Jedna od značajnih novina u srpskom zakonodavstvu se odnosi na regulisanje elektronskog fakturisanja Predlogom zakona o elektronskom fakturisanju („Predlog“). Usvajanje Predloga je na dnevnom redu Narodne skupštine 21. aprila pa ostaje da vidimo da li će Predlog pretrpeti izmene i u pogledu čega.
Jedan od ključnih razloga za donošenje Predloga jeste dalje usaglašavanje srpskog prava sa pravom Evropske unije. Pored toga, prema rečima Ministra finansija, Predlogom se „unapređuje transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost nacionalnog pravnog okvira koji reguliše elektronsko fakturisanje“. Rešenja predviđena Predlogom treba da obezbede i uštedu u vremenu.
U skladu sa Predlogom elektronska faktura podrazumeva sledeće dokumente:
Da bi se smatrali elektronskom fakturom, neophodno je da navedeni dokumenti budu izdati, poslati i primljeni u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka preko sistema elektronskih faktura.
Predlog navodi i elemente koje elektronska faktura uobičajeno sadrži, a plan je da se aktom Ministra finansija detaljnije urede slučajevi kad određeni elementi mogu biti izostavljeni, slučajevi kad postoji obaveza navođenja i dodatnih elemenata, forma i način dostave prateće dokumentacije i drugo.
Predlog se primenjuje na transakcije među subjektima javnog sektora, privatnog sektora, ali i u transakcijama između subjekata privatnog i javnog sektora. Pod subjektima privatnog sektora, Predlog podrazumeva obveznike poreza na dodatu vrednost.
Obaveza izdavanja elektronske fakture postoji za subjekte privatnog sektora, javnog sektora, kao i
za poreskog punomoćnika stranog lica u Srbiji, u transakcijama sa privatnim i javnim subjektima. Sa druge strane, obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za promet na malo, ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma, kao i nabavku, modernizaciju i remont naoružavanja i nabavku bezbednosno osetljive opreme.
Pored toga, Predlog uvodi i obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura.
Elektronska faktura kao verodostojna isprava u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju
U skladu sa Predlogom, elektronska faktura se smatra verodostojnom ispravom u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Zakon“). Da bi bila smatrana verodostojnom ispravom u ovom smislu, potrebno je da bude poslata putem sistema elektronskih faktura.
U Predlogu se takođe navodi da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju izdavanjem u formatu propisanim Predlogom i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta. Pored toga, Predlog obezbeđuje mogućnost za subjekta privatnog sektora koji je izdao, odnosno primio fakturu, da je odštampa u roku predviđenom za obavezno čuvanje elektronskih faktura i na način koji garantuje verodostojnost fakture.
Sa druge strane, Zakon predviđa da se izvršenje i obezbeđenje može sprovoditi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a fakture spadaju u verodostojne isprave. Međutim, Zakon predviđa i to da je „izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu”. Dakle, iako Zakon predviđa mogućnost da predlog za izvršenje bude u elektronskom obliku, ista mogućnost nije predviđena i za verodostojnu ispravu.
Da li će korišćenje elektronske fakture kao verodostojne isprave u smislu Zakona stvoriti probleme u praksi, ostaje da vidimo.
Konačno, Predlog reguliše i postupanje sa elektronskim fakturama, kao i inspekcijski nadzor. Predlog propisuje novčane sankcije za prekršaje u vezi sa elektronskim fakturama do čak 2.000.000 dinara za pravna lica i subjekte javnog sektora, do 150.000 dinara za odgovorno lice u okviru pravnog lica i do 500.000 dinara za preduzetnike.
Može se zaključiti da Predlog uvodi izmene koje će neminovno uticati na funkcionisanje privrede, ali i postupak izvršenja. Na ovaj način se potvrđuje velika uloga, zakonitost i legitimnost elektronskih faktura.
Autori: Ognjen Colić i Mina Kuzminac
