Neki smatraju da bi svakodnevni život u digitalnoj sferi van ekosistema tehnoloških giganata bio nemoguć. Naime, akumuliranje moći malog broja platformi omogućilo je pojedinim kompanijama da ostvare značajnu ekonomsku moć i društveni uticaj gotovo bez ikakvog regulatornog nadzora. U tom kontekstu, postoji opravdana zabrinutost da dominacija “Četiri jahača” može ugroziti slobode građana, tržišnu konkurenciju i demokratske institucije. U ovom slučaju, svaki od Četiri jahača ima potpunu dominaciju na tržištu u svom sektoru. Apple je dominantan učesnik na tržištu potrošačke elektornike i mobilnih operativnih sistema, Facebook na polju društvenih mreža, Google na tržištima internet pretrage, video sadržaja, internet mapa, a Amazon na polju onlajn trgovine. Imajući ovo u vidu , “Poreska dama” Evropske unije („EU“), Margaret Vestager je izrazila zabrinutost zbog monopolističkog postupanja velikih tehnoloških giganta. U tom smislu, Evropska komisija („Komisija“) predložila je ambicioznu reformu digitalnih tržišta koja ima za cilj sprečavanje kompanija da nameću nepoštene uslove kako kompanijama, tako i potrošačima.
Međutim, put ka reformi digitalnih tržišta EU traje već neko vreme. Stoga je gorepomenuti predlog samo delić jedne šire slike. Naime, Uredba o digitalnim tržištima („Uredba“) deo je skupa propisa o digitalnim uslugama (više detalja dostupno ovde). Ovaj set propisa obuhvata i Uredbu o digitalnim uslugama (više detalja dostupno ovde), koja reguliše ilegalni onlajn sadržaj, kao i odgovornost onlajn platformi. Predviđeno je da se Uredba primenjuje samo na pružaoce „osnovnih usluga platforme“, obuhvatajući velike digitalne platforme, uključujući i društvene mreže, pretraživače, usluge razmene poruka, operativne sisteme i druge usluge posredovanja na mreži. Pored toga, Uredba daje Komisiji ovlašćenja da se ex ante bavi nepoštenim praksama, uz obrazloženje da se time omogućava veća dostupnost informacija, kao i brži i fleksibilniji pristup informacijama. U cilju rešavanja problema u vezi sa velikim sistemskim onlajn platformama, Uredba uspostavlja sveobuhvatan skup usko definisanih objektivnih kriterijuma za kvalifikovanje velike mrežne platforme kao tzv. „nadzornika pristupa“ (engl. gatekeepers).
Jednostavno rečeno, nadzornici pristupa su posrednici koji prikupljaju i distribuiraju informacije unutar organizacija i zajednica različitih oblika. U suštini, pod nadzornicima pristupa bi se između ostalog podrazumevali pretraživači, društvene mreže, onlajn prodavnice, usluge za onlajn skladištenje podataka i platforme za digitalno oglašavanje.
Kriterijumi za procenu da li se platforma može smatrati nadzornikom pristupa obuhvataju veličinu i uticaj platforme na unutrašnjem tržištu EU, kontrolu važnog medijuma za poslovne korisnike putem kojeg se dolazi do krajnjih korisnika, i da li je predmetna kontrola ukorenjena i trajna. Navedeni zahtevi čine tzv. „test tri kriterijuma“. Pretpostavlja se da je ovaj test zadovoljen kada platforma tokom tri uzastopne godine prelazi sledeće pragove:
Platforme koje pružaju usluge a ispunjavaju ova tri kriterijuma moraju o tome obavestiti Komisiju u roku od tri meseca nakon što pređu pomenute pragove. Tada na scenu stupa Komisija. Naime, Komisija bi trebalo da utvrdi da li će platformu odrediti kao nadzornika pristupa. Još važnije i donekle kontroverzno, Komisija može dodeliti status nadzornika pristupa čak i ako platforma ne ispunjava test tri kriterijuma. Jednom kada je platforma određena za nadzornika, u obavezi je da u roku od šest meseci uskladi svoje poslovanje sa svim obavezama nabrojanim u Uredbi bez obzira da li je reč o obavezi činjenja ili nečinjenja. Drugim rečima, nadzornici pristupa će u svom svakodnevnom poslovanju morati da primene niz obaveza utvrđenih Uredbom kako bi osigurali pošteno i otvoreno digitalno tržište.
Uredba sadrži čitav niz pravila i mehanizama koji se tiču digitalne sfere, ali s obzirom na to da dajemo samo pregled glavnih promena i inovacija u digitalnom zakonodavstvu, u nastavku slede glavne obaveze za nadzornike:
Nadzornicima nije dozvoljeno da:
Jedno od najzanimljivijih i najvažnijih pitanja je, verovatno, kako će EU sprovoditi propisana pravila, to jest koji će mehanizmi biti na raspolaganju EU. Da bi se obezbedilo poštovanje gore pomenutih obaveza, navedena pravila će se primenjivati kroz sistem novčanih kazni i periodičnih novčanih kazni. Dalje, Uredba predviđa postupak za procenu poštovanja novih pravila o nadzornicima pristupa. Pre usvajanja odluke kojom se utvrđuje nepoštovanje pravila, Komisija će obavestiti dotičnog nadzornika pristupa o svojim preliminarnim nalazima i objasniti moguće mere koje mogu biti preduzete. Ukoliko Komisija usvoji odluku kojom se utvrđuje kršenje pravila, Komisija će nadzorniku naložiti da prestane sa takvim delovanjem i da dostavi plan kojim obrazlaže kako će osigurati buduću usklađenost sa propisima. Takođe, Evropski sud pravde imaće neograničenu nadležnost u pogledu novčanih kazni.
Uredba propisuje tri vrste posledica u slučaju kršenja novih pravila. Prvo, nadzornici mogu biti kažnjeni i do 10% ukupnog konsolidovanog godišnjeg prihoda. Drugo, Komisija može izreći periodične novčane kazne do 5% dnevnog prometa kompanije. Treće, ako se desi da nadzornik sistematski krši svoje obaveze prema Uredbi, on omogućava izricanje dodatnih sankcija. Ove dodatne sankcije mogu se izreći samo nakon sprovedene istrage tržišta i trebalo bi da budu srazmerne težini prekršaja. Štaviše, ove sankcije mogu biti i finansijske i nefinansijske, kao što je npr. podela kompanije.
Ostaje da se vidi da li će Četiri jahača ostati simboli digitalnih ekonomija ili će Uredba zapravo okončati njihovu, do sada, nespornu vladavinu.
Autori: Jelena Škorić, Jovana Trivunović, David Spaić
