ii) usmeravanje ex ante kontrolu Komisije na slučajeve koji imaju najveći uticaj na unutrašnje tržište, istovremeno jačajući saradnju sa državama članicama u sprovođenju državne pomoći; (iii) pojednostavljavanje pravila i obezbedi brže donošenje odluka.
I borba se nastavlja. Komisija je 30. oktobra 2020. godine objavila rezultate procene pravila EU o državnoj pomoći. Procena je započeta u januaru 2019. godine i izvedena je u obliku „provere podobnosti“ sa mnogim analizama koje su sprovodili kako Komisija, tako i javni a čak i spoljni konsultanti. Budući da su pravila o državnoj pomoći vitalni deo zelene tranzicije, u skladu sa Komunikacijom Komisije o European Green Deal-u i rezultatima „provere podobnosti“, Komisija planira reviziju relevantnih Smernica o državnoj pomoći do kraja 2021. Konsultacije u cilju procene ovih pravila upravo su u toku. Konsultacije su započete u drugoj polovini 2020. godine i održavaju se do 2. avgusta 2021. godine. Cilj konsultacija je revizija predloga novih Smernica o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energetike, koje se sada nazivaju Smernice za državnu pomoć u oblasti klime, energetike i životne sredine (CEEAG). Nakon ovog testiranja, procena je pokazala da su neophodne određene izmene i prilagođavanja, pa je stoga red da uslede i nova pravila. CEEAG omogućava državama članicama EU da podrže projekte zaštite životne sredine, što pomaže državama članicama da ispune svoje ambiciozne energetske i klimatske ciljeve, uz najmanje moguće troškove za poreske obveznike i bez nepotrebnog narušavanja konkurencije na jedinstvenom tržištu. Tokom konsultacija, primećeno je da se Komisija zalagala za posebne promene CEEAG-a, kao što su, proširenje delokruga CEEAG-a, povećanje fleksibilnosti i pojednostavljenje postojećih pravila, usklađivanje i osiguravanje usklađenosti sa trenutnim zakonodavstvom EU, itd. Kao što smo već pomenuli, CEEAG treba da bude usvojen krajem 2021. godine.
Kao što možemo primetiti i u pregovorima o Brexit-u, pitanje o režimu državne pomoći je gotovo uvek kontroverzno. Stoga, stavljanje državne pomoći u kontekst klimatskih promena moglo bi samo dodatno zakomplikovati stvari. Ali, posle mnogih prepirki, ključno pitanje je da li će jedan od značajnih zakonodavnih napora procvetati?
