Izmene i dopune, kao i donošenje novih zakona koji se bave energetikom su od velike važnosti za nastavak tzv. energetske tranzicije, koja bi trebalo da se sprovede čitavim setom novih propisa. Tranziciju ka energetskom sektoru bez emisija CO2 i ka integrisanom energetskom tržištu trebalo bi da sprovedu sve zemlje Zapadnog Balkana. Ciljevi su povećanje udela obnovljive energije, poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Poslanici Skupštine Srbije su 20. aprila usvojili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici („Izmene i dopune Zakona o energetici“), Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Zakon o energetskoj efikasnosti“), kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Izmene i dopune Zakona o rudarstvu“).
Novine koje uvode Izmene i dopune Zakona o energetici prvenstveno se odnose na brisanje nekih do sada postojećih članova, čija materija sad postaje deo Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kako ne bi bilo ponavljanja.
Izmene i dopune Zakona o energetici uvode obavezu sačinjavanja Nacionalnog energetskog i klimatskog plana. Obaveza sačinjavanja ovog plana inicijalno je uvedena za države članice Evropske Unije („EU“), kroz Uredbu (EU) 2018/1999 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine („Uredba“). Prema Uredbi, sve države članice su imale obavezu da iznesu mere koje nameravaju da preduzmu u oblasti energetike kako bi ostvarile kratkoročne i dugoročne klimatske ciljeve. Takođe navodi da države treba da potvrde na koji način planiraju da sprovedu te aktivnosti u periodu od 2021. do 2030. godine.
Nadalje, Energetska zajednica, čiji je Srbija član, je 2018. godine usvojila Preporuku o pripremi nacionalnih energetskih i klimatskih planova, donoseći naknadno i smernice za izradu ovih planova. Članice Energetske zajednice su imale obavezu da podnesu Sekretarijatu Energetske zajednice finalne verzije planova do kraja oktobra 2020. godine, a da nakon toga svake dve godine podnose izveštaje o primeni ovih planova, počevši od 2022. godine.
Još jedna novina koju uvode Izmene i dopune Zakona o energetici se odnosi na uvođenje izmena u načinu sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Naime, status energetski ugroženog kupca se stiče na osnovu rešenja organa jedinice lokalne samouprave. Vlada Srbije ostaje ta koja bliže određuje uslove i način sticanja svojstva energetski ugroženog kupca i to Uredbom o energetski ugroženom kupcu. Kada dobije status energetski ugroženog kupca, domaćinstvo stiče pravo na isporuku električne energije ili prirodnog gasa u određenim količinama uz umanjenje mesečne obaveze plaćanja.
Takođe, uvodi se pojam javnog interesa, koji će poslužiti kao osnov za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje energetskih objekata (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod). Ova odredba je izazvala i neke negativne komentare javnosti. Ipak, bez adekvatnih kapaciteta nije moguće doći do clean energy sistema, pa nam ostaje da vidimo na koji način će se u konkretnoj primeni ovih propisa odlučivati o eksproprijaciji, u svakom konkretnom slučaju, i pretvaranjem privatnog u javni interes.
Zakon o energetskoj efikasnosti uvodi novine koje će imati veliki značaj za Srbiju, ali i za put Srbije ka pristupanju EU. Naime, ciljevi Srbije su da se u narednoj deceniji energetska efikasnost poveća kako bi se Srbija približila nivou dostignutom u EU. U tom smislu, treba napomenuti da je Srbija imala podršku Energetske zajednice i EU da donese ovaj i druge navedene zakone.
Pitanje energetske efikasnosti je od velikog značaja za privredni razvoj budući da 21. vek podrazumeva ulaganje u zelene tehnologije. Naime, veći stepen energetske efikasnosti može dovesti do značajnih ušteda za Srbiju. Takođe, ovakve novine u srpskom zakonodavstvu bi trebalo da dovedu i do otvaranja novih radnih mesta.
Neke od najznačajnijih novina koje ovaj predlog uvodi se odnose na osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti („Uprava“), kao i na digitalizaciju, uvođenje tzv. energetske usluge i drugo. Uprava će, između ostalog, imati zadatak da daje podsticaje za energetsku efikasnost, priprema predloge projekata za finansiranje, daje informacije i savete u pogledu energetske efikasnosti. Uvođenje Uprave treba da privuče sredstva fondova, međunarodnih organizacija, kao i bespovratna sredstva iz EU.
Nadalje, Zakon o energetskoj efikasnosti uvodi tzv. energetsku uslugu koja podrazumeva materijalnu ili drugu korist ili dobro koji se pružaju na osnovu ugovora i dovode do povećanja energetske efikasnosti. Energetska usluga obuhvata i energetski pregled, projektovanje, građenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju zgrada, održavanje zgrada i industrijskih objekata, upravljanje i nadzor nad korišćenjem energije i druge aktivnosti. Ugovor o energetskoj usluzi je javni ugovor kada se energetska usluga finansira sredstvima Uprave ili su korisnici energetske usluge korisnici javnih sredstava.
Na kraju, interesantno je da Zakon o energetskoj efikasnosti predviđa zahteve energetskog označavanja (za proizvode koji utiču na potrošnju energije i za pneumatike postoji obaveza energetskog označavanja da bi bili stavljeni na tržište), kao i obavezu eko-dizajna (za određene proizvode koji utiču na potrošnju energije).
Još jedan propis u oblasti energetike koji je prošao kroz izmene je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Zakon o rudarstvu“). Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, ocenila je da će izmene Zakona o rudarstvu „omogućiti sigurnost za investitore, da efikasno i brzo mogu da uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju.“
Ideja zakonodavca svakako je bila da Izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu stvore ekonomičniji i transparentniji uslovi za eksploataciju mineralnih sirovina, što bi značilo pogodnije tlo za investicije i povećanje udela rudarstva u BDP-u Srbije, ali, istovremeno, i nastavak postepenog usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Jedna od izmena tiče se člana 3. i definicije sredstava obezbeđenja, te će, pored menice, svoje mesto imati i bankarska garancija i korporativna garancija, čiju važnost ovaj predlog ističe na više mesta. Na primer, Izmene i dopune Zakona o rudarstvu predviđaju da će Ministarstvo energetike, odnosno organ pokrajine ukinuti odobrenje za eksploataciju ako privredno društvo ne dostavi neko od pomenutih sredstava obezbeđenja.
Ipak, jedna od ključnih izmena pogađa član 4. Zakona o rudarstvu, a nove odredbe regulišu da su geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina u javnom interesu. Osim toga, Izmene i dopune Zakona o rudarstvu sada predviđaju obaveznu prethodnu saglasnost Vlade za primenjena geološka istraživanja i eksploataciju urana, nikla i kobalta.
Drugo, rudarski i geološki inženjeri će dobiti i svoju stručnu komoru – Komoru rudarskih i geoloških inženjera Srbije („Komora“), koja će imati status pravnog lica, i koja će se osnovati u cilju unapređenja uslova za obavljanje stručnih poslova u ovim oblastima, uključujući i geološka istraživanja i izgradnju rudarskih objekata. Izmene i dopune Zakona o rudarstvu uređuju i unutrašnju organizaciju Komore i način njenog finansiranja.
Takođe, nova je i mogućnost zaključenja investicionog sporazuma između Srbije i investitora, koji podrazumeva ugovor kojim se mogu bliže urediti odnosi vezani za izgradnju potrebne infrastrukture, kao i fiskalne i pravne pogodnosti u vezi sa projektom i sl. Međutim, ukoliko se ovakav ugovor zaključi, investitor ne stiče ulaganje, niti stiče prava na geološka istraživanja i eksploataciju u smislu Zakona o rudarstvu.
Na kraju, Izmene i dopune Zakona o rudarstvu uvode i elektronsku razmenu podnesaka, tako da će sva lica, koja podnose zahteve i drugu dokumentaciju, moći da komuniciraju sa Ministarstvom rudarstva i energetike u elektronskom obliku, uz odgovarajući kvalifikovani elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat.
Inicijativa Srbije da donese navedeni set zakona svedoči o spremnosti da se uvedu nova i bolja rešenja. Takve promene su od izuzetnog značaja i za put Srbije ka uspešnom pristupanju EU. Ipak, efekat ovih zakona u praksi će moći da se oceni tek kada stupe na snagu i kada se počne sa njihovom primenom.
Autori: Ognjen Colić, Suzana Dončić, Teodora Ristić, Mina Kuzminac
