Iako je prošlo više od godinu dana od kada je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Zakon“) stupio na snagu u Srbiji, neke od njegovih odredbi još uvek nisu dostigle punu primenu. Jedan od očiglednih primera je član 44 Zakona, koji predviđa obavezu stranih kompanija (dakle onih koje nemaju sedište u Srbiji) da imenuju predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji („Predstavnik“).
Ova odredba, (kao i većina odredbi Zakona) preuzeta je iz člana 27. Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti („Opšta uredba“) i odnosi se na bilo kog rukovaoca i obrađivača podataka o ličnosti koji nema sedište, odnosno prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije, ali mora, bez ikakvih izuzetaka, da poštuje srpsko pravo, pa tako i Zakon. Takav eksteritorijalni opseg primene Zakona uključuje one subjekte koji svoju robu ili usluge pružaju u Srbiji ili koji obrađuju podatke o ličnosti na njenoj teritoriji.
U skladu sa Zakonom, Predstavnik je lice kome se, uz rukovaoca ili obrađivača, odnosno umesto njih, lice na koje se podaci odnose, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti („Poverenik“) ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podatka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi Zakona. Imenovanje Predstavnika nije i ne bi trebalo da bude formalnost – jer je od suštinske važnosti za ostvarivanje prava građana Srbije propisanih Zakonom. U trenutnim okolnostima, velike kompanije vide Srbiju, kao i mnoge druge zemlje u razvoju, kao teritoriju za neregulisanu eksploataciju ličnih podataka građana, iako je Srbija usvajanjem Zakona usaglasila svoje zakone i propise sa Jedinstvenim digitalnim tržištem EU.
Između ostalog, ove kompanije ne pružaju jasne kontakte kojima se naši građani mogu obratiti – ove kompanije uglavnom imaju šablonizovane obrasce za pritužbe dostupne najčešće samo na stranom jeziku vođene od strane programa koji šalju generičke automatizovane odgovore. U takvoj situaciji, ne samo da imate osećaj da komunicirate sa mašinom, već praktično to i radite. Pravni institut Predstavnika bi trebalo da otkloni sve ove negativne aspekte, ali da bi se to postiglo kompanije bi prethodno trebale imenovati svog Predstavnika.
Međutim, situacija je da, iako je Zakon počeo da se primenjuje 21. avgusta 2019. godine, čini se da velike high-tech kompanije nisu ozbiljno shvatile sve dužnosti propisane Zakonom.
Uzimajući u obzir da postoji tendencija sve većeg broja ljudi, a danas u moderno doba i uređaja koji generišu, komuniciraju i dele ogromne količine podataka putem globalnog sela – interneta, rizik od zloupotrebe takvih podataka takođe se povećava iz dana u dan. Kompanije koje poseduju platforme za pružanje različitih usluga, poput prvoklasnih kompanija kao što su Google, Facebook, Twitter, Viber, Snapchat, Amazon, Netflix i mnoge druge kompanije obrađuju ogromne količine ličnih podataka građana Srbije, dok naši građani nisu u mogućnosti da direktno ostvaruju svoja prava i umesto toga im je prepušteno da se uključe u automatizovanu komunikaciju sa robotima.
Činjenica da mnoge kompanije koje posluju u Srbiji nisu imenovale lice za zaštitu podataka o ličnosti niti Predstavnika u Republici Srbiji, iako su prema Zakonu obavezne, alarmirala je nevladine organizacije civilnog društva poput Share Fondacije da preduzmu radnje kako bi te kompanije „stavile“ u okvire srpskih zakona.
Shodno tome, Share Fondacija je podnela prekršajne prijave protiv Facebook-a i Google-a zbog nepoštovanja svoje obaveza u skladu sa Zakonom, s obzirom da ove dve poznate svetske kompanije nisu imenovale Predstavnika u Srbiji i o tome obavestile Poverenika.
Pored Facebook-a i Google-a, u tom trenutku (nedelju dana nakon što je Zakon stupio na snagu), od desetina hiljada rukovalaca, samo njih 192 je Povereniku dostavilo obavezne informacije o licu za zaštitu podataka o ličnosti što samo pokazuje ozbiljnost situacije i nespremnost rukovalaca da se pridržavaju obaveznih pravila. Sada, više od godinu dana nakon što je Zakon stupio na snagu, situacija se doslovno uopšte nije promenila, čak je i uvećan ovaj raspon zakonskih neusklađenosti.
Nepromenjena situacija u vezi sa izbegavanjem srpskih propisa od strane velikih stranih kompanija koje obrađuju ogromnu količinu ličnih podataka rezultirala je time da je 1. oktobra 2020. pravni tim Share Fondacije podneo prekršajne prijave protiv 16 svetskih tehno kompanija. Praktično, propuštanje ovih kompanija da imenuju predstavnike u Srbiji duže od godinu dana, onako kako je propisano Zakonom, kulminiralo je reakcijom članova ove NVO da se odluče na dodatni pravni potez (prekršajnu prijavu) nakon što su prvobitno podnete dve prekršajne prijave protiv Google-a i Facebook-a.
Prekršajne prijave podnete su Povereniku koji je ovlašćen da pokrene postupak inspekcijskog nadzora i da izrekne novčane kazne u iznosu od 100.000 dinara za privredno društvo i 20.000 dinara za njegovog direktora u slučaju da se utvrdi kršenje zakona.
Za razliku od evropske Opšte uredbe, na osnovu koje je napisan naš Zakon, kazne u Srbiji su simbolične, posebno za svetske kompanije koje ostvaruju nezamislivu dobit od podataka građana širom sveta. Međutim, verujemo da bi takve kazne pokazale da nadležni organi Republike Srbije primenjuju zakon koji štiti naše građane i štaviše da te kompanije ne posluju u skladu sa domaćim propisima.
Dodatna prekršajna prijava rezultirala je da je Google, posle duge prepiske sa Poverenikom, postao prvi među visokotehnološkim gigantima koji je imenovao svog Predstavnika u Srbiji. Dalje, Poverenik je nedavno dobio pisanu odluku iz Luksemburga od kompanije Viber, kojom imenuje svog Predstavnika za Srbiju, u skladu sa Zakonom. Od „manjih“ globalnih korporacija, Predstavnika u Srbiji imenovao je vlasnik komercijalne usluge pretraživanja letova eSky, dok je holandski vlasnik platforme na srpskom jeziku KupujemProdajem u to vreme već imao lokalnog Predstavnika.
Zahvaljujući Google-ovom Predstavniku u Srbiji, Srbija se sa zadovoljstvom može „pohvaliti“ prvim domaćim slučajem uspešno ostvarenog prava na zaborav. Radi se o brisanju kanala jedne srpske državljanke na platformi za deljenje video sadržaja, poznatom kao You Tube. Sve ovo ne bi bilo moguće bez Predstavnika rukovaoca ili obrađivača koji nemaju sedište u Republici Srbiji. Iako bilo koje fizičko ili pravno lice sa prebivalištem/sedištem u Republici Srbiji može biti imenovano za predstavnika, poželjno je izabrati stručnjaka iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Autori: Ognjen Colić i Žarko Popović
