Tekuća, 2021. godina će doneti velike promene, bar kada je u pitanju poslovanje na finansijskim tržištima. Naime, ove godine dolazi do dugo očekivanog ukidanja referentne kamatne stope LIBOR. Iako se dosta govorilo o tehničkim preprekama koje treba prevazići, promena je evidentno bila neminovna.
Podsetimo, LIBOR (London Interbank Offered Rate) predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju sredstva na medjubankarskom tržištu. Na značaju je dobio 1990ih, kada je Britanska bankarska asocijacija (BBA), postavljajući relevantne standarde, odgovorila potrebi da se uredi prikupljanje i analiza dobijenih podataka a koji će poslužiti kao osnova za izračunavanje stopa na kojima će se temeljiti LIBOR. Uz odobrenje FCA (Financial Conduct Authority), administriranje LIBORA je prešlo iz odgovornosti BBA na ICE Benchmark Administration (IBA), nakon čega IBA postaje odgovoran za nadzor pet valuta:
Stope ovih valuta diktirale su stopu LIBORA i to na osnovu izveštaja koje dostavljaju tzv. Panel banke, odnosno oko 20 banaka reprezentativnih za svaku navedenu valutu. Njihova reprezentativnost se utvrđuje na osnovu učešća u trgovini određenom valutom kao i reputacijom koju banka ima na tržištu, ali i nekim dodatnim parametrima. LIBOR se izračunava na dnevnom nivou i to za sedam ročnosti: jedan dan (prekonoć), nedelju dana, jedan mesec, kao i na period od 2, 3, 6 i 12 meseci.
Ipak, koliko god se naizgled činilo da je čitav sistem u vezi izračunavanja LIBOR-a dobro razrađen i da funkcioniše, praksa je pokazala da to nije baš tako. Još 2012. godine izbili su brojni skandali vezani za ovu referentnu kamatnu stopu. Pokazalo se da su brojne banke nameštale vrednost svojih stopa na osnovu koga se dalje računao LIBOR, u cilju povećanja profita. Zbog ovoga, pojedine banke su kažnjene stotinama miliona dolara. Pored toga, FCA je izrazila zabrinutost smatrajući da ova referentna kamatna stopa više ne oslikava realno stanje tržišta, sa čime su se složili brojni regulatorni organi u finansijskom sektoru. Iz svih tih razloga, doneta je odluka da se nakon okvirno 30 godina primene ove referentne stope ona zameni.
Plan je da se LIBOR izbaci iz upotrebe do kraja 2021. godine, i to tako što će prestati da se obračunava za britansku funtu, evropski evro, japanski jen, švajcarski franak, kao i za pojedine ročnosti koje se odnose na američki dolar, dok bi za preostale ročnosti koje se odnose na američki dolar prestanak obračunavanja bio odložen za sredinu 2023. godine, iz razloga što je za ovu valutu vezano mnogo veći broj obveznica i kredita. Banke bi trebalo da povuku ugovore u vrednosti preko 350 milijardi dolara koji su vezani za ovu referentnu kamatnu stopu.
Umesto LIBORA, kao referentna stopa će se koristiti neka od prekonoćnih kamatnih stopa (Risk free rate -RFR). Reč je u suštini o kratkoročnim kamatnim stopama koje se formiraju među bankama na tzv. prekonoćne pozajmice. Kratkoročna kamatna stopa koja će najverovatnije zameniti GBP LIBOR je SONIA (Sterling Overnight Index Average). SONIA je predstavljena još 1997. godine, usled povećanog obima transakcija koje se dešavaju po završetku radnog vremena. SONIA se utvrđuje kao ponderisani prosek ukupno neobezbeđenih gotovinskih transakcija izvršenih u okviru članica WMBA (The Wholesale Markets Brokers Association). Kao takva, ona je odličan pokazatelj ostvarenog dnevnog prometa. U skladu sa navedeni, umesto svih 5 vrsta LIBOR-a biće kreirana po jedna nova referentna stopa – pored SONIA postojaće €STR (Euro Short-Term Rate), SARON (Swiss Average Rate Overnight), TONAR (Tokyo Overnight Average Rate) i SOFR (Secured Overnight Financing Rate).
Iako su najavljeni znatni troškovi zbog prelaska sa jedne na drugu referentnu kamatnu stopu, smatra se da je on bio neminovan. Ovako uspostavljena referentna stopa će realno oslikavati stanje na finansijskim tržištima, a pri tome uticati i na sigurnost potrošača u njih, nešto što su malverzacije LIBOR-om tokom godina vidno narušile.
Kada je u pitanju srpsko tržište, smatra se da ova promena neće značajno uticati na njega. Naime, ugovori na srpskom tržištu najčešće su vezani za EURIBOR, a ne za LIBOR. EURIBOR (Euro Interbank Off eredRate) je kamatna stopa po kojoj banke razmenjuju oročene depozite u evrima na evropskom tržištu novca. Razlog tome je što je učešće evro-indeksiranih kredita u ukupnom portfoliju bankarskog sektora Srbije dominantno. Time, uticaj ove promene na tržište u Republici Srbiji biće minoran.
Ipak, treba uvek imati u vidu da su sva finansijska tržišta usko povezana, što je naročito izraženo u doba globalizacije u kome živimo. Ostaje nam zbog toga da vidimo na koji način će ova dugo očekivana tranzicija biti izvršena i kakve će sve promene doneti.
Autori: Danica Misojčić, Teodora Ristić
